Мој деда патријарх Павле, и човек и светац

Јованка Симић

10. 12. 2017. у 21:05

Психолог Снежана Милковић, у исповести за "Новости", о својој фамилији и јединственом одрастању поред највољенијег поглавара СПЦ: Дека Попа је живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао

Мој деда патријарх Павле, и човек и светац

Чувена слика фоторепортера "Новости" Драгана Миловановића показује да је патријарх Павле делио судбину народа

"ОНИ које волимо не одлазе докле год бораве у нашим сећањима, сећања су тек пуста тумарања по прошлости ако их не поделимо са другима. Када их поделимо, настављају да живе."

Управо ова мисао, после дугог промишљања, пре четири године одагнала је дилему Снежане Милковић: објавити своја сећања о приватном животу патријарха Павла или да то што је од њега имала прилику да научи остане само њено благо?

Притом, није овде реч "само" о највољенијем српском патријарху, кога су поштоваоци, верници, али и атеисти, присно ословљавали са "деда Паја", већ и о њеном, приватном "деда Попи". Снежана је, наиме, унука патријарховог рођеног брата Душана. Он је пак погинуо у Другом светском рату, оставивши иза себе Драгињу, Снежанину мајку.

Привилегију да стасава у непосредној близини патријарха Снежана је преточила у књигу "Мој деда патријарх Павле", коју је најпре објавила "Просвета", а 2015. године штампали су је и београдски "Еthos" и чувени књижар Веља Старчевић. Треће издање овог драгоценог сведочанства о једном од најскромнијих и, истовремено, најмудријих изданака нашег национа, његове светости патријарха Павла, који се упокојио 14. новембра 2009. у 95. години, представљено је ове недеље Новосађанима у Градској библиотеци.

- Док сам писала књигу, полако ми је постајало јасно да између живота мог деда Попе и онога што је патријарх Павле говорио нема никакве разлике - сетно, али и поносито, присећа се Снежана, по професији психолог.

ЉУБАВ У ЉУДИМА О СНЕЖАНИНОЈ књизи, "танано емотивном ткању, плетеном од дубоког поштовања и најдубље љубави према чудесном старцу, деда Попи", академик Светлана Велмар Јанковић написала је да је патријарх Павле био прескроман монах који је живео за то да љубав победи зло у људима, те да је био физички крхак, али у борби против зла морално чврст као стена.

ДОДАЈЕ да су те две улоге биле потпуном сагласју, јер је деда Попа живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао. Најстарија Снежанина слика о деда Попи сеже до шездесетих година прошлог века и куће у београдској Мадридској улици, у којој је живела с породицом. Тамо је први пут видела свог деку, који се управо вратио са постдипломских студија из Грчке, и затим 1957. године био хиротонисан у чин епископа рашко-призренског.

- Дуго сам чувала мали плави емајлирани крст који је донео са Свете Горе "морској глави", како ме је од тада често ословљавао - забележила је Снежана у својој књизи.

Једна од слика које су се најдубље урезале у њено сећање односи се на изузетну скромност деда Попе. Сваки пут када би долазио у посету породици, из своје торбе, веома сличне оној коју су ђаци носили у школу, вадио је "неке дарове". То су најчешће биле бомбоне, понекад јабуке или дуње, уз његов коментар: "Ево, сваком по једна, да се не преједете."

И сам се скромно хранио, што је нарочито бринуло Снежанину баку Агицу, деда Попину сестру од тетке, с којом је он одрастао и с којом су живели у истом домаћинству. Сваки оброк започињао је и завршавао корицом хлеба, а са стола је сакупљао мрвице забринуто подсећајући да има пуно гладне деце. Говорио је и да човек једе да би живео, а наопако је ако живи да би - јео.

Снежана и њен деда Попа 2007.

Како је стасавала и сазревала, Снежана је упијала и друге детаље из живота свог "деке у мантији". Слушала је његове разговоре са Агицом о сиромашном детињству без родитеља у родним Кућанцима у Славонији, надничарењу и плућној болести деда Попе, који се пре него што се замонашио звао Гојко Стојчевић. Излечио се без антибиотика, уз молитву и скромну храну у манастиру Благовештење. Замонашио се уочи Благовести 1946. године.

СВЕТОСТ И СВЕТЛОСТ ПОСТОЈИ мноштво анегдота које се доводе у везу са патријархом Павлом и које говоре о снази његовог духа. Чувена је сцена када је један познати фотограф пожелео да слика патријарха Павла, обративши му се речима: " Ваша светлости" (уместо ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: "Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц?"

