Догодине у Призрену је порука да своје не дамо

Љиљана Бегенишић

03. 03. 2019. у 22:02

Срби, по угледу на јеврејски поздрав "Догодине у Јерусалиму", имају свој, којим упозоравају да се не можемо одрећи свете земље

Догодине у Призрену је порука да своје не дамо

Ђаци Богословије у Призрену са професорима, новембар 2016. године

Јерусалим у преводу на српски језик значи Призрен. То не знају, каже нам песник Матија Бећковић, они који критикују и стиде се поздрава "догодине у Призрену".

Поклич настао по угледу на јеврејски "догодине у Јерусалиму" заживео је међу Србима и представља наду да ће се Срби једног дана вратити у царски Призрен, односно на Косово и Метохију. Поздрав је, појашњавају његови поклоници, и упозорење да се Србија не сме одрећи своје земље.

Али, овај поклич изазива и низ негативних реакција. Зашто? И због чега се Срби када изражавају своја национална осећања проглашавају националистима и шовинистима?

Историчари, аналитичари и песници кажу да је реч о жељи да се додворимо другима, о непознавању света, али и сопствене, националне историје и културе.

- Уз ове бољке најчешће иду скученост видика и духовни провинцијализам - каже, за "Новости", истиричар Милош Ковић. - Оно што је прихватљиво и природно у Израелу, САД или Британији, овде се проглашава шовинизмом. Таман смо се ослободили титоистичке хипотеке "великосрпске хегемоније", а суочили смо се са антисрпском хистеријом у западним, глобалним медијима и потоњим измишљеним етничким чишћењима.


Јеврејски народ се две хиљаде година поздрављао са "догодине у Јерусалиму". И дочекали су да се врате у своју земљу, а да им нико није приговарао због тог поздрава.

Ковић каже да поздрав "догодине у Призрену" данас има скромније намере него јеврејско "догодине у Јерусалиму". И појашњава:

- Јевреји су, расејани по свету, сањали своју свету земљу. Косово и Метохија се, према националном и међународном праву, налази у саставу наше државе. У овом тренутку тамо су окупатори, али времена се мењају. Срби су се током своје историје, на много начина, као и други хришћански народи, угледали на старозаветну историју Јевреја. Посебно је важно заветно схватање сопствене историјске судбине. Слично Јеврејима, после пропасти и сеоба, Срби су, после три и по века, дочекали обнову своје државе, а после четири и по века вратили су се у своју свету земљу, на Косово и Метохију.


Богородица Љевишка, подигнута у време краља Милутина, наша је Сикстинска капела


По мишљењу професора историје, академика Љубодрага Димића, озбиљни народи живе од традиције и никада је се не одричу. То важи, каже, и за територије.

- Израелци употребљавају тај слоган "догодине у Јерусалиму". Мађари се не одричу сна о одбацивању Тријанонског уговора и територија које су тим уговором изгубили. Хрвати не одустају од концепта "велике Хрватске". Албанци су убеђени да ће остварири концепт "велике Албаније" (Албаније четири вилајета - скадарског, битољског, јањинског и косовског). Недавно смо имали изјаву високорангираног представника италијанске и европске администрације који се не одриче сна о Јадрану као италијанском језеру и Далмацији као италијанској провинцији. Цела Европа је саткана и утемељена на национализму таквог типа - набраја Димић.


Конак у Светим Архангелима, задужбини цара Душана

А како смо дошли у ситуацију да се Призрен, најзначајнији српски средњовековни град, престоница царева Душана и Уроша, седиште неких од најзначајнијих српских духовних споменика, данас негде третира као град у другој држави?

Димић објашњава:

- Срби су као "народ без граница" у распаду југословенске државе били највећи губитници. Сатанизовани, изоловани, искључени из међународних организација, лишени савезника, означени реметилачким фактором у Европи, Срби нису били у прилици да својим дојучерашњим судржављанима и Европи саопште своје националне интересе. Тако се и Призрен, стари средњовековни царски град, нашао у оквирима "државе" Косово, а српском народу је остало да као Јермени сањају о Арарату, или као Јевреји о Јерусалиму.

Песник Живојин Ракочевић, који живи у Грачаници - једном од српских гета на Косову, каже:

- Ако сте против поклича "догодине у Призрену", то значи да из вас проговара идеологија, да сте уплашени од "мрачног српског средњег века", да сте раскинули са прошлошћу и да бринете да се други не увреде.


У основи, наводи он, ради се о незнању и неспособности вредновања нашег садашњег наслеђа у Призрену, презиру према епском и симболичном месту које Призрен заузима у нашој свести и култури, и на крају грубом игнорисању чињенице да сада и овог тренутка у том Призрену неко живи и за вас, вашу и светску културу чува Богородицу Љевишку, која је наша Сикстинска капела.


Ракочевић се присетио мартовског погрома из 2004. године и једног догађаја после њега:

- Када је у Призрену, после потпуног уништења у погрому 17. марта 2004, игуман Михаило (Тошић) обнавио велики конак у Светим Архангелима, назвао га је Душанов народни конак. Шаљући на брзину поруку, неко је написао скраћеницу: "У Призрену можеш спавати у ДНК (Душановом народном конаку)".

- Призрен је наш ДНК - закључује Ракочевић.


