Генералске еполете чекају три жене

Р. Драговић

18. 02. 2018. у 08:55

Генералске еполете чекају три жене

Фото Танјуг

Кад би СРбија могла да добије прве даме са највишим чином у ВС: Услов за највиши ранг - формацијско место за које су предвиђене златне "гранчице". Женски пол код нас чини петину укупног састава

ЖЕНE у униформи Војске Србије одавно више нису сензација, а официрске чинове носи више од 200 припадница лепшег пола. Највиши ранг међу њима уживају три даме које већ годинама имају чин пуковника. Оне су и најближе генералским еполетама, које у нашој војсци жена није пришила на униформу готово пола века.

Могућност да Војска Србије добије прву даму генерала теоретски је испуњена још 2009. године, када је после много времена Катарина Штрбац постала први пуковник из круга лепшег пола. Шансе да генералски кор буде појачан дамом повећане су 2015, када су трећу звездицу на еполетама пришиле и њене колегинице Мирјана Миленковић и Снежана Васић. Овај трио од тада брани боје женске „екипе“ међу највишим официрима наше армије.

Баш њих три на уму је имао и председник Републике Александар Вучић када је крајем прошле године у Генералштабу рекао да ће му бити задовољство да потпише указ о унапређењу жене у генералски чин.

- То ипак не зависи од мене, него од Војске Србије, која процењује и обавештава ме од томе. Када Генералштаб то предложи, са радошћу ћу то прихватити - рекао је тада шеф државе.

КАДА ће оружане снаге наше земље, попут осталих армија, добити жену највишим рангом, тешко је претпоставити. Ову околност не диктира само чин, већ и више других услова у вези с формацијским местом и послом који она обавља.

САНИТЕТСКИ ГЕНЕРАЛИ У ЈНА ГЕНЕРАЛСКЕ чинове у бившој Југословенској народној армији носиле су свега две жене - др Роза Папо (1914-1984) и др Слава Блажевић (1919-1999). Војну службу завршиле су у чину санитетског генерал-мајора ЈНА. Обе су биле првоборци, а њихове животне путеве одредиле су дужности у војним болницама током НОБ. После ослобођења наставиле су медицинско усавршавање и каријере су посветиле медицинској науци и раду у војноздравственим установама.

У Министарству одбране објашњавају, за "Новости", да жена генерала до сада није било због тога што се нису стекли услови за ту врсту аванзовања. Када ће бити покренут поступак за пришивање храстових грана на ревере њихових униформи, зависи од потреба система, односно упражњених генералских места и потребних компетенција за те позиције.

- Да би официр постао генерал, мора да испуни одређене законом прописане услове - наводе у Министарству. - Поред пуковничког чина кандидат мора да буде постављен на формацијско место за које је предвиђен чин генерала. Треба имати у виду и да је ових места неупредиво мање него пуковника који испуњавају услове да постану генерали. Наравно да особа мора да поседује и све потребне компетенције које се траже за конкретно место.

У војном врху указују на то да се каријера жене у професионалној војној служби битно не разликује од каријере професионалног војног лица мушког пола, с обзиром на то да се у каријерном вођењу примењују јединствени прописи, што значи и услови за напредовање у служби.

- У СИСТЕМУ одбране постоји систем праћења усавршавања и напредовања кадра дефинисан војном уредбом о стањима у служби и унапређењима. Он је усклађен са формацијским потребама и јединствен је за све официре и подофицире, без обзира на пол. Мушкарци и жене третирани су на исти начин током радног века у униформи. И не само то, већ годинама се бележи тренд постепеног повећања заступљености жена на руководећим, а нарочито командним дужностима у Војсци Србије - истичу у Министарству одбране.

Фото Н. Фифић


Да војнички занат није само за јачи пол, доказале су све девојке и жене које су се кроз историју храбро бориле у ратовима, јуришале, командовале и освајале ратне победе. Од Јованке Орлеанке до Милунке Савић или Марије Бурсаћ, даме су газиле стазом војничке храбрости, али и доказивања и еманципације. Све оне заслужне су за то што лепши пол данас има своје место и у строју најхрабријих.

Према подацима Министарства одбране, женски пол чини петину укупног састава система државне одбране и безбедности, док је сваки десети припадник Војске Србије - жена. Број официра лепшег пола све је већи, а од пре две године их је било више од 200. Интересовање девојака је велико за добровољно служење војног рока, као и за школовање на Војној академији, коју од 2007. уписују потпуно равноправно с колегама. Прошле године направљен је и својеврстан рекорд - за упис у Војну гимназију први пут је било више пријављених девојчица него дечака.

У српској војсци жене обављају послове идентично као и њихове колеге. Налазе се на официрским и подифицирским дужностима, али служе и као војници - стрелци, нишанџије, возачи борбених возила... Ова пракса у Србији још је релативно нова, јер су у страним оружаним снагама, посебно у западној Европи и САД, даме одавно заузеле своја места. Кроз америчке оружане снаге протеклих деценија прошле су десетине жена генерала, а слично је и у Великој Британији, Скандинавији, Француској... Ситуација се мења и у нашем окружењу - Хрватска је прву жену генерала добила 2014. године, а Албанија 2016.

