У претходних 10 година у Србији је убијено 327 жена у случајевима родног насиља, а само 2015. године центрима за социјални рад пријављено је скоро 19.000 случајева насиља над женама, речено је данас у дебати у Београду "Какав је одговор на насиље".

На скупу приређеном поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, 25. новембра, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је оценила да је неравноправност жена суштина проблема.

"Сваке године дуплира се број пријава насиља над женама, од којих се 46 одсто односи на физичко, 30 на психичко, а остатак на вербално и друге врсте насиља. Али, чак и да имамо савршен систем заштите од насиља у породици, остаће суштински узрок насиља, а то је дубоко утемељена родна неравноправност", казала је повереница.

Она је рекла да су, поред ефикасног система заштите, у борби против насиља над женама кључни указивање на "родне улоге" и промена културних образаца.

"Терет родне улоге не притиска само жене, већ и мушкарце. Морамо мењати културне обрасце јер деца гледају како се понашају они који с њима живе", оценила је Бранкица Јанковић.

Додала је да предложени Закон о спречавању насиља у породици који је управо у скупштинској процедури, представља помак, али постоји и опасност да "опет" изостане адекватна примена прописа.

Заменица омбудсмана Гордана Стевановић оценила је да надлежне институције нису адекватно реаговале у великом броју случајева када су жене пријавиле насиље.

"Те институције, попут центара за социјални рад, полиције, здравственог система или тужилаштва, у великом броју случајева нису међусобно комуницирале, а поред тога, сваки од тих система води посебну евиденцију о пријављеним случајевима насиља", навела је Гордана Стевановић.

Она је казала и да велики број запослених у надлежним институцијама није обучен за адекватно поступање у случајевима насиља над женама.

"У погледу обуке, најдаље је отишла полиција. Истражујући 14 случајева фемицида, утврдили смо да у 12 случајева запослени у институцијама нису предузели све потребне мере како би спречили трагичан исход", рекла је заменица омбудсмана.

Представница Аутономног женског центра Тања Игњатовић казала је да су центри за социјални рад по службеној дужности судски поступак покренули у само десет одсто од 18.746 пријава насиља над женама.

"Од 6.500 кривичних пријава у 2014. години, одбачен је 51 одсто. Када представници власти, попут (потпредседнице Владе и министарке) Зоране Михајловић позову жене да пријаве насиље, имамо већи број пријава, али због неефикасности систем не може да издржи то повећање", рекла је Тања Игњатовић.

Она је критиковала државу што средства која прикупи изрицањем новчаних казни насилницима, не враћа организацијама и пројектима који се баве заштитом жена од насиља.

Шеф Одељења Делегације ЕУ у Србији за правосуђе, унутрашње послове и подршку цивилном друштву, Николас Бизела је рекао да је борба против насиља над женама у сржи европских вредности, али и поред тога и у самим чланицама Уније статистика о случајевима родног насиља је и "даље лоша".

"Свака трећа жена у ЕУ искусила је неки облик родног насиља, зато је питање подизања свести о овом проблему важно и у самим чланицама Уније", навео је Бизел.

"Србија је на добром путу, има вољу да се ухвати у коштац са овим проблемом. Данас ни у Француској не постоји права родна равноправност, у тој области су скандинавске земље напредније од медитеранских. Зато у многим земљама треба радити на промени менталитета жена које прихватају стање у којем су жртве насиља", казао је представник ЕУ.

Бизел је казао да је Србија има добре законе о родној равноправности и спречавању насиља у породици, али проблеми су у њиховој примени.

Одлуком УН из 1999. године, Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се 25. новембра, на дан када је диктатор Доминиканске републике Рафаел Трухиљо наредио убиство политичких активисткиња, сестара Мирабал.