НАЈВЕЋИ терет усклађивања са европским законодавством у области заштите животне средине поднеће привреда и грађани, процене су засноване на искуству других земаља које су прошле процес придуживања Европској унији.

Заштита животне средине постепено постаје једно од приоритетних питања, како на националном тако и на регионалном и глобалном нивоу. У процесу усклађивања домаћег законодавства са прописима ЕУ у овој области, дефинисаним поглављем 27 - животна средина и климатске промене - потребно је применити велики број инвестиционо захтевних ЕУ директива и прописа. То ће, поред знатних финансијских улагања, подразумевати и изградњу одговарајуће административне, институционалне и техничке подршке за њихову примену.

- Да би се сагледала сложеност целокупног процеса усвајања прописа и стандарда у области животне средине и њена мултидисциплинарност, довољно је погледати кључне теме којима ће се бавити администрација, привреда и цивилно друштво. У то је укључено и загађење ваздуха, климатске промене, управљање отпадом, квалитет вода, заштита природе, индустријско загађење, хемикалије, газдовање шумама... - истиче Душан Стокић, руководилац центра за заштиту животне средине, стандарде и техничке прописе Привредне коморе Србије.

Већи део прописа у области заштите животне средине већ је "уткан" у домаће законодавство. Међутим, кључни изазов биће степен и динамика њихове примене у индустрији, јавним предузећима, локалним самоуправама и домаћинствима.

- Осим законске обавезе, уколико желе да опстану на тржишту и буду конкурентни, компаније ће морати своју производњу и делатност у потпуности да прилагоде савременом начину пословања - наглашава Стокић.

ИНФОРМИСАЊЕ ПРИВРЕДНА комора Србије, кроз активности Центра за заштиту животне средине, стандарде и техничке прописе и Центра за циркуларну економију интензивно ради на информисању јавности, пре свега привредника, о обавезама индустрије у вези са поглављем 27. Оно се односи на животну средину и климатске промене, принципе циркуларне економије, али и на добровољне "зелене" механизме, као што је примена стандарда, у циљу повећања конкурентности, постизања одрживости пословања и добробити за целу друштвену заједницу.

Ово подразумева испоруку производа и услуга заснованих на животном циклусу производа, принципима одрживог пословања, енергетској и сировинској ефикасности, увођење нових стандарда за производе и процесе (ISO 14001, еко-знак, EMAS и др.) и техника (рециклажа, поновна употреба материјала, итд.). То значи планирање знатних инвестиционих улагања у средњорочном и дугорочном периоду.

- За привреднике, у овој области, од пресудног значаја ће бити да пронађу одговоре на све строже захтеве еколошких прописа као и додатна финансијска средства за њихову имплементацију: интегрисане дозволе за постројења, решавање питања индустријског и историјског отпада, системи за пречишћавање отпадних вода, економски инструменти... - истиче Стокић. - Само за примену ЕУ директиве о индустријском загађењу, у секторима енергетике, нафтне индустрије, хемијске индустрије, индустрије грађевинског материјала, металургије, рударства и прехрамбене индустрије, процењује се да ће до 2027. године бити потребно инвестирати око 1,1 милијарду евра.

Неке процене говоре да ће за око 20-30 постројења евентуално моћи да се очекује сагласност Европске комисије за добијање прелазних рокова (што је свега око пет до десет одсто свих IPPC инсталација), али и ово под условом да се за свако појединачно постројење за које се воде преговори обезбеди валидна техничка, економска и финансијска аргументација.

- Управљање отпадом, такође, захтева огромна инвестициона и, касније, оперативна, улагања. За оквирну директиву о отпаду, директиву о депонијама и директиву амбалажи и амбалажном отпаду, процењује се да су до 2034. године инвестициони трошкови само за развој инфраструктуре око 920 милиона евра. Овде нису урачунати инвестициони трошкови за електрични и електронски отпад, батерије и акумулаторе, хемикалије, отпадна возила - указују у ПКС. - У области квалитета вода, за регулисање питања комуналних отпадних вода и воде за пиће очекује се око седам милијарди евра инвестиција.

ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА

Концепт циркуларне економије представља допринос одрживом расту као одговор на нарастајући притисак потрошачког друштва на природне ресурсе и животну средину. Све до сада, економија се одвијала по принципу "узми-направи-одбаци" (take, make, dispose), тзв. линеарни модел економије, где сваки производ на крају животног века бива одбачен. Многи корисни материјали који се употребљавају за прављење производа, изградњу објеката или прераду хране, када се "истроше", бивају одбачени као отпад. Међутим, стални пораст популације и све веће потребе човека за "бољим, бржим и већим" доводе до веће потрошње природних ресурса и штетног утицаја на животну средину. Сировине, фосилна горива, храна, чиста вода и здраво земљиште постали су веома скупи. На пример, у ЕУ сваки становник троши 15 тона материјала годишње, док истовремено просечно произведе 4,5 тоне отпада, од чега половина заврши на депонији. Стога, линеарна економија, која се ослања примарно на потрошњу сировина из природе, више није прихватљив модел.

- Циркуларна економија доприноси стварању потпуно нових тржишта због промена потрошачке политикеобјашњава Душан Стокић, руководилац центра за заштиту животне средине, стандарде и техничке прописе ПКС. Наиме, од традиционалног власништва над производом сада се иде ка поновној употреби и дељењу производа, чиме се стварају услови за ново запошљавање.

ПРОЈЕКАТ

ЕВРОПСКИ институт за иновације и технологије (ЕИТ) финансира Climate-KIC пројекат ПКС. Climate-KIC је главна климатска иновативна иницијатива ЕУ, која функционише на четири стуба, а то су: одрживи системи производње и циркуларна економија, урбане транзиције, метрике за одлуке и финансије, одрживо коришћење земљишта. Пројекат је започет у августу 2016. и има за циљ успостављање заједнице чистих технологија и зеленог бизниса у Србији, путем подршке стартаповима, предузетницима, практичарима у области заштите животне средине, студентима и осталима који раде у области климатских промена, заштите средине, енергетске ефикасности - наводи Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију ПКС.