МИЛАН Недић није био ни мученик, ни ратни злочинац. О њега ће се огрешити сви који покушавају да га изједначе са Антом Павелићем. И сам је у писмима Влади у Лондону молио да га не идентификују са тим “највећим крвником српског народа”, због кога је, између осталог, пристао на колаборацију с Немцима.

Ово је данас, током предавања “Милан Недић у српској историографији”, у Српској академији наука и уметности, рекла проф. Филозофског факултета др Мира Радојевић. Ово предавање четврто је по реду у оквиру циклуса “Контроверзе у српској историографији”, који организује САНУ.

Она је истакла да се Недић не може аболирати јер је од Немаца очекивао да му помогну да уједини територије на којима су Срби чинили натполовичну већину, као ни због посете Хитлеру, када је Немачка већ губила рат. Али, да би се разумела његова личност, потребно је сагледати то време и масовне репресалије над српским становништвом:

- Немци су третирали ужу Србију онако како нису третирали ниједну окупирану територију у Европи. Стално су претили да ће дозволити усташким, мађарским и бугарским јединицама гашење устанка. Први је проф. Бранко Петрановић, осамдесетих година, поставио питање колико су такве околности утицале на Недићеве поступке. Разумео је његове покушаје да сачува “биолошку супстанцу српског народа”, али и приметио да је морао бити свестан своје одговорности.

Поменула је и немачка документа из којих се види да је Недић био у душевном растројству, претио самоубиством, тражио да га ухапсе и одведу у логор, а ако не, да га стрељају. Ово је уследило пошто су бугарски окупатори ушли у седам српских округа и запретили анексијом.

- Данас део историчара неселективно аболира све који су учествовали у колаборацији, други су и даље опрезни у страху да све што је српско не буде окарактерисано као великосрпско, док трећи извлаче историјску вертикалу “зла које је починила српска нација”, од Недића до Сребренице - констатује проф. Радојевић.


НИЈЕ КРИВ ЗА ПРИНУДНИ РАД

НЕДИЋ није крив за одвођење људи на принудни рад. По речима проф. Радојевић, многи су на рад отишли добровољно, а не принудно, јер је то доносило какав-такав приход.