ДОК је био епископ рашко-призренски, у Београд је долазио ретко, али је увек налазио макар мало времена да посети породицу. После 33 године проведене у Призрену, 1. децембра 1990. постао је 44. патријарх српски и преселио се у Београд. Породицу је посећивао два пута недељно и са њом најчешће обележавао највеће празнике, Божић и Ускрс.

- Не знам зашто, али никада нисмо помишљали да би деда Попа могао да постане патријарх - присећа се Снежана. - Када је у медијима објављено да је изабран за првојерарха Српске православне цркве, бака Агица је данима плакала. Говорила је: "Мени треба брат, нека неко други буде патријарх!" Плашила се да више неће имати времена да долази. Али долазио је кад год је могао, макар накратко.

Укућанима није допуштао да му придрже горњу мантију, јер то би значило - "ја сам важан". Снежана га је пратила на аутобуску станицу, и није дозвољавао да га родбина одвезе колима до Патријаршије уз изговор: "Лакше ми је аутобусом, не морам да се сагињем кад улазим."

Признаје саговорница "Новости" да је још као девојчурак била свесна поноса што је у пратњи деда Попе, али се трудила да он то не примети.

Често је говорио да је највећа заслуга пред Богом заложити свој живот да бисмо нечији спасли. Био је увелико у 90. години када га је Снежанин син Михаило упитао како увек зна шта треба да каже, а он је одговорио: "Кад будеш имао 90 година, знаћеш и ти."

На ВМА 2009. патријарх је обележио последњи Ускрс

Разумео је и младост. Снежаниној баки није се допадало што она носи фармерке и пожалила се деда Попи, а он је узвратио питањем: "А шта носе њене вршњакиње ако не фармерке?"

ТИХО ГОВОРИО, ДАЛЕКО СЕ ЧУО У МНОШТВУ упечатљивих речи опроштаја од патријарха Павла, "свеца који хода", и данас одзвањају оне које је изрекао академик Матија Бећковић: "Нико није тише говорио а да се даље чуо, нико са мање речи није рекао више, нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине."

Говорио је и да човек у некој тешкој ситуацији треба да уради све што може, али да се не секира превише, да не оболи, јер "сирће гризе своју флашу". Сећа се Снежана и благих савета које је патријарх давао верницима после литургије - да не стоје насред цркве, јер то би значило "Види, Боже, ја сам главни". Или: "Певајте у цркви тише, да се и други чују, није наш Бог глув."

КАКО је често пешачио или се возио градским превозом, верници су га пресретали с питањима, молбама за савете... Сваког је саслушао. На своје проблеме и тегобе није се жалио. Говорио је: "Лако ми је са мном." Ретко је дозвољавао, а још ређе тражио, да неко учини нешто за њега лично. "Што ти мени 'морска главо' да шијеш, кад ја умем и имам машину."

Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао je и друге мајсторске послове у Патријаршији. Много је читао и писао монографије о манастирима, студије, покретао духовне академије...

ПОШТОВАО АТЕИСТЕ СЕЋА се Снежана да су патријарху Павлу неки замерили што се одазвао позиву новоизабраног председника Слободана Милошевића и посетио га. Један колега замолио ју је да га пита зашто је то учинио. Патријарх је мирно одговорио: "Нисам ишао код Слободана, већ код председника државе."

Крајем септембра 2007. године, патријарх Павле примљен је на Војномедицинску академију јер се стање његових ногу погоршало. Тада је ВМА постао његов дом. Није се сложио са предлогом лекара да га пусте кући како би прославио своју славу Лазареву суботу и Васкрс. Снежани је то објаснио овако: "Ја сам сада добро, али зачас ми буде лоше."

У суботу, 14. новембра, отац Методије рекао је Снежани да је патријарх добро и да је, хвала Богу, појео качамак. Сутрадан, у недељу, када је охрабрена унука поново позвала, одговор је гласио: "Упокојио се пре пола сата."

Умро је у сну.

- Само спустих слушалицу. Не постоје речи које би на прави начин описале моја осећања у том тренутку. Јавише ми да треба да скувам жито и да ће мој син Михаило носити крст - присећа се Снежана.

На дан сахране, са стотинама хиљада људи, а неки су рекли да их је било и милион, Снежана је корачала иза лафета, погледа прикованог за митру која вири из отвореног ковчега. Са осећањем ганутости, онакве какву осећамо када слушамо химну, Снежанином свешћу пролазила је само једна мисао: "Ово је мој деда Попа, патријарх српски Павле."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (20)

Cvetanovski Vasilije

10.12.2017. 21:55

Hvala milome bogu što nam je darovao takvog čoveka. NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA.

