Фиксни телефон иде у заборав!

С. Б. МИЛОШЕВИЋ

18. 03. 2019. у 20:01

Фиксни телефон иде у заборав!

Фото Милена Анђела

Зашто се у телефонији све мање користе класични апарати и да ли је то добро, поготово у кризним ситуацијама и непогодама

ДОК смо до пре две деценије када зазвони фиксни телефон трчали да се јавимо да не бисмо пропустили то што неко с друге стране везе има да нам каже, данас се на звоњаву стабилног телефона не обазиремо. Пуштамо га да упорно звони, сигурни да то могу бити само досадни преносиоци разноразних понуда.

Да ли ће стабилни телефон, уведен у Србију пре 136 година, отићи дефинитивно у заборав време ће показати. Ипак, статистика јасно показује да је за последњих 10 година у Србији милион корисника фиксне телефоније мање.

Од када су се телефони одомаћили у домовима увек су стајали на видним местима, тамо где је могла да се чује њихова звоњава. Поред црвених или зелених направа, са слушалицом у рукама, седећи на столици и у предсобљу, већина је ћаскала са породицом и пријатељима. Деца су са другарима, преко телефонске везе, радила домаће задатке из математике, баке и деке причале са рођацима у иностранству. Последњих година многи су заборавили на културу јављања на телефон и имају га реда ради.

Данас зовемо на мобилни телефон. Са онима у иностранству комуницирамо путем "Вајбера" или "Воцапа". Баке и деке пак, зовемо на фиксни телефон, мада и они све чешће користе ове интернет апликације и "паметне" уређаје. Зато је све више оних који фиксне прикључке отказују.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Фиксни телефон више не звони у 200.000 кућа

- Корисници помоћу "паметних" телефона обављају разноврсне активности, како пословне, тако и оне у свакодневном животу - кажу у "Телекому Србија". - Мобилна телефонија и "паметни" телефони су заменили више уређаја, будући да омогућавају стандардне и видео-позиве, слање порука путем мобилне мреже или апликација које користе интернет, примање и слање електронске поште, чак и гледање телевизије. То је довело до смањења коришћења других стандардних сервиса, међу којима је и фиксна телефонија. Такав тренд приметан је и у светским оквирима. У Србији у 2019. години имамо око два милиона корисника фиксне телефоније, што је за око 900.000 корисника мање у односу на 2012. годину.



У овој компанији су убеђени да фиксна телефонија и даље има одређене предности, попут стабилне и квалитетне везе. Додатни плус је једноставност коришћења, јер не захтева познавање апликација. Постоје и додатне могућности за приватне кориснике, попут јефтинијих позива ка иностранству или бесплатни позиви у "Телеком Србија" мрежи и ка фиксним бројевима и ка мобилним бројевима за кориснике "бокс" услуге.

Познаваоци тврде и да су се стабилни телефони у кризним ситуацијама, попут елементарних непогода, показали сигурнијим за коришћење. Док грађани нису могли да ухвате сигнал мреже мобилне телефоније, фиксни телефони звонили су без проблема. Наводе и да се велике компаније, због безбедности разговора, не одричу тако лако стабилног телефона.


НАВИКЕ ИАКО фиксна телефонија бележи пад, навике корисника се не мењају. Тако учешће у укупном оствареном саобраћају у фиксној мрежи чине позиви ка другим фиксним бројевима - чак 69,7 одсто. Саобраћај ка фиксним мрежама у иностранству износи 16,5 одсто, док са стабилног телефона мобилне уређаје зовемо само у 6,4 одсто случајева.

Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), у трећем кварталу 2018. године 2,43 милиона корисника имало је прикључак за стабилни телефон, што показује тренд опадања ове услуге. Оволико претплатника, у овом периоду, остварило је око 860 милиона минута разговора, што значи да је сваки од њих у просеку разговарао 3,9 минута дневно. То је доказ да се смањује и број минута које суграђани проводе уз слушалицу, али и приходи компанија које пружају услугу фиксне телефоније.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хоће ли фиксни телефон "преживети" технолошки бум?

- Укупан саобраћај остварен преко фиксне мреже у 2017. године смањен је за око 18 одсто у односу на 2016. годину и процењује се на 4,3 милијардe минута у домаћем и 300 милиона минута у међународном саобраћају. Тенденција смањења саобраћаја се наставља, пре свега због преласка корисника на друге врсте услуга, попут мобилне телефоније или преноса говора путем интернета - наводи се у последњем годишњем извештају РАТЕЛ за 2017. годину.

Услугу фиксне телефоније, како се у том документу наводи, пружа 39 оператера, од којих тржиште са чак 86 одсто покрива "Телеком Србија". Други највећи оператер је СББ, са учешћем од 12,2 одсто.

ИСТОРИЈА

СЕДАМ година после открића Александра Грахама Бела, први телефон у Србији зазвонио је 14. марта 1883. године у Београду, захваљујући упорности Панте Михајловића, својевремено шефа "Сименсове" њујоршке филијале и пријатеља Михајла Пупина. Прво "ало" чуло се изнад кафане "Три листа дувана", где су се налазиле просторије министра војске Теше Николића.

