Душан Пророковић: Кувар и Лили Марлен

Душан Пророковић

13. 12. 2016. у 13:41

Када би у варшавској пивници неко запевао "Лили Марлен", добио би дебеле батине

Душан Пророковић: Кувар и Лили Марлен

Душан Пророковић

КАДА би у варшавској пивници неко запевао "Лили Марлен", добио би дебеле батине. У Тел Авиву или Минску би таквог ђувегију највероватније привела полиција, сумњајући да се ради о чистој политичкој провокацији. У самој Немачкој ову песму нигде не можете чути. Али, гле чуда, у скадарлијској кафани су решили да тако дочекују немачке туристе. Кувар се побунио и добио отказ. Брижни менаџер вели: његово је да кува, а не да изиграва музичког уредника.

Песма је, иначе, љубавна, написао ју је учитељ из Хамбурга Ханс Лајп, док је био војник током Првог светског рата. Говори о његовој чежњи према девојци коју је оставио пред уласком у касарну. Први пут је емитована несрећне 1939. године и - логично - одмах је постала симбол мобилизације нацистичке војске и мотивације њених припадника. После окупације Београда, пуштана је сваке вечери у 21 час и 55 минута, том нумером се завршавао програм.

После Берлина, најчешће је емитована баш из српске престонице. Разлог је што се сигнал Радио Београда простирао чак до Медитерана, па су немачки солдати могли да је чују далеко од својих кућа. Нисам могао да нађем потврду гласине да је стрељање цивила у Панчеву априла 1941. године изведено док се са разгласа пуштала ова песма, мада ми то не делује невероватно. Кувар је то знао. Очигледно, није бежао са часова историје. За разлику од њега, менаџер кафане је изгледа човек скромног општег образовања. Могао је макар да одгледа "Балкан експрес" и легендарну сцену са Томом Здравковићем и немачким официрима који га терају да им пева "Лили Марлен".

Али, није ово прича о менаџеру, кувару и кафанском репертоару, већ о стању у нашем друштву. На друштвеним мрежама је поприлично оних који подржавају менаџера. С коментарима типа да су Немци овде дошли да оставе паре, зашто да им не свирамо шта траже. Овај врхунац интелектуалних домета појединих коментатора ће свој пун смисао добити ускоро, када се у истој Скадарлији почну свирати Томпсонове песме гостима из Хрватске. Они су дошли да плате, а што се мало чује "Србе на врбе", какве то везе сада има.

И овакви коментари и дочекивање немачких туриста уз "Лили Марлен" су логична последица распада свих моралних вредности и дезоријентисаности друштва у целини. Када је мишљење старлета битније од ставова академика, када се више буџетских пара даје за "Егзит" него за Матицу српску, када нам у центру Београда премијер Албаније држи лекције о "независном Косову", а ми га после тога називамо "пријатељем Едијем", организујемо му заједничку седницу у Нишу и то оправдавамо "очекиваним инвестицијима", онда се другачије не може ни завршити него овако: због неколико стотина евра се заборављају све жртве претходне генерације. А жртве су биле огромне.

И када их, коначно, све заборавимо, сачекаће нас велико изненађење. Јер, тада ћемо певати "Лили Марлен" за неколико десетина евра. Пашће нам цена. О стотинама ћемо само сањати. Зато што народ који престане да памти, престаје да буде народ. Колективно памћење је део културе једне нације, оно постаје део традиције, према њему се мери какви смо и колики смо. Ако тога нема, нема ни народа. Уместо њега, остаје "сива маса" слабо повезаних индивидуа, неспособних да одбране било који колективни интерес.

У таквим околностима, без способности одбране сопствених интереса, плате неће бити оволике колике су данас, већ вишеструко ниже. Закон о раду вероватно неће ни постојати, а о томе како могу изгледати здравство, школство и јавне услуге не треба ни трошити превише речи. Тада ће се већина "оних" коментатора сетити кувара.

Међутим, биће касно. Када се једном "изгуби народ", његово колективно памћење избледи, а националне идеје расточе, потребне су генерације да би то поново створиле. Због тога и констатација из увода: у Тел Авиву би и извођач и наручилац песме били највероватније приведени. Ваљда су зато Јевреји направили респектабилну државу у немогућим условима. А ми своју и даље не можемо. Или ипак можемо. Оно што је урадио кувар је вредно дивљења и улива оптимизам. Живео кувар! Живела Србија!


Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (26)

Saša

13.12.2016. 14:31

Pogrešno je poređenje sa varšavskim pivnicama. jer nisam siguran da bi to baš tako bilo.Autoru preporučujem da pogleda statističke podatke o poljskoj kolaboraciji koja nije bila prisilna.I da ne zanemari činjenicu da su se svi logori za istrebljenje nalazili na teritoriji Poljske i to uz svesrdnu pomoć lokalnog stanovništva.Toliko.

Ruben

13.12.2016. 17:00

@Saša - kakvu pomoc lokalnog stanovnistva? Pricas gluposti ; Poljaci su imali dva otpora kao i Srbi ; i ogromne gubitke.

duska

13.12.2016. 14:32

Zar vi zaista mislite da su Nemci trazili da se ta pesma peva? Ja to ne verujem.Na kraju , to je zaista veoma lepa ljubavna i nista drugo!!

Doktor

13.12.2016. 16:05

@duska - Ti mislis! To je napredak za inteligenciju! E sad da li znas ista to je vec diskutabilno?

superfuz

13.12.2016. 16:43

@duska - U Srbiji gde su ti varvari uzimali 100 za jednog mrtvog i 50 za jednog ranjenog, gde su sistemski napravili nebrojeno gnusnih zločina, to nije samo "veoma lepa ljubavna pesma i ništa drugo".

