Недић није прогонио Јевреје

ВЛАДА Милана Недића није вршила прогон, ни ликвидације Јевреја у Србији, већ су то чинили искључиво немачка полиција и Вермахт, рекао је у понедељак историчар Бојан Димитријевић пред Вишим судом у Београду, у поступку рехабилитације ратног премијера.

- Последњих 25 година трају покушаји да се Србима припише учешће у Холокаусту, што је скандалозно. Инсистирам на томе да српска влада није имала сазнања шта се дешавало у логору на Старом сајмишту - рекао је Димитријевић.

Како је рекао, српске структуре власти само су евидентирале Јевреје и евентуално скривале под српским именима. Влада је уредбе којима се одузимала имовина од јеврејских породица доносила тек 1942. и 1943, када Јевреја више није било, а имовина је преношена на државу Србију.

- Немачка команда је после окупације, 16. априла 1942, наложила да јој буде пријављена целокупна мушка популација Јевреја, а њихове ликвидације почеле су у знак одмазде због устанка комуниста, у јулу, да би се испуниле квоте 1:50 и 1:100 за рањеног или убијеног Немца - казао је Димитријевић.

Такође је нагласио да је главна карактеристика тадашње српске владе била борба против комунизма, који је у то време сматран за највеће зло за Србију. Одговарајући на питање суда, он је рекао како сматра да Недић није био германофил:

- Мислим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа.

Потврдио је и да је Недићеву владу формирала, у лето 1941, Немачка команда за југоисток, да би јој помогла у сузбијању устанка и вођењу управних послова. Формирање те владе није било одобрено у Берлину. У њој је министарство унутрашњих послова обављало и послове министарства одбране. Влада је одговарала немачкој окупационој управи по различитим ресорима.

Упитан поводом формирања преких судова, средином септембра 1941, Димитријевић је оценио да је уредба донета како би се заштитило цивилно становништво јер су Немци дотле стрељали и вешали заробљенике редом, без суђења. За време Аћимовићеве Комесарске управе жандарми су вршили нека стрељања, али су многи управо због тога дезертирали. Зато је Недић и инсистирао на томе да српске снаге не буду одговорне за егзекуције.

Правни заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић изразио је незадовољство јер су пристигла документа из Архива Србије (277 страна, од тражених 1.600) анонимизована. Он је тражио да се скине ознака тајности са имена:

- Архив се позвао на неки правилник БИА, који није објављен, па не знамо чак ни да ли је донет.

Следеће рочиште заказано је за 19. септембар.