Отворени подаци повећаће транспарентности рада јавне управе и изградњу поверења између грађана и привреде, изјавила је данас премијерка Србије Ана Брнабић.

Она је то казала на скупу у Београду "Партнерство за отворену управу у Србији - отвореност у служби поверења" поводом обележавање Недеље Партнерства за отворену управу на који је осим званичника дошло и 80 представника локалне самоуправе.

"Подаци су нафта 21. века и јавна управа је један од основних извора те нафте и зато када отворимо податке ми ћемо омогућити једну нову економију засновану на инвестицијама, знању и иновацијама", казала је Бранбић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАПА: У 2019. стручно усавршавање 6.000 запослених у јавној управи

Према њеним речима, Европска унија проценила да је отварање података омогућило приступ тржиштима од 40 милијарди евра што би и Србија требало да следи.

"И ми желимо да се као вагон прикључимо том возу, јер су отворени подаци важни за старт уп предузећа, цивилне организације, иновативне компаније", казала је она.

Брнабић је подсетила да је било веома важно доношење кровног Закона о Е-управи, који је, као обавезу локалних самоуправа, прописао отварање података, али и јучерашње усвојање Закона о централном регистру.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић изјавио да је суштина отворене управе у томе да грађанин постаје епицентар дешавања.

"Највиша функција није председник, министар, градоначелник, председник општине. Највиша функција овде је грађанин. Зато морамо креирати друштво по потребама грађана, једнако за све, за сваку жену, дете, особу са посебним потребама, различите вере, боје коже, опредељења", казао је Ружић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ружић: Реформа јавне управе приоритет за чланство у ЕУ

Он је рекао да је поносан на све што је Влада урадила, што је показала да има воље и капацитета за оствари амбициони план.

"Али морамо још више да оснажимо инститицује, још више да се отворимо према грађанима, још више да ојачамо сарадњу са невладиним сектором, да се боримо да научимо да користимо информационе технологије", рекао је он.

Шеф Делагације ЕУ у Србији Сем Фабрици казао је да је Европска унија у јачање отворене управе уложила 80 милиона евра.

Он је истакао да је основно начело отвореног буџетирања - шта је то што држава може да уради грађане, а не они за њу.

"Ово је веома важно јер транспарентност јавних финасија омогућава да се види куда новац иде и ко га троши. Другу важан елемент је укљученост грађана, да не буду изненађени одлукама које се доносе", рекао је Фабрици.

Шеф Мисије Оебса у Србији Андреа Орицио казао је да је та организација подржала пет акционих планова на нивоу локалних управа, који могу да послуже као пример на националном ниову.

В.д. сталног представника УНДП-а Стелиана Недера рекла је да коначни циљ отварања података треба да буде стварање заједничких решења и услуга која су настала договором локалне самоуправе и грађана.

"Тада локалне самоуправе могу да имају пуну корист од инцијатива грађана, а они корист од локалне власти", поручила је Недера.

Србија је 2012. приступила глобалној иницијативи Партнерство за отворену управу, која броји 98 земаља.

Један од примера отварања јавне управе је укључивање грађана у одлучивање о инвестиционим деловима локланих буџета.

Као пример добре праксе на скупу је представљен Град Сомбор, који је грађане питао о трошењу средстава и пре измена Закона о државној управи и локалној самоуправи.

До сада је око 70 општина и градова отворило инвестиоцини део буџета.

Похваљен је и град Нови Пазар јер је кроз електронску писарницу обезбедио грађанима за више од 200 административних података.

Пирот је увео јавни буџетски портал, док је Београд омогућио електронско обавештавање о јавном превозу.