Раул Форне-Бетанкур: Знам да је Косово у срцу Срба

Јованка СИМИЋ

недеља, 22. 07. 2018. у 10:01

Раул Форне-Бетанкур: Знам да је Косово у срцу Срба

Раул Форне-Бетанкур

Кубански филозоф за “Новости”: Време је да Балкан остави емоције, а укључи разум. Децу, од вртића, треба учити суживоту кроз заједничке игре

СТОТИНАМА година Балкан је преплављен емоцијама. Време је да се те емоције гурну мало у страну и да се укључи разум како би крајњи и дугорочан циљ био комшијски суживот - поручује у интервјуу "Новостима" чувени кубански филозоф Раул Форне-Бетанкур (72), познат по студијама из области културе, посебно по залагањима за интеркултурални дијалог у оквиру латиноамеричке филозофије.

Бетанкур је ових дана, у организацији Института за европске студије и Друштва хиспаниста, први пут посетио нашу земљу. У Београду, а затим и у Матици српској у Новом Саду, приредио је веома посећена предавања на тему "Интеркултурална филозофија: филозофија за бољи суживот".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Hougard: Nordijski model moguć i na Balkanu

* Можете ли да конкретизујете своју препоруку нама, Балканцима? Како да после неколико стотина година проведених у стању повишених емоција предност дамо разуму?

- Дубоко верујем да је то могуће. Моје виђење је да је врло важно започети образовање те врсте већ у основним школама и вртићима, учити нове генерације суживоту кроз заједничке игре. Подстицати их да међусобно препричавају приче из својих породица и тако да се успоставе заједничке комшијске приче у овом региону.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Vučić: Balkan da deluje jedinstveno i kada Evropa ne deluje tako; Velika podrška Srbiji na putu ka EU

* Колико би времена и генерација, стасалих на комшијским причама из вртића и школа, било довољно за суживот?

- Кроз истински и искрен труд неколико генерација тај циљ би се достигао. За почетак, потребно је избацити из уџбеника историје лекције које садрже дискредитацију и увреде осталих народа на Балкану. Не треба фалсификовати историју, али је треба оставити у прошлости, где јој и јесте место. Кад-тад мораће да се крене са тачке разума. Боље је да то буде што пре.

* На предавању у Матици српској рекли сте да је Косово посебна емоција за сваког Србина. Назирете ли у овом тренутку разуман компромис између Срба и Албанаца?

- Србија данас заузима позицију која омогућава боље услове за дијалог. Мислим да је сада најважније макар успети у намери да се обезбеди простор за коегзистенцију, за међусобно поштовање, а после тога и дијалог, како би се, ако је могуће, поново успоставио заједнички живот. Да се људи подсете на то шта значи концепт бити добар комшија и да, ако ми ниси сународник и брат, можеш да ми будеш и да ти будем добар сусед.

* Било је у скоријој прошлости осионих страних комесара који су проблем који ви подводите под емоције називали - недостатком интелигенције...

- Интеркултурална филозофија заступа став да у регијама које имају сећање са ранама мора да се почне са емотивним дијалогом и временом препусти решење разуму. Дакле, треба научити да се искомуницирају емоције. Не, никако то није проблем интелигенција, него емоција и сећања. Проблем између Београда и Приштине није у тим контрадикцијама, него у затегнутим и покиданим везама.

* Из тог затезања и кидања веза настају сепаратизми - код нас Косово, у Шпанији Каталонија...

- Јаки политички интереси чине проблем Косова и Метохије другачијим у односу на Каталонију, или Корзику у Француској. У случају Каталоније и Корзике, пред машинеријом глобализације која растура нације, ствара се анонимна структура моћи. Народ је приморан да реагује на то, не да би се затворио у себе, већ да би одржао свој идентитет. У Каталонији је реч о одвајању од државне структуре вертикалне моћи. Због тога није случајно да се сепаратистички покрети оснивају у земљама попут Шпаније и Француске, које су врло централистички настројене.

* Велике силе, попут Француске или Немачке, љубоморно чувају националну индивидуалност, а истовремено малим нацијама намећу глобализам?

- Човек одмах по рођењу постаје наследник матерњег језика и културе. Чланови једне културе чувају успомене и сећања на њу, а једна територија има много значења за сваку културу, јер се на њој налазе места важна за успомене и сећања. Осим језика и културе, део тог наследства је и веза са другим људима. Мишљења сам да, нарочито централна Европа, претерује са индивидуалном аутономијом. Састојимо се од веза са другима и наша аутономија увек је подељена са њима. У том смислу, интеркултурална филозофија предлаже термин коаутономије, коинтеркултуралности, као припадност личности одређеној заједници.

* Може ли се ту повући историјска паралела са данима када је национални херој Хосе Марти говорио о осамостаљењу Кубе од шпанског утицаја?

- Управо тако, реч је о ослобађању од империјалне моћи као предуслова да би се активно учествовало у друштву. Потреба за одвајањем јесте и начин учествовања у другим конфедерацијама различитости. Не знам да ли је умесно навести пример Југославије као модела федерације различитих народа, јер СФРЈ је била успешна само до одређеног тренутка.