Beli (samo jako!)

10.12.2017. 22:02

Bravo samo o Pavlu treba pisati i o stradanjima Srba na Kosmetu, tako je!

deki

10.12.2017. 23:53

vrlo ponosan sto sam ziveo blizu ovog sveca, nedaleko od Patrijarsije i sto sam imao privilegiju da mu budem savremenik

баунти

11.12.2017. 02:01

Ја сам атеиста, али сам увијек имао највеће поштовање за овог човјека. Имао сам и ту срећу да га уживо видим и упознам, али и несрећу да видим киме је био окружен... Нажалост, остали који су наставили иза њега да воде СПЦ не могу ни скуте да му држе, јер га нису вриједни... Један је Павле, нека му је лака црна земља.

Petar

11.12.2017. 02:02

Slava i cast patrijarhu Pavlu. On je po licnom zivotu bio svetac ali po svojoj diuznosti to nije bio. Propustio je da reformise crkvu i od popova koji su postali biznismeni da napravi popove duhovnike. Propustio je da od parohijana kojima Crkva treba samo kad treba da napravi parohijane kojima Crkva uvjek treba. To nije uradio i danasnje popovi (dostya njih) de fakto stete nasoj zadnjoj i najdragocejenijoj instituciji koja jos postoji i nije srusena a to je nasa Sveta Crkva.

alex miles

11.12.2017. 03:14

Ajde pametni, sta je definicija reci "svetac". Ne mislim na one sto nocu svetle, vec na one kojih po crkvama ima na sve strane.

Aleksandar

11.12.2017. 03:14

ja nisam neki vernik ali za ovog coveka nemam nista osim potpunog postovanja, i stvarno mi je zao sto ga je nasledio neko potpuno suprotan

bubule

11.12.2017. 05:28

Svetac se postaje tako sto se biva covjek, svojim ljudskim djelima. Pavle je bio svetac.

Милан

11.12.2017. 09:10

Када српски народ се врати православљу и одбаци комунизам и демонску петкораку можда и буде нешто од нас, мада сумњам..

cosmo

11.12.2017. 14:26

@Милан - Najmanje su bitni simboli - problem su ljudi koji se iz njih kriju. Potpuno je nebitno da li petokraka, ili krst, ako iza toga stoje loši ljudi. Ima li neke razlike - partijski poltroni, ili bahati popovi danas? Treba nam više LJUDI kao Pavle, nebitno koju odoru nose. Onda će nam biti bolje. Pokoj mu duši, svi se trebamo na ovo ugledati.

Spiridon S.

11.12.2017. 20:23

@Aleksandar - @Aleksandar.Na zalost postoje i takvi..Kukala im majka na sudnjemu danu..

godomiks

11.12.2017. 09:22

da li neko zna da mi kaže bar jedno dobro delo bivšeg među jednakima koje je za moje srpcice ucinio a nije ucinio da digne glas protiv skupe bebi opreme I hrane I lekova nije digao glas protiv genocidfnog uništavanja srbije za vreme njegovog života kao prvi među jednakima nije mogao ili hteo da obuzda nemoralno sveštenstvo mogao je da ode u neku pravoslavnu držćavu I odatle da napada režim devedesetih kao dalaj lama I vrhunac tražio da bude sahranjen u krugu dvojke umesto na svetoj zemlji kosovu

Чикириз

12.12.2017. 12:19

godomix@ ↪ Треба имати ђон уместо образа и пивску гајбу уместо мозга па написати ово што си ти написао!!!

godomiks

12.12.2017. 12:28

@Чикириз - ja sam napisao istinu a dve istine nema živeci u srbiji od rođenja vi niste živeli u srbiji ili ste na kratko dolazili pa niste preživeli ni poživeli u vremenu proišlog prvog među jednakima kada sam govorio mijim starijim ukucanima dedi babi koji su tada imali 83 god da ne glasaju za režim koji je bio na vlasti devedesetih jer je našu komšisku decu sa tom politikom prisilnom mobilizacijom oterao da ginu po tuđim državama oni su mio rekli da nisam upravu jer prvi među jednakima nije osudio režim

Opaki

12.12.2017. 19:21

Steta sto oni koji su ostali u Crkvi iza Pavla, i sam njegov naslednik na Tronu, ne mogu ni da se porede sa ovim plemenitim covekom. Imamo za kim da zalimo.