НАУЧНИЦИ ће у "Винчи" бити на првом месту. Учинићу све да се њихов статус промени набоље. До сада су били подређени администрацији. Целокупна управа и аминистрација били су богови, а научници другоразредна категорија. То се видело и по платама. Неће више моћи да се деси да неко у администрацији ко је завршио приватни факултет има плату 200.000 динара, а научник неколико пута нижу. Ако је ово институт, онда је основна делатност наука и научници морају да буду на првом месту.

Ово, за "Новости", каже др Златко Ракочевић, новоизабрани в. д. директора Института за нуклеарне науке "Винча", који су последњих месеци потресале бројне афере, од потеза бивше директорке Милице Марчете Канински до хапшења њеног супруга Славка Карића.

*Чим сте избрани за директора, најавили сте да ће и полиција имати посла у вашем институту.

- Полиција је већ била овде и пет сати "чешљала" документацију. Дали смо им све што су тражили. Верујем да ће све до краја бити истражено.

Прочитајте још - Институт „Винча“: Вратите дугове, па се отцепите

*Шта ћете конкретно урадити да би се статус научника побољшао?

- Најпре ћу порадити на томе да се поправи атмосфера. Створићемо нормалне услове за рад, што је важније од новца. Претходно руководство људе је излагало мобингу. Сви су се плашили отказа, директорка је претила БИА, полицијом, именима неких политичара. Али повећаћемо и плате. За прошли месец су већ повећане 14 одсто. Такође, радимо и на новом уговору о раду, јер је садашњи лош. По садашњем уговору, ако напустите фирму, не можете три године да радите у истој области. Наука је специфична и интернационална ствар и мобилност научника је једна од најбитнијих ствари за напредак науке. Ако спречевате мобилност научника, спречавате развој науке. Ми желимо у ЕУ, а хоћемо да се затворимо у шупе. То не може.

* Прича се да и у "Винчи" има научника са платама од по неколико стотина хиљада динара.

- Ако неко од научника има већу плату, значи да је сарађивао са привредом и то је у реду. Ја сам имао плату 105.000 динара као научни саветник, што је ранг редовног професора на факултету.

* Неке ваше колеге тврде да је сарадња с привредом параван групе људи да зараде много новца и задрже га за себе.Да ли је то тачно?

- Сада је сутуација таква да је сарадња са привредом преча од науке. Нисам против тржишта, али наука мора да има своје место. У Србији годинама живе два концепта - један да наука мора да буде потпуно окренута тржишту и други, чији сам ја заступник, да се тежиште стави на науку. Иде се ка томе да се целокупна наука прилагоди тржишту. То не може тако. "Винча" даје велики допринос науци, али и све капацитете даје привреди која није довољно развијена. Али не можемо сарађивати с привредом тако што ће неко све да стави у џеп, него тако да и "Винча" и цело друштво имају користи.

Прочитајте још - Златко Ракочевић на челу "Винче"

* Годинама се говори да ће се "Винча" реорганизовати, то и сада најављују из Владе. Како би то требало да изгледа?

- "Винча" мора да се реорганизује. Ја сам у статусу в. д. директора шест месеци. За то време, немогуће је урадити нешто озбиљније по питању реорганизације. За то треба бар пет година.

* Да ли ће нови закони о финансирању науке допринети томе да се статус науке и научника побољша?

- Од 2000. године бавим се научном политиком и све то време смо бацили кроз прозор. Млади људи су примани на факултет да се баве науком, па су се факултети претворили у институте, а институти остали без младог кадра. А без младости нема науке. Министарство је све време ћутало. Тај проблем је порастао толико да га је немогуће решити. У свим већим градовима Србије требало је отворити 10 научних центара, који би имали другачију делатност него ови у Београду и ту запослити младе.

* Шта треба да уради млади научник који жели да ради у "Винчи"?

- Нека дође код мене, ја му кажем чиме се бавимо, он каже: "Добро, мени се то свиђа". Ја поднесем захтев Министарству, оно ми одобри средства и биће примљен. Мени је циљ да оставим иза себе младе научнике. Један научник је успешан онолико колико иза себе остави младих научника.

БИВША ДИРЕКТОРКА ДАЛА ОТКАЗ

МИЛИЦА Марчета Канински, претходна директорка, од пре два дана не ради у Институту. Она је оптуживана да је свом супругу Славку Карићу повећала плату за 100.000 динара. А Карић је недавно ухваћен како прима мито и оптужен је за трговину утицајем. После тога је Милица Марчета Канински поднела оставку. Карић је и даље у "Винчи", али, како каже директор Златко Ракочевић, неће остати на руководећој функцији.