Истраживање о односу медија у Србији према решавању косовског питања, које је недавно објављено у стручном часопису "Медијски дијалози", показало је да је код две трећине анализираних медија приметан неуједначен, изразит или у појединим случајевима експоненцијалан раст у продукцији негативних прилога, у периоду од јуна до октобра 2018.

То је управо период када је председник Александар Вучић изашао у јавност с идејом разграничења када је реч о решавању косовског питања, напомиње се у истраживању аналитичара и публицисте Иштвана Каића.

Истраживање "Негативно позиционирање медија према иницијативи председника Републике Србије о решавању косовског питања и унутрашњем дијалогу (јун 2017 - октобар 2018)", показало је да је у периоду од 17 месеци забележено више од 1.450 негативних прилога из 21 штампаног и интернет медија у Србији.

Према резултатима, највећу продукцију од 264 негативних прилога међу штампаним медијима, од укупно 988 у овој категорији, има дневни лист "Данас", што је скоро двоструко више од првог наредног, недељника "Печат", који је објавио 143 негативна прилога о овој теми.

Следе "Време" са 117, "Блиц" са 105, "НИН" са 97, "Таблоид" са 71 и "Политика" са 65 негативно интонираних прилога о иницијативи председника Србије, показало је истраживање.

У сажетку анализе наводи се да је удео листа "Данас" у продукцији негативних прилога међу анализираним дневним листовима натполовичан и да износи 54 одсто.

"Ситуација са недељницима у уделу негативних прилога је таква да три недељника заузимају заједно 84 одсто, на прво место избио је ''Печат'' са 34 одсто, док Време и НИН држе укупно половину удела (27 одсто и 23 одсто, респективно)", наводи се у истраживању.

Када је реч о медијима чије се деловање остварује искључиво или пак доминантно путем интернет презентација, истраживање је показало да највећи број негативних прилога продукује портал телевизије Н1, укупно 207.



То је, како се објашњава, скоро три пута више од следећег рангираног "Нове српске политичке мисли", која је објавила 69 таквих прилога.

Следи портал "Радио Слободна Европа" са 64, док сајт српске редакције немачког медија "Деутсће Wелле" има 53 негативна прилога.

"Сајт телевизије Н1 заузима 44 одсто удела негативних прилога у интернет медијима, Нова српска политичка мисао 15 одсто, сајт Радија Слободна Европа проценат мање, док Деутсће Wелле 11 одсто. Укупан број произведених прилога са негативном конотацијом у овој категорији медија износи 465", наводи се у анализи.

Напомиње се и да две трећине анализираних медија, односно 15 од 21, показује "неуједначен, изразит или у појединим случајевима чак и експоненцијалан раст у продукцији негативних прилога у последњем кварталу анализираног периода, од јуна до октобра 2018. године, тј. управо у периоду када председник Републике Србије Александар Вучић, у смислу решавања косовског питања, излази у јавност са идејом разграничења".

Према резултатима истраживања, највећу несразмеру раста у односу на количину продукције показује сајт телевизије Н1, који у последњем кварталу бележи скок од преко 420 одсто негативних прилога у односу на претходни квартал (118 према 28), док дневни листови "Блиц" и "Данас" у истом смислу бележе скокове од 300 (54 према 18) и 260 одсто (130 према 50), респективно.

Међу интернет порталима, са нешто нижом продукцијом негативних прилога, несразмера између последња два квартала је такође експоненцијална, додаје се у истраживању.

Како се наводи, "Нова српска политичка мисао" бележи скок од преко 410 одсто (37 према 9), "Радио Слободна Европа" 585 одсто (41 према 7) и "Деутсће Wелле" 550 одсто (33 према 6).

"Овако екстремни резултати већине медија у последњем кварталу, а посебно за прва два рангирана (Данас и Н1), који продукују скоро трећину (32,4 одсто) од укупних негативних прилога анализираних медија, упућује на понашање директно повезано са кључним догађајем у том периоду и указује на постојање антикампање која узима маха тек пошто кључно лице, председник Србије Александар Вучић, износи прву конкретизацију оквира за решење", оцењује се у истраживању.

Аутор у закључку квантитативног дела анализе закључује да се стиче утисак да је већина медија "припремљено и хорски чекала на моменат када ће екстремизовати своју антикампању".

Поред квантитативног, анализу чини и обиман квалитативни део у којем је приказан профил најзначајнијих анализираних медија, као и њихових уредника и новинара, илустрован бројним примерима који, према речима аутора, поцртавају утицај Српске православне цркве на њих, те одсуство медијске одговорности, "а све израженије и ма каквог конкретног става према решавању косовског питања и покретању унутрашњег дијалога као теми од кључне важности за будућност српског друштва и државе".