УКИДАЊЕ забране запошљавања имало би велики значај за запослене у просвети, где око 25.000 људи ради на одређено време. То су углавном подстанари, млади људи, који су у веома неповољном положају, не могу да живе нормално, да заснивају породице - рекао је недавно министар просвете Младен Шарчевић и нагласио да је покренуо иницијативу да се ова забрана укине.

Прочитајте још: Шарчевић: Обавеза да прваци буду вакцинисани до 1. септембра

Он је навео да то не би угрозило буџет, јер се просветари запослени на одређено већ финансирају из државне касе.

- Контрапродуктивно је да око 25.000 људи ради на слободним нормама и већ пету годину су у неповољном статусу - оценио је Шарчевић. - Уколико почне фазно укидање забране запошљавања на државном нивоу, запослени у просвети би због бројности требало да добију предност. Механизам може лако да буде успостављен. На пример, свако ко ради дуже од годину дана са одређеном нормом могао би да буде запослен. То може уредбом, изменом неког закона, све је то техничка ствар и питање добре воље.

И синдикати сматрају да би уредба о забрани запошљавања у просвети требало што пре да се укине.

Прочитајте још: Шарчевић: Упис првака, родитељи не прикупљају сва документа

- С друге стране, и ту може да се појави проблем, јер постоји опасност да директор школе када распише конкурс не запосли наставника који ту ради годинама на одређено, већ неког другог, а онај који већ ради остане без посла. Значи, мора се поштовати закон и на конкурсу примити наставник који ту већ ради - каже Валентина Илић, из Синдиката образовања Србије. Она истиче да у локалним заједницама општинска власт има велики утицај, па одређује ко ће бити директор и ко ће се запослити, а у таквим ситуацијама просветари који раде по уговорима могу бити жртве.

Она, иначе, напомиње да је уредба о забрани запошљавања донела велике проблеме, јер у просвети има око 25.000 људи који раде по уговору, а неки чак и по 10 година.

- Њихов статус је нерешен, то су млади људи који не могу да заснују породице, да узимају кредите, односно не могу да креирају будућност - упозорава Валентина Илић.

Она истиче да је просвета делатност у којој не постоје измишљена радна места, сви они имају радну норму, четрдесетчасовну радну недељу и 20 часова рада са децом.

ПОСЛЕДИЦА НА НАТАЛИТЕТ

МИНИСТАР Шарчевић нагласио је да ће укидање забране запошљавања имати велики значај за раст наталитета, јер највећи проценат запослених у просвети чине жене.

Истовремено, Валентина Илић каже да је због овог проблема ишла код министарке Славице Ђукић Дејановић, задужене за популациону политику:

- Од укупног броја запослених у просвети, 80 одсто су жене. Неке од њих раде и по 10 година по уговору. Када ће оне да рађају и стварају породице? - пита се Валентина Илић.