ТЕК нешто више од 200 предмета окончано је прошле године закључењем споразума преко медијације, показују подаци посредника за 2016. поднети Министарству правде.

И судови су известили о још двадесетак предмета који су у току самог суђења упућени на медијацију и споразумно решени. Иако бројке нису коначне, свакако су мале. Посебно кад знамо да је лане вођено 330.141 спорова.

Мада је Закон ступио на снагу пре две године, алтернативно решавање спорова још није заживело, иако је брже, јефтиније и поверљивије од уласка у судницу. Према речима судије Небојше Ђуричића из Другог основног суда у Београду, први проблем је то што људи и даље не знају ништа о посредовању, а други, јер судије могу да се баве медијацијом само у слободно време, про боно. Сваки предмет овако решен рачуна им се као пола решеног судском пресудом, а за њих би било стимулативније када би однос био 1:1.

Да су делиоци правде ипак заинтересовани показује анкета коју је спровело Министарство - чак 480 судија вољно је за спровођење медијације, а још већи број жели да похађа обуку.

- Нешто више од 430 медијатора регистровано је код Министарства. До сада је само 252 њих поднело извештаје о прошлогодишњем раду, а само 79 каже да је лане спроводило медијацију - каже Ивана Нинчић из Министарства правде.

ПОБОРНИЦИ И МЕЂУ КРИВИЧАРИМА Медијација је најчешће коришћена у привредним и породичним споровима, и код сукоба између банака и корисника услуга. Медијатори Центра при НБС су лане спровели 77 поступака и постигли 29 споразума, без накнаде. Центар за медијацију има и ПКС, а поборника има и међу судијама кривичарима, кад су у питању приватне кривичне тужбе.

Она додаје да један број медијатора јесте регистрован тек пред крај године. Ипак, много је више оних који су раније добили дозволе, али није било системског упућивања предмета на посредовање, ни развијене свести о његовим предностима, па нису ни имали прилику да раде. Судије парничари на припремном рочишту имају обавезу да странке упознају са могућношћу алтернативног решења спора, али то често остаје формалност.

- Судови нису активно упућивали предмете на посредовање. Зато ћемо радити у оквиру радне групе Министарства, заједно са судијама, Правосудном академијом, адвокатима и цивилним сектором, на томе да се оно афирмише. Неопходне су и измене Закона о судским таксама, а ради се и на формирању служби за подршку медијацији, ради растерећења судова - каже Нинчић.

И судија Ђуричић признаје да људи по инерцији иду у суд:

- Они не знају да, осим што с медијацијом имају велике уштеде новца и времена, добијају поверљив поступак. Докази изнети у њему не могу касније бити коришћени ако посредовање пропадне и покрену судски спор. У Другом основном суду у току је формирање службе за подршку медијацији.

Колико је посредовање јефтиније од суђења зависи од врсте спора, а може бити чак и бесплатно. У току је формирање евиденција про боно медијатора, а поједине општине и омбудсмани имају успешну праксу у решавању низа спорова без накнаде - стамбених, комшијских и управних.