Црква против поделе Косова

Ово је у најкраћем, порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о нашој јужној покрајни, у коју су "Новости" имале увид. Црквено тело које завршава своје заседање сагледало је и косовску трауму и недвосмислено осудило опцију поделе територије:

- У јавности се и даље сусреће идеја о подели КиМ између Србије и самопроглашене "косовске државе". Птитом се, свесно или несвесно пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавања "независне државе Косово" и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела КиМ аутоматски био остављен на милост и немилост режиму тзв. државе Косово и погрому сличном оном из марта 2004. или би, под притиском и тихим терором био присиљен на егзодус - наводи се у тексту, који су владике назвале "очинским апелом".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СПЦ: Изузетна забринутост цркве и народа за КиМ

У поруци Сабора пише и да се без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља (међу којима чак пет чланица ЕУ не признаје независност Косова) ситуација на КиМ не може бити насилно промењена и "поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не признају "независно Косово".

- Признавање незаконито проглашене независности Косова, што се упорно настоји наметнути Србији, дугорочно би угрозило опстанак наше Цркве и народа и допринело проглашавању српских светиња за косовске или албанске споменике културе. То би представљало "убијање" сећања српског народа - упозоравају у СПЦ.

У поруци се подсећа и да питање КиМ представља српско црквено, национално и државно питање првог реда.

- Наша Црква као духовна мати нашег народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Ким и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајне у границама Србије и за будућност српског народа у њој.

фото И.Маринковић

Цркевени великодостојници у својој поруци подсећају да је КиМ са 1.500 српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви средишњи део Србије. Они тврде и да КиМ, није питање ни националне идеологије или митологије, нити па, шта више, само територије већ представља саму срж нашег црквеног-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сабор СПЦ: Косово је српски Јерусалим

- Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији опнога што представља камен темељац њеног интегритета, њене историје и државности. Очување КиМ као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 УН, не значи конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на КиМ не гради друштво људи једнаких права и слобода, него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва.

Као најбољи пример кршења права нашег народа и цркве на КиМ, Сабор наводи спречавање формирања Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда о земљи манастира Високи Дечани, блокада регулисања правног положаја СПЦ и српске културне баштине...

фото СПЦ

УСТАВ ЧЕКА ДОРАДУ, ГРИГОРИЈЕ ИДЕ У НЕМАЧКУ

САБОР Српске православне цркве, чије је заседање завршено јуче у Београду у Патријаршији, а почело је 29. априла у Пећкој патријаршији, ипак, није усвојио нови Устав СПЦ, чији је предлог био пред архијерејима.

Мада је на Уставу неколико година радила екипа угледних стручњака из Цркве и грађанства, оцењено је да су потребне још неке измене да би био прецизнији и трајнији. Иначе, нико од архијереја није оспорио предлог да се СПЦ убудуће зове СПЦ - Пећка патријаршија.

Кад је реч о кадровским променама у Цркви, за највећи део јавности, посебно у РС и БиХ, велико је изненађење одлазак епископа захумско-херцеговачког Григорија у Немачку. Према нашим сазнањима, то је била његова молба.

Већина архијереја била је јуче ујутру у Храму Светог Саве, где је патријарх Иринеј служио литургију поводом уношења у књиге светих косовских мученика - Григорија Пећког, Василија Пекара и Босиљке Рајичић... (В. М.)