Јелица Дабовић, рођена сестра прослављених кошаркашица Ане и Милице Дабовић, написала је књигу "Тајна једног осмеха", у којој је детаљно описала стравично злостављање у својој породици. Наиме, њу и њене сестре, као и брата Милана, како тврди, злостављао је отац, а мајка се никада није супротставила.

Јелица је у књизи писала о "крвничком премлаћивању" коме је прибегавао њихов отац Милан и за најмању ситницу, а после кога је, како пише, остајала крв по зидовима. Она је описала и апсолутно одсуство било какве реакције њихове мајке Невенке да заштити своје четворо деце.

- Сваки пут када је Милица казала на телевизији да је отац заслужан за то што су она и сестра успешне кошаркашице, мени као да је неко ишчупао део душе. Отац је нас четворо злостављао и физички и психички. Добијали смо незамисливе батине, лупао нам је главу у зид, а често је умео да дигне руку на нас и у јавности.

Данас нас вређа и ниподаштава и тврди да никада на нас није дигао ни прст. Ова књига је мој начин да се изборим са свим што сам преживела и да коначно добијем одговоре од оца зашто је то радио - каже на почетку разговора Јелица Дабовић.

- Сећам се да сам имала око четири године и да ме је пребио као вола неким пластичним чешљем јер сам заплакала када сам видела да сам раскрварила ногу. И Милицу је пребио у истом том узрасту. Када је имала четири године, добила је стравичне батине јер није знала течно да изговори 16. фебруар 1982. - каже Дабовићева и додаје:

- Са 16 година сам се озбиљно бавила кошарком и пред један тренинг ми је рекао да донесем осам лопти, у некој мрежи, од куће у салу, и ја сам уместо осам донела девет. Крвнички ме је претукао, лупао ми је главу у зид. Тако израњаване, крваве главе, са чворугама, морала сам да изађем и одрадим тренинг. Мени и Милици је више пута лупао главу у зид.

- И братово искуство је језиво, он се јадничак борио с тим како је знао - каже она.

И мајка је била злостављена, никада ми није рекла зашто ћути.

- Ми деца смо имали тешке физичке повреде и мајка није учинила ништа да нас заштити, да то спречи. Никад се није супротставила оцу, и она је била злостављана цео живот. Много пута сам је питала зашто ништа није учинила, али нисам добила одговор. Док смо били мали, причала је да ће да га остави чим порастемо, да га трпи само због нас, а ево још увек живе заједно - 45 година. У контакту смо сви с родитељима, али ту влада велико неразумевање, нисмо блиски. Сви смо отишли од куће чим нам се указала прилика - каже Дабовићева.

Иначе, Милица Дабовић је и сама била жртва породичног насиља, када ју је бивши партнер брутално претукао. О томе је отворено причала, а сада је њена сестра проговорила о томе шта су прошли у детињству.

- Изложени смо увредама и ниподаштавању. Ана је имала жељу да организујемо заједничке ручкове, да будемо као породица, али се то увек завршавало свађом. Отац би нас увек вређао. На пример, Ани, која је освојила прстен у Америци, рекао је: "Јао, ниси ти баш заслужна за то јер си седела на клупи више него што си играла." Милицу критикује због њеног избора мушкараца. Не бих износила појединости, али он не бира речи. Знате, и мој отац је био злостављено дете и сав свој бес и мржњу према свом оцу, усмерио је на нас - наводи она и додаје:

- Милица и Ана су оптимисти, увек виде само оно добро у људима, изнова прелазе преко свега. Милица је једно време финансијски издржавала целу породицу и отац је тада није тукао. Када се догодило оно са Симоном, када ју је малтретирао, отац се није понудио да јој се нађе, није никад ниједној од нас, јер он сматра да смо ми саме криве за све оно што нам се дешава у животу. Он је заслужан за наше успехе, а ми смо саме криве за оно лоше.

(информер.рс)