Jagodinac

13.12.2016. 16:58

@duska - Lepa pesma je i "Chavoglave" pesma o hrabrim borcima domoljubima koji brane svoj rodni dom od agresora, bande chetnika koji siluju i ubijaju. I ako gosti iz Hrvatske zatraze tu pesmu u sred Beograda treba im svirsti i pevati i to na Hrvatskom sa srpskim akcentom zar ne? A ostavice i koju kintu orkestru. A i menadjer mozhda dobije baksis. A naci ce i podibnog kuvara koji ce da im na taktove pesme odigra kolce. Svaka cast piscu na tektsu. Ilak smo mi nacija osudjena na propast.

Killer

13.12.2016. 17:19

@duska - Što vojnik koji je pjevao pjesmu djevojci nije ostao s njom nego je prevalio 2000 kilometara da bi ubijao nevinu djecu?Što im nijesu otpjevali krvavu bajku Desanke Maksimović?Neće!Ovdje se više cijene Nataša Kandić i Sonja Biserko i žene u crnom i ostali...

сувишно је коментарисати

13.12.2016. 14:41

Свака част на тексту, наш проблем је што смо родољубље и патриотизам поистоветили са национализмом, свако ко воли своју земљу, познаје њену историју и њоме се поноси, етикетира се поспрдно као патриЈота . И док у другим земљама, школе и вртићи дан започињу уз интонирање химне и дизање заставе, док се, тамо негде, по домовима вијоре заставе, код нас је срамно поштовати традицију, познавати своје обичаје и бити задовољан са оним ко си.

Mnogo si pametan

13.12.2016. 15:13

@Pedja - Gde si ti učio istoriju? Bez obzira što tekst te pesme nije sporan, sporno je ono što ta pesma simboliše, a to je, nesumnjivo, uznemirujuće za sve evropske narode koji su preživeli strahote od te vojske koja se opuštala uz pesmu, uveče, posle celodnevnog masakra nevinih civila... Osim toga, i pevačica, koja je prva otpevala tu pesmu je pobegla u Švajcarsku.

Рашо

13.12.2016. 15:18

@Pedja - Ти си све то Перо решио на лакши начин, ниси ни учио ни научио ама баш ништа!

damjan

13.12.2016. 16:10

@Pedja - Simbol svastike kod Hindusa znaci srecu i blagostanje. Nego, zelim mnogo srece onome ko pokusa da ubedi nekoga u Poljskoj, danasnjoj Nemackoj...da simbol svastike treba upravo tako da se shvata i istakne na javnim mestima. Istu srecu zelim onome ko nekoga ko je upoznat sa znacenjem koji je ta pesma imala u okupiranom Beogradu kada je pustana na radiju pustana uvek u određeno vreme po direktivi Nemaca, pokusa da ubedi kako se radi samo o benignoj ljubavnoj pesmi.

Pedja

13.12.2016. 16:32

Bravo Gospodine Dusane; Vase prezime govori koliko i tekst ili Nomen est omen. Ali, bravo i za Gospodina Dmitrovica; jedan je od retkih urednika kome je vaznija Otadzbina od slilkonskih prsa polupismenih starleta i slicnog amoralnog basibozuka!

Logic

13.12.2016. 16:40

Sećate se divne Olge Jančevecke? Ruske emigrantkinje i njenog poluslepog supruga klaviriste, našli su utočište u Srbiji posle revolucije u Rusiji. Nikada, baš nikada nije otpevala ni JEDNU pesmu nastalu u revoluciji ili posle nje, makoliko nežna i ljubavna bila. Bez obzira na ponuđeni novac Došla bi do stola naručioca da iskaže poštovanje gosta (Skadarlija) i jednostavno rekla - NE ZNAM. Ne prkosno, samo dostojanstveno, uvek čist pogled u oči naručioca.Samopoštovanje nema cenu..

Драги

13.12.2016. 16:46

Потписао бих сваку реч Душана Пророковића.

Mile

13.12.2016. 17:20

Pravo pitanje bi bilo zasto se ne svira pesma " прощание славянки " koju je napisao В.И. Агапкин 1912 . inspirisan Prvim balkanskim ratom i mobilizacijom , koja do danasnjih dana postaje i ostaje u izmenjenim verzijama simbol , Pobede, i zrtve Slovenskih Zena , kada Otadzbina zove u boj .

Тресла се гора

13.12.2016. 17:30

Ова песма не садржи ни једну офанзивну, нацистичку, освајачку нити хумано понижавајућу реч. Само се војник с тугом опрашта од своје веренице не знајући да ли ће јој се жив вратити. И немачке шлагере из тог доба (на пр. од Макебена "Са тобом је живот био тако леп") су певали нацисти, па нема кувара који би се њима данас успротивио.Менаџер је вероватно млад и не зна када, где и од кога је "Лили". Кварити посао локалу је зрео за покретање процеса против свих који од буве праве слона.

Antifasista

13.12.2016. 17:51

@Тресла се гора - Eva Braun nije pevala Makebena vec Lili marlen. ne pravite se ludi svi znamo sta ova pesma znaci. ziveo sam u nemackoj i nikada nigde nije pustena na radio ili TV.

lalegator

13.12.2016. 22:12

@Тресла се гора - Pa to sto je menadzer mlad ne znaci da treba da bude i neobrazovan.