ШТА БИ МАРКС * A Колике су реалне шансе да се ваше филозофско учење о суживоту пробије до свести човечанства данас? - У овом свету ратова, а ви овде у Србији и на Балкану знате врло добро о чему говорим, дакле, упркос том трагичном току човечанства и упркос хегемонијским силама које милитаризују нашу свакодневицу, у човечанству не јењава жеља за успешним и квалитетним суживотом. То је носталгија и меланхолија посебне врсте. Убеђен сам да, када би Карл Маркс данас поново писао свој Манифест, уместо поруке о уједињењу пролетаријата позвао би на уједињење - меланхоличара и носталгичара.

* У Мексику постоји изрека: "Бог је далеко, а Америка преблизу". Може ли се она пресликати и на данашњу Кубу?

- Исто важи и за Кубу. Сада је први пут на челу државе неко ко није повезан са сећањем на револуцију. Постоје младе генерације које се не сећају револуције. Због тога је прилично несигурна будућност Кубе, она зависи од односа са Мексиком и других латиноамеричких земаља.

* Да ли би у предстојећем периоду, управо због незадрживе глобализације, Куба могла да изгуби свој јединствени дух, своју душу?

- Не верујем. Куба је земља која је способна да се одупре глобализацији. Има велико национално достојанство. Неће Куба изгубити душу.

ОД РЕВОЛУЦИЈЕ ДО КОСМОПОЛИТЕ

РАУЛ Форне-Бетанкур отишао је са Кубе после револуције, филозофију је студирао у Шпанији, на Универзитету у Саламанки. Од 1972. године живи У Немачкој. Био је руководилац латиноамеричког одсека на католичком институту у граду Ахену, предавао је на универзитетима у Ахену и Бремену, као и у Мексику и Бразилу. Као мислилац припада усмерењу филозофије ослобођења, религије ослобођења, као и интеркултурној филозофији Латинске Америке. На Бетанкура су утицали Маркс, Сартр, Хосе Марти, Емануел Левинас. За свој животни пут Бетанкур каже: "Да сам остао на Куби, вероватно бих више био националиста. Овако сам постао космополита".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (32)

PDVNK bre

22.07.2018. 10:11

Daj matori pusti ti Srbiju, brini se za svoje levicare. Ima i Srbija svojih poturica, samo si nam ti jos falio.

DraganR

22.07.2018. 10:29

Jedino razumno je Kosovo u Srbiji. Dojučerašnji teroristi su pokazali da im itekako fali razuma.

Marija

22.07.2018. 10:36

Ono što je u srcu ostaje u srcu zauvek, razum će nam samo pomoći da se dođe do pravih rešenja i konačne odluke najbolje za Srbe i srpski narod!

Marko Petrovic

22.07.2018. 10:39

Stanovnici juzne amerike su tradicionalno nasi prijatelji, u proslosti su i oni imali slicne situacije pa razumeju situaciju u kojoj se nalazimo.

Nikola

22.07.2018. 10:46

Кубански филозоф добро разуме шта је КиМ за Србе! То је српски Јерусалим!

Fedor

22.07.2018. 10:46

Razuma na Balkanu nikada nije bilo u tolikoj meri da preovlada i da se zajednicki nesto uradi. Kosovo jeste u nasoj dusi i puni smo emocija, ali sporazum ili bilo koja vrsta kompromisa sa siptarima ne postoji.

SREMAC

22.07.2018. 11:22

Mi Srbi ne možemo podneti Srbiju bez Kosova. Zato i hoćemo da napustimo taku Srbiju. Dao bog da se nikad ne vratimo. Nije u pitanju nemaština,nego srce,patriotizam.

Bosko

22.07.2018. 11:35

naravno da je Kosovo srce svakog Srbina a to o čemu priča smo pokusavali zadnjih 80 godina..pa nije uspelo

Konstantin

22.07.2018. 12:53

Suživot i anti-diskriminacija - marksistički koncepti, ovaj lik je dokaz. Priznajem samo Kubance iz Majamija, ostalo su prosjaci koji žive od ulizivanja Kastru.

Sparta

22.07.2018. 13:07

Ma strpljivi drzati sve zaledjeno i kada izgube podrsku amerime, a izgubice krecemo u oslobodjenje okupirane teritorije...

Nesa

22.07.2018. 13:19

Sem konstatacije o KiM-u, ostalo je nerealno filozofiranje. Mi smo to vec probali, da sirimo ljubav prema zlu koje nam je ucinjeno. I desilo se opet isto. Vraceno nam je mrznjom. Dakle filozofu, problem je na nekoj drugoj adresi, a Srbi namaju pravo na jos jednu gresku. Ne sto mi tako hocemo, vec zato sto cemo nestati, jer ce nas unistiti.

Goran

22.07.2018. 13:51

Jedno je sigurno , nit ce Spanija priznati Kataloniju , nit ce Francuska priznati Korziku a u skladu sa tim nit ce Srbija priznavati svoju pokrajinu za drzavu.

Vesna

22.07.2018. 13:59

Kosovo i Metohija mogu biti okupirani kao sto su sad ili pod suverenitetom Srbije uz siroku autonomiju kao sto i propisuju Ustav i Zakoni R. Srbije.

тлн

22.07.2018. 17:45

Шта овај лупа? Албанци треба да иду у албанију.......како год окренеш, то је ЈЕДИНО ријешење!

Zoran

23.07.2018. 12:55

Kosovo je od davnina srce Srbije i tako ce i ostati, Srbija nikada nece odustati od Kosova.