Археолози из Београда и Прокупља открили остатке пет рановизантијских градова

Бета

субота, 26. 11. 2016. у 12:01

Археолози из Београда и Прокупља открили остатке пет рановизантијских градова

Илустрација

Тим археолога Народног музеја Топлице из Прокупља и Народног музеја из Београда протеклих дана је на потезу од Куршумлије до Луковске бање открио остатке пет великих рановизантијских градова

Тим археолога Народног музеја Топлице из Прокупља и Народног музеја из Београда протеклих дана је на потезу од Куршумлије до Луковске бање открио остатке пет великих рановизантијских градова.

Археолошкиња Народног музеја Топлице из Прокупља Јулка Кузмановић Цветковић рекла је да су археолози протеклих дана дошли до изузетних резултата, који би могли да промене досадашњу историјску слику куршумлијског краја.

Археолози су пронашли остатаке пет рановизантијских великих градова. Они се налазе у кругу од свега 20 километра, на планинским узвишењима на потезу од Куршумлије до Луковске бање.

"Невероватан сјај ових простора је просто потамнео. У једном малом окружењу, од око 20 километра у круг је пет великих тврђава, пет Јерининих градова. Знамо да Јерина није стигла све да их сагради, али се тако зову", рекла је она агенцији Бета.

Јулка Кузмановић Цветковић је казала да треба открити зашто је сазидано толико утврђених градова, на малом простору.

На подручју Куршумлије ово су прва опсежна истраживања археолога. Археолози су евидентирали 140 локалитета, из различитих временских епоха.

Археолог из Народног музеја Београд, Емина Зечевић рекла је да највећи број локалитета припада средњем веку, а мањи број су праисторијски и антички локалитети.

Она је казала да за многе од њих готово нико до сада није знао, а да су истраживања започета трагом белешки путописаца из деветнаестог века.

"Пошли смо трагајући за потврдом тих података. Можемо сада да изађемо на све те локалитете, да их евидентирано и документујемо, да узмемо координате, а то је и најважније, јер то до сада није могло бити због недостатка савремене опреме", рекла је Емина Зечевић.

Археолози кажу да новооткривени средњовековни градови, али и друге локације, захтевају археолошка ископавања, како би се дошло до прецизнијих података и потврда да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха. Они оцењују да детаљнија истраживања ових градова могу донети неочекиване резултате.

Кампања "Археолошко наслеђе Куршумлије" спроводи се сваке јесени, већ четврту годину а наставиће се и идуће године. Истаживања финансирају Министарство културе и информисања Србије и Туристичко предузеће "Планика" из Куршумлије.

Коментари (4)

Небески народ

26.11.2016. 13:54

када видим он јаднике на Хисторију како безвезе копају да нађу неку кућицу на подручју Енглеске, само се насмијем...код нас гдје год ашов забодеж можеш пронаћи десет пута више...

Анти Антифа

26.11.2016. 16:01

Ако су остатке тих градова пронашли археолози,шта су онд радиле археолошкиње?

M.V.

26.11.2016. 18:15

Није одговарајући наслов.цитат из чланка:"највећи број локалитета припада средњем веку"закључак:То су градови из времена Деспотовине.

Basara

07.12.2016. 22:46

Ko je ovde lud,arheolozi,novinari ili ja? Pa kako Jerinini gradovi mogu biti Vizantijski? Ima li nesto Srpsko u ovoj Srbiji? Ne razumem taj mentalni sklop koji ce nesto radje proglasiti da je iz neke nepostojece drzave nego Srpsko. I onda se ne cudimo svemu sto nam se dogadja.