Катарина Штрбац - Директор Дирекције за европске интеграције и управљање пројектима Сектора за политику одбране МО

НАУЧНИ ПРОЈЕКТИ

ПРВА жена официр доктор наука у Војсци Србије и прва жена пуковник. Школована је у Србији и иностранству. Говори енглески и руски језик. Аутор је више чланака из области безбедности, ванредних ситуација и европских интеграција. Одлуком министра просвете, именована је у звање -научни сарадник. Руководила је и координирала на више научних пројеката у земљи и иностранству.


Мирјана Миленковић -Начелник Одсека за међународну војну сарадњу у Кабинету начелника Генералштаба

САРАДЊА СА СВЕТОМ

ПРВА и једина жена у историји српске војске која је завршила генералштабно усавршавање Школе националне одбране. Завршила је и мастер студије на Факултету политичких наука. Током каријере углавном обављала дужности из области међународне војне сарадње и политике одбране. Одговорна је за припрему и реализацију посета на највишем војном нивоу, у земљи и иностранству, као и за координацију активности међународне војне сарадње Војске Србије.


Снежана Васић- Начелник Одељења за планирање припрема за одбрану Управе за обавезе одбране

МЕДАЉА ЗА ЗАСЛУГЕ

ДИПЛОМИРАЛА на Факултету за општенародну одбрану, а од 1989. године у професионалној војној служби. Стекла звање доктора наука. У току војне службе обављала је различите руководеће дужности у Генералштабу и Министарству одбране. За допринос у области одбране и безбедности 2016. године је одликована од председника Републике Србије Сребрном медаљом за заслуге.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Desimir Momcilovic

18.02.2018. 09:50

Kad naši momci neće dobrovojlno i vojsku tu ulogu preuzimaju žene a.moći da čuvaju decu kući zamenjene uloge žene postade piloti tenkisti vozači kamiona preuzimaju muške poslove toga nije bilo ranije nije mi jasno ko če braniti drzavu izgleda tu ulogu preuzeće žene a sve manje srba jer nema ko da radja decu ako se ovaj trend nastavi

Miša pukovnik

18.02.2018. 10:13

Kao oficir koji je prošao sve dužnosti u miru i ratu,od komandira voda do brigade, mogu da iznesem svoj stav, da žene mogu biti uspešne samo na neborbenim dužnostima. U borbenim rodovima uslovi su surovi i za muški rod, žena je biološki predodređena za druge uloge: Ko nije doživeo marševe preko 100 km sa teretom od 30kg, ležanje u rovu danima, tereni mesecima bez osnovne higijene, zasede po kiši, snegu, mrazu, samo taj može da tvrdi da žene mogu sve??? "Žena rađa i, muškarac brani i čuva!!

Nekad je bilo po nacionalnoj liniji

19.02.2018. 11:46

@Miša pukovnik - danas je po rodnoj ravnopravnosti... očekujte uskoro i "gejeve", oni će svuda imati prednost.

Aleksandar

18.02.2018. 10:50

Zene su se kroz istoriju u miru i ratu pokazale jednako sposobne kao i muskarci. Uzmite za primer nasu Milunku Savic ili tudju Jovanku Orleanku. Apsolutno se slazem da treba da postoje zene generali, nema razloga da to ne bude. Samo, ne znam kako cemo ih zvati. General, generalica, generalka?

IvanZP

18.02.2018. 11:27

Osim fakulteta ni jedna nisam procitao da ima ratni staz. Moram da samo da naglasim da medju kanddatima za generala postoje oficiri koji su veci deo staza proveli u ratnom stanju. Sa druge strane koga briga za fakultet politickih kad se kandidujes za generala, mislim zna se sta vojska treba da radi a ko se bavi politikom.

Branko Radosavljevic

18.02.2018. 13:15

Previse je kompleksno pitanje da bi se dao jednostavan odgovor. Zene sem manjka fizicke snage (uzeti sa rezervom) nemaju nikakav drugi hendikep u odnosu na muskarce. Zene trebaju biti i generali i majke, vozaci autobusa i supruge, piloti i sestre, kuvarice i snaje ali to treba da bide njihov izbor a ne da se u samom pocetku sputavaju. Muskarci takodje trebaju biti muzevi i kuvari, piloti i ocevi, kucne pomocnice i braca. Niko se sa etiketom o upotrebi nike rodio. Hvala na razuvanju, zivi bili!

Xyc

18.02.2018. 13:26

odgovor za pukovnika:da li si ti lično nosio sto kila na ledjima i pešačio 30km - ne verujem a generalno sve starešine iz bivših republika pobegli u Srbiju i svi traže plate , penzije i stanove šta ste učinili gospodo da bi dobili bilo šta , osim što ste čitav život na grbači naroda a vojnici i starešine sa košara niti se čuju niti ih iko išta pita niti šta traže osim poštovanja

snajka

18.02.2018. 23:27

Nije vazno kog si pola, vec kakav si covek! Da li dajes nesto ovoj zemlji ili samo uzimas od nje! Da li si spreman da stitis svoje ljude ili...