ИАКО је рок за формирање нове мреже школа истекао пре два дана, само 17 општина и три града, од укупно 174 локалне самопураве, направили су план о томе како ће убудуће изгледати мрежа основних школа у њиховим срединама. Нова мрежа подразумева рационалнизацију, тачније гашење и спајање осмолетки које немају довољан број ђака.

- Захтев за давање сагласности на акт о мрежи основних школа поднеле су општине Мерошина, Сврљиг, Баточина, Кучево, Петровац на Млави, Бабушница, Мајданпек, Осечина, Мали Зворник, Велика Плана, Мионица, Параћин, Рековац, Црна Трава, Александровац, Дољевац и Кнић, као и град Прокупље, град Краљево и град Врање - речено је "Новостима" у Министарству просвете. - Од тога, две јединице локалне самоуправе имају комплетну документацију, док је осталима упућен допис за допуну.

Наши саговорници наглашавају да ће велики број општина и градова тек ових дана заказивати седнице скупштина, па ће Министарство просвете сачекати да оне донесу акте о мрежи основних школа и упуте надлежним школским управама на даље поступање. Ипак, наглашавају да рок за достављање плана рационализације није званично продужен.

У Министатву просвете раније је речено да ће у локалним јединицама које саме не донесу план нове мреже школа, Министарство само то учинити.

Иначе, према критеријумима који су донети, да би "преживела" школа мора да има најмање 480 ученика, 16 одељења и да буде на удаљености већој од два километара од суседне школе.

- Мрежа школа не одговара садашњим потребама, многа решења су лоша и скупа, али превасходно педагошки лоша - рекао је недавно министар просвете Младен Шарчевић и додао да ће се при изради нове мреже образовних установа водити рачуна о људским и материјалним ресурсима.


У 4.500 ОБЈЕКАТА - 1.278 УСТАНОВА

МАЊАК деце је велики проблем у Србији, не само проблем просвете, а актуелна мрежа установа, са 1.278 осмогодишњих школа и 4.500 објеката, одговара броју ученика од пре 30 година - рекао је Желимир Попов, помоћник министра просвете.