ЈА сам Шумадинац и пилот, тако бих волео да ме памтите. Јесам и кнез, али то је за мене мање важно - говорио је Александар Карађорђевић.

Најстарији син кнеза намесника Павла и кнегиње Олге преминуо је у четвртак, у 92. години, у Паризу, где је и живео последњих неколико деценија. Кнез Александар ће, по сопственој жељи, бити сахрањен у порти храма на Опленцу. С тог места, како је говорио, моћи ће да "гледа на Шумадију".

Доајен краљевског дома, до јуче најстарији Карађорђевић, био је рођени брат принцезе Јелисавете, унук кнеза Арсена Карађорђевића, млађег брата краља Петра Првог, праунук кнеза Александра Карађорђевића и чукунунук вожда Карађорђа. Рођен је 13. августа 1924. године у Вајтлоџу у Великој Британији. Студирао је у колеџу Итон у Енгелској. После преврата