Маја 1887. прорадила је прва централа, а први претплатник био је новинар Љуба Бојовић.

АНКЕТА: ДА ЛИ КОРИСТИТЕ ФИКСНИ ТЕЛЕФОН?


ЈОВАНА ШИШИЋ (36) - ПРЕДУЗЕТНИЦА

- Немам фиксни телефон, уопште га не користим. Чак ни за посао, а ни приватно. Сви пријатељи су одавно прешли на мобилне телефоне. Чак ни моји родитељи немају стабилни телефон.



ВЛАДА ЈАНИЋИЈЕВИЋ (40)- РАДНИК

- Имам фиксни прикључак и не намеравам да га откажем. Користим га једино да се чујем са родитељима и рођацима. Додуше, на фиксни нас зову само родитељи и продавци којечега.



НЕВЕНКА МИЛОСАВЉЕВИЋ (66) - ПЕНЗИОНЕРКА

- Користим и један и други телефон, код мобилног ми је важан "Вајбер". Пријатеље зовем на стабилни, док децу чешће зовем на мобилни. Када дуже желим да разговарам, увек радије бирам стабилни.



САВА БРАНКОВИЋ (69) - ПЕНЗИОНЕР

- Мајку, рођаке и пријатеље зовем на фиксни телефон. Разговори су јефтинији, веза се не прекида. Због пакета који имам разговори су ми бесплатни. Немам намеру да откажем свој прикључак.




АНЂЕЛКА ЈОВАНОВИЋ (73) - ПЕНЗИОНЕРКА

- Деца немају прикључак за фиксни, па их зовем на мобилни. Доктора и пријатељице увек зовем на стабилни, да се лепо испричамо. Док сам жива нећу га отказати!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

Sotir

18.03.2019. 20:46

Cena fiksnog telefona od 650 dinara je previsoka, pricao ne pricao. Realna cena pretplate je 200 dinara, ja sam fiksni odavno odjavio zbog visoke cene i zbog uznemiravanja raznih agencija sa reklamama. Dozvite ADSL internet bez fiksnig telefona i tako ta tehnologija lagano umire.

pera

18.03.2019. 21:46

Ja planiram da otkazem fixni samo zbog svakodnevnog uznemiravanja od reklamnih agencija . Telekomu je jedini interes da redovno placam racun a za svakodnevno maltretiranje od strane raznih prevarantskih agencija ih bas briga. Ako ne znate kako pogledajte kako su to Hrvati uradili , Hrvatska ima svoj besplatni registar "Ne zovi" , prijavis se da te ne cimaju vise i kraj uznemiravanju.

zaliv.net

19.03.2019. 00:50

@pera - Mozes da nazoves Telekom i trazis da ti se skine telefon iz imenika, ja sam to uradio i vise nema tih poziva. Treba da prodje neko vreme, ali evo sad kad procitah ovo vidim da vise nema tih poziva a Telekomu sam prijavio pre nekih 1god

deda Bane

18.03.2019. 22:06

ko bi finansirao vlast da pretplata nije 650din za fiksni i da litra benzina nije 170din?

Malo morgen

18.03.2019. 22:13

U slučaju nepogode, rata, mobilna telefonija je više ugrožena od stabilne. Zato treba čuvati i jednu i drugu tehničku mogućnost.

Милутин

18.03.2019. 22:33

Ја сам мојој супруги купио мобилни! На стабилни никад је не могу наћи; или није у кући или га не чује! Кад сам јој купио мобилни увек је у код куће!

Gane

18.03.2019. 22:50

U normalnom svetu internet se ne uslovljava sa fiksnim telefonom....samo se ovde koci zivot ! Ja u Austriji imam mobilnu fiksnu kutuju sa netom..dostupno gde god idem u drzavi ! Nadam se uskoro povratku i promeni misljenja u drzavi u korist gradjana ! Srbijo pomozi ljudima ne ucenjuj svoje ljude glupostima !!!!

Sale

19.03.2019. 02:32

Kako nestane kablovska, tako mi i fiksni ne radi. I kako da prijavim kvar onda? SBB genijalci.

električar

19.03.2019. 06:57

"Fiksni telefon više ne zvoni u 200.000 kuća ... " Ali, mesečna pretplata je vrlo "stabilna". Bez obzira na sve, vlesnici nemaju nameru da je smanjuju. Imam utisak da čak razmišljaju i koliko da je povećaju obzirom da se smanjuje broj pretplatnika ... Da bi finansijski mesečni prihod ostao stabilan, valjda ... I dalje se ponašaju kao monopol i ne interesuje ih da povećavaju broj pretplatnika. Čudni, tvrdoglavi ljudi ...

Nesa

20.03.2019. 06:29

Prikljucak na zicanu telefonsku mrezu a ne "stabilni telefon". U sta se pretvorila Srbija! U kvaziobrazovanu masu. Dijakriticke znake ne koristim, mrzi me da predjem na "srpsku tastaturu".