Проблем је велики, вишеслојан, комплексан. За наше старе било је сасвим нормално да имају много деце. Моја бака по оцу имала је 12 деце, а бака по мајци шесторо. Али се тада и у време када сам и сама била млада, све разликовало у односу на ово доба, првенствено у међуљудским односима. Данас нема повезаности. Млади су отуђени, са својим телефонима у рукама, нема контакта, нема додира, емоције, флуида, хемије... па ни љубави и деце.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Promocija porodičnih vrednosti

Дете је данас велика инвестиција. Све што је потребно од момента када се роди, па кроз школовање, папрено је скупо. А онда брачни пар, осим што мора да прорачунава сваки месец, да ли ће бити довољно за станарину, или кредит, хоће ли пронаћи, или изгубити посао, мора још и да брине како да обезеди све неопходно за дете... У таквој атмосфери много је тешко подизати децу, ширити породицу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Dejan Savić: Što više šljiva za više Srba

Сигурност, каква је постојала у време једнопартијског система у социјализму, пристојан живот, лагодан, нормалан, а не константно са стрепњом за сопствену егзистенцију, основни је услов да би се више младих одлучивало на брак и породицу.