ОДЛАСКОМ 300.000 радно способног становништва у земље Западне Европе, у Хрватској се за два месеца удвостручио број пензионера који су радно ангажовани. Тако их је крајем децембра, према подацима тамошњег фонда за пензионо осигурање, било 5.138, а данас их је скоро девет хиљада. Осим лакших хонорарних послова, "седе главе" траже се на готово свим позицијама, од доктора у здравственим установама, грађевинских инжењера, трговаца и радника обезбеђења, али и на местима менаџера, возача па и трговачких путника и комерцијалиста.

Проблем са одласком радно способног становништва има и наша земља, из које сваке године оде неколико десетина хиљада образоване радне снаге. Тако слабије плаћени, хонорарни послови остају без радника па се и у Србији, и поред стопе незапослености, помоћ тражи од пензионера.

- Нисам ни тражила посао, али ми је пријатељица у дневном клубу за пензионере на Бановом брду рекла да је нашла хонорарни посао на Ади Циганлији и да продаје сладолед. Прво сам била сумњичава да ли то смемо да радимо, с обзиром на то да имамо пензију и да ли смемо бити пријављени на хонорарни посао, али сам се онда распитала и рекли су ми да се пензионери углавном и прихватају тих послова. Млади неће да раде за износ од 25.000 до 35.000 динара, јер то очигледно није довољан новац за њих или једноставно неће да раде. Једва чекам почетак нове сезоне да поново радим на сладоледу. Дивно сам се провела прошле године, упознала много дивних људи и, што је најважније, лето нисам провела у кући - објашњава бака Јелисавета Н. (71) са Видиковачког венца из Београда.

Прочитајте још - Пензионери који испуњавају овај услов добиће и више од 400 евра

Хонорарни и сезонски послови за пензионере постали су изузетно популарни на тржишту рада, с обзиром на то да су пензионери изузетно одговорни на послу, али и да не траже висока примања јер имају сигурне пензије. Конкурси за сладолеџије, раднике обезбеђења у објектима широм Србије и продавци у трговачким радњама најпопуларнији су међу припадницима трећег доба.

Тренд све већег броја одлазака активног и образованог становништва је у порасту, упозоравају стручњаци. Ипак, проблем не представљају ни хонорарно ангажовани пензионери, већ они који пензионисани раде без пријава.

- Ми већ имамо десетине и десетине хиљада пензионера који су запослени и након одласка у пензију. Такође, чињеница је да на само једног који ради легално и уредно је пријављен, долази знатан број оних који раде на црно, без неопходних папира. Прогнозе су да ће тај број бити све већи, јер стручне радне снаге у Србији већ увелико годинама недостаје. Забрињавајући је податак да чак 77 одсто фирми у нашој земљи има проблем са дефицитом стручњака у различитим областима - објашњава консултант Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Како објашњавају стручњаци из области рада, не постоји тачна евиденција о пензионерима који су радно ангажовани у Србији, али процењује се да активно ради више од 35.000. Ово се може закључити и на основу броја захтева за поновни обрачун пензије након додатног осигурања, може се закључити да је у сваком моменту око два одсто укупног броја пензионера поново укључено у обавезно осигурање. У нашој земљи је рад пензионера легитиман, а закон који уређује ову област прави разлику међу категоријама најстаријих суграђана.

Корисник старосне или превремене старосне пензије може без ограничења да се запосли, да обавља самосталну делатност или да се радно ангажује по уговору о делу, ауторском уговору, да обавља привремено повремене послове и да истовремено прима пензију. С друге стране, пензионери који оду у инвалидску пензију могу да обављају повремене послове или могу бити ангажовани по уговору о делу. Сви корисници породичне пензије могу да буду радно ангажовани само по уговору о делу и по ауторском уговору под условом да накнада за рад не прелази месечно износ најниже основице у осигурању запослених. Уколико се догоди да је уговорена накнада виша од износа најниже основице осигурања, исплата породичне пензије се обуставља.

ПРОПИСИ

ПРОПИСИМА је предвиђено да пензионери нису дужни да након поновног запошљавања обавесте ПИО о свом раду и стицању својства осигураника, јер послодавац који их радно ангажује по било ком основу већ има обавезу да поднесе пријаву на осигурање и да им уплаћује доприносе, као што то чини и за остале запослене.