Саборна Црква светог Ђорђа у Призрену


ПЕСМА "БЕОГРАДСКОГ СИНДИКАТА" УКЛОЊЕНА

Група "Београдски синдикат" прошле јесени је објавила песму "Догодине у Призрену", посвећену свим невиним жртвама на Космету. Песма је у кратком року стекла огромну популарност, имала је за само 24 часа више од 360.000 прегледа на "Јутјубу". Али убрзо им је стигла порука од "Јутјуба" да је спот за "Догодине у Призрену" узнемирујућег садржаја.

- Моментално смо уклоњени са трендинга, где смо били на позицији број 1 - рекао је тада Феђа Димовић, један од чланова БС.

А недавно је у једној емисији на РТС, током анкете са грађанима, скролован напис "Косово је Србија" који је један од анкетираних грађана имао на мајици.

Унутрашњост Богородице љевишке / Фото И. Маринковић


СПАСТИ БОГОРОДИЦУ ЉЕВИШКУ

МИЛОШ Ковић истиче да је Призрен и данас препун наших светиња:

- Тамо су наша деца, ђаци Богословије Св. Кирила и Методија. Искористићу ову прилику да упозорим да је Богородица Љевишка, иако на листи Унеска, још ограђена жицом, њене фреске су потамнеле од паљења из 2004. и у њој нема светла. Крајње је време да се, за почетак, најхитније спасе овај толико драгоцени драгуљ српске културе од пропадања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (20)

Дечанац

04.03.2019. 01:28

''Догодине у Призрену'' треба да значи да се Патријаршија врати у Пећ – где је и била, а главни рад да буде Призрен - што је и био, па да ли би се тада Срби исељавали са Космета? ''Дан државности'' да буде дан када је свети Сава ставио краљевску круну на главу своме брату и тако Србија постала врхунска државна творевина, све до закључно са Деспотовином светог Стефана Лазаревића – никада достигнута у новој историји од 1804. године на овамо.

uhapsite semafor

04.03.2019. 14:57

@uhapsite semafor - dugo nesto brale!sta se ceka?vreme je toplo nema snega

Naravno da se neće toliko čekati

05.03.2019. 07:10

@uhapsite semafor - i to za Krajinu, pre svega... Istru ćemo sledeći put pokloniti Italijanima, a ne Rvatima i Zlovencima...

Мр Радомир Шћепановић

04.03.2019. 05:55

До године у Драчу и Тирани!

BAKA VOJKA

04.03.2019. 06:00

HVALA NA OVOM TEKSTU I VERUJEM U REČI DOGODINE U PRIZRENU , A TAKO ĆU I VASPITAVATI I SVOJE UNUKE

BOGDAN

04.03.2019. 06:40

NASA JE COVECKA DUZNOST DA UPOZORIMO SIPTARE I NJIHOVE POMAGACE DA NE KORISTE DANASNE PRILIKE DA NE PRISVAJAJU SRPSKU IMOVINU I DA U SRPSKE NJIVE I LIVADE NE GRADE SIPTARSKE DOMOVE RESTORANE HOTELE I BENZISKE PUMPE.JEDNOG DANA KAD SE NA SRPSKO KOSOVO I METOHIJE VRATE PROTERANI SRBI SINOVI NJIHOVI UNUCI I PRA UNUCI I KAD SIPTARE PITAJU KO TI DOZVOLIJO DA U MOJE IMANJE GRADIS ZGRADU ILI BILO STO DRUGO DA NE BUDE DAVOL KRIV .DO GODINE U PRIZRENU OVO MORA DA BUDE NAS SRPSKI ZAVET I NASA BUDUKNOST.

Ана из Метохије

05.03.2019. 11:04

@BOGDAN - Нажалост, те њиве смо им уступили ми. Са падом вере, морала и јунаштва човек постане јефтин, па се лако прода. Када се духовно поправимо, а нема нам друге, Бог ће нам све уредити на добро. Ми, поједини, који смо остали у Метохији, решили смо да се добровољно жртвујемо, у нади да ће наша жртва изазвати буђење племенитих циљева у поколењима која долазе и да ће они повратити достојанство србском роду.

Aki

04.03.2019. 07:12

A sto ne kaze Matija Beckovic to svojoj cerci, pa da ona sa svojim sinom ide na Kosovo i u grad Prizren.Sto Mateja ne pozove njegovog drugara laznog kralja da njegovim laznim vezama po raznim kraljevskim domovima uticu da nam se vrati Kosovo, i da Aleksandar Karadjordjevic i njegova deca budu na celu kolone.A ovako lajavi Mateja, crnogorski ispljuvak slatkorecivo podmetce kukavicije jaje drugima.

Stevan

04.03.2019. 07:59

Mole ti se svi sinovi naroda prognana Cuvaj Prizren Hriste Boze do sudnjega dana ..

Рашо

04.03.2019. 08:37

Догодине у Призрену. Не схвате ли озбиљно, онда је могуће да ту коначимо а да ћемо ићи и даље!

Neko

05.03.2019. 08:56

Samo parola , bez rada na tome , je čista glupost. Šta ste uradili na tome da se dogodine nađete u Prizrenu ? Ovako , to liči na onu - videla žaba da se konji potkivaju...