МЛАДИ у нашој земљи, попут њихових балканских комшија, све касније напуштају родитељски дом, тек на прагу четврте деценије. За разлику од њихових скандинавских другара који се са двадесет година осамостаљују, Срби се тешко одричу топлине породичног гнезда, па према подацима истраживања - тек свака седма млада особа у Србији живи самостално.

Као главне разлоге социолози и психолози наводе финансијску зависност од родитеља и немогућност да довољно зараде за самосталан живот, док је јак фактор - традиционална породица и касно ступање у брачну заједницу.

Иако недостатак новца и адекватног посла пролонгира одлазак из куће, у продуженом боравку код родитеља, према мишљењу стручњака, млади осим скуваног ручка и опраног веша, добијају прилику да уштеде за путовања и куповину. На тај начин, новац који би давали за станарину, користе за лична задовољства.

- Финансијски разлози јесу доминантан проблем јер често и поред посла млади нису у могућности да самостално живе од сопствене зараде - каже, за "Новости", психолог Елена Кузмановић. - А уколико желе и нешто квалитетнији живот, који подразумева путовања и куповину разних ствари, онда им живот у заједници помаже да трошкове смање на минимум, а да им плата буде нека врста џепарца. Али се, рецимо, поставља питање, зашто стан не деле са пријатељима, посебно ако живе у месту у ком су рођени.

Страх од одрастања и преузимање бриге о сопственом животу такође кочи многе младе. С друге стране, данашње породице много су приврженије деци него раније, кажу стручњаци, па је чест синдром страха од "празног гнезда".

ПРОЧИТАЈТЕ И: Остарили код маме и тате

- Данашње генерације имају другачији систем вредности и очекивања од своје будућности, а можда мање радних навика и дисциплине која је потребна да та очекивања и задовоље. Више их води принцип задовољства, а родитељи су посвећенији и сматрају да морају што дуже да буду на располагању својој деци - истиче Кузмановићева.

Млади на главној београдској штрафти / Фото И. Маринковић


Родитељи им подсвесно продужавају детињство, саветујући их да остану у заједници док се не пружи прилика да купе стан, а да новац не троше узалудно на кирију, објашњава наша саговорница.

У ЕУ ПРОСЕК 26 ГОДИНА ПРЕМА истраживању Еуростата, Швеђани напуштају родитељски дом са 19 година, Данци годину касније, а Финци са око 22 године. Када је реч о просеку Европске уније, деца се осамостаљују са 26 година. Омладина у Холандији, Немачкој, Француској, напушта породично гнездо између 23. и 24. године. Шпанци и Португалци са 29, док најдуже у њему бораве Срби, Хрвати, Македонци, Италијани...

Подаци истраживања Института за социолошка истраживања "Млади наша садашњост", потврђују да се млади ослањају на породичне ресурсе. Пошто се заснивање брачне заједнице одлаже, тек тада се већина њих и одсели.

- Када је реч о осамостаљивању, млади у Србији следе неке глобалне трендове, као што је одлагање заснивања породице, до касних двадесетих или раних тридесетих - наводи се у студији. Дестандардизација транзиције у одраслост, која подразумева одвајање, селидбу од родитеља, још није присутна у јужноевропском моделу породице.

И двадесетосмогодишња Београђанка Јелена Вељковић, као и велики број њених вршњака, још не размишља о одласку од куће.

- Немам стални посао, као ни редовна примања, који би омогућили да измирујем све трошкове за самосталан живот - објашњава Јелена. - Уколико би се ситуација променила, радо бих се одселила.

Кровна организација младих Србије, радећи многобројна истраживања, дошла је до података да је неизвесност главна кочница омладини.

Психолог Елена Кузмановић

- Млади не мисле да ће се по завршетку школе одмах запослити, а половина не верује да ће то бити на позицији за коју су се школовали - каже Никола Ристић из Кровне организације младих. - Такође, не могу да очекују плате довољне да отплаћују кредите за некретнину како би се осамосталили.

Родитељима није лако да пусте децу да живе свој живот, а ни деци да се одрекну комфора, сумирају стручњаци. Ипак, како кажу, и родитељи имају право на мирну старост и посвећивање својим потребама, а подршка коју пружају младима је скупа, јер је плаћају сопственим миром.


УНУТРАШЊОСТ

МЛАДИ из унутрашњости Србије се много раније сусрећу са самосталним животом - због селидбе у већи град. Иако делом зависе финансијски од родитеља, ипак, науче да се брину о себи и самосталнији су од њихових вршњака који студирају у родном граду.