ВЕЋ деветнаест година 15. фебруар обележавамо као Дан државности. Сретење се тако од 2001. године слави у знак сећања на 1804, када је у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића, почео Први српски устанак. Већина запослених данас не иде на посао, али многи, показале су многобројне анкете, не знају зашто се овај дан празнује.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРЕДСЕДНИК СПРЕМИО ОДЛИКОВАЊА: Ордени за Јеротића, Јанкетића, Тозовца...

- Одговорност за то сносе законодавци - сматра проф. др Милош Ковић, историчар. - Сретење јесте најзначајнији датум наше новије историје. То је почетак борбе за ослобођење и уједињење Срба, дан кад су Срби престали да се плаше Турака, кад су кренули путем који их је водио од стастуса раје до статуса грађана у слободној националној држави. То је почетак усправљања српског народа и борбе за слободу. Али, овај празник је назван Даном српске државности, а тај појам је многима нејасан. Срби су народ који је показао да уме да створи државу, да се бори за њу и да је брани. Знамо шта је држава и борба за државу. Међутим, мало је чудно даном државности назвати дан када су се Карађорђе и српске старешине заклеле у Марићевића јарузи, у селу Орашац, на крсту проте Атанасија Буковичког, да ће ослободити Србију. Зато би данашњи дан требало да се празнује као дан ослобођења и уједињења.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Српске заставе се вијоре са студентских домова (ФОТО)

Историчари су сагласни да у новијој српској историји нема важнијег од овог датума, јер означава почетак борбе за ослобођење и поновно ступање српске државе на европску политичку сцену.

- Држава не само да може, него и мора да поради на томе да овај празник буде више прихваћен у народу - сматра др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. - Државни празници су огледало једне земље. Утичу на снажење поштовања према држави и уопште изградњу свести и идентитета. Овај празник у себи садржи две битне компоненте српског народа и његове државе, ослободилачку и слободарску, спајајући те две традиције у једну. Ослободилачку да не трпи туђинску власт, а слободарску када има и сопствену власт у рукама, народ наставља да се бори за своју политичку слободу, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље.

Историчар Момчило Павловић

Павловић подсећа да су комунисти своје празнике укоренили снажном пропагандом.

- Разне манифестације, изложбе, војне параде и параде радних достигнућа, награде и одликовања са снажном медијском пропагандом само су део активности које су предузимане. Посебно место у тој празничној атмосфери је имао вођа Тито - каже Павловић. - А, у ствари, светковали смо дан када је укинута монархија и проглашена република, и то на предлог српских посланика 29. новембра 1945. Ако узмемо у обзир чињеницу да је Сретење релативно нов државни празник старе државе, да је Србија још у процесима који јој онемогућавају да омеђи свој простор и оствари суверенитет, и која још стоји и, по мом мишљењу, још дуго ће стајати пред вратима савеза европских народа и држава, а што утиче и на унутрашњу динамику, онда и државни празник се не може светковати као што би требало у стабилној и просперитетној држави задовољних грађана.

На Сретење 1835. Кнежевина Србија, док је још била у вазалном односу према Турском царству, на Скупштини у Крагујевцу добила је свој први устав. Иако није заживео у пракси, Сретењски устав се узима као почетак уставности у Србији.

- Све чешће говоримо о либералном Уставу из 1835, а све тише о буни против дахија из 1804, која се убрзо претворила и у општенародни устанак против турске власти - каже историчар Немања Девић из Института за савремену историју. - Међутим, да није било те одлуке устаничких вођа у Орашцу, сигурно не бисмо могли ни да маштамо о ма каквом уставу три деценије касније. Сретење на најбољи начин обједињује српске слободарске традиције из 19. века, и на својеврстан начин мири Обреновиће и Карађорђевиће. Зато и јесте један од темеља нашег државног здања.

Историчар Милош Ковић

За Дан уједињења у Краљевини Југославији све новине су имале посебне додатке у којима је посебан акценат стављан на значај празника. Краљ и краљица су посећивали Саборну цркву, патријарх је држао беседу, војна музика је свирала на неколико места у градовима. Посебну улогу имали су чланови патриотских удружења и ратници минулих ратова.

- Дан државности у себи садржи позитивне вредности борбе за слободу - каже Павловић. - Два историјска догађаја, као што су дизање народа на устанак и доношење првог устава, спојена су у тој борби. На тим догађајима и на тој борби стваран је и ојачан српски идентитет и српска држава. Србија данас, на дан своје државности, понавља радње које је у историји већ имала. Поново се бори за целовитост територије, за Устав, за правду, за слободу свог народа на једном њеном делу. А Србија је вечна док су јој грађани слободни.

Историчар Немања Девић

ИДЕНТИТЕТ

- ПОСЛЕ свих успона и падова, револуција и преврата из 20. века, наш грађански и национални идентитет је замућен до те мере да, осим што се радујемо нерадним данима, заправо и не знамо шта тачно славимо - каже Немања Девић. - Држава је у више наврата показала решеност да на достојан начин прослави националне светковине или обележи трагичне моменте из наше новије историје, попут сећања на "Олују" и егзодус крајишких Срба из 1995. године. Овде, некако, као да, ипак, недостаје те одлучности.

ПОЧАСНА ПАЉБА

ПОВОДОМ обележавања Дана државности Србије, припадници Гарде Војске Србије извршили су у четвртак по подне почасну паљбу са Савског платао на Калемегдану.

ДОДИК: СРБИЈА ФАКТОР СТАБИЛНОСТИ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је у Бањалуци да је Србија најважнији фактор мира и стабилности на Балкану, што њен председник Александар Вучић показује сваки дан.

- Дан државности Србије празник је и у Републици Српској. Обележавајући овај празник, сви из политичког, јавног и привредног живота РС окупили смо се да покажемо снагу и јединство које имамо са Србијом - рекао је Додик после свечаног пријема поводом Дана државности Србије.


АНКЕТА: ЗАШТО СРБИ СЛАВЕ СРЕТЕЊЕ?

Владимир Цветковић, 68 година, пензионер

- Не знам шта се слави и зашто. Све старе празнике су обрисали, а увели су нове. Да сте ме, на пример, питали зашто се слави Први мај, знао бих да одговорим.

Милош Цветковић,

43 године, економиста

- Не знам зашто се слави Сретење. Знам да је ових дана неки државни празник, али не знам шта се тачно слави. Нисам знао ни да је црквени празник.

Бранка Зековић, 62 године, пензионерка

- Мислим да је Дан примирја, али нисам сигурна. Не знам шта се конкретно слави, али знам да се ових дана прославља државни празник.

Елвира Марковић, 31 година, инжењер

- Донет је први устав Србије. Нажалост, људи мало данас знају зашто славимо поједине празнике. Мислим да је важно да будемо упућени.

Злата Бјелић, 72 године, пензионерка

- Наравно да знам. Славимо Дан државности. Донет је Сретењски устав и 1804. године је на Сретење подигнут Први српски устанак. Славимо и уставност. (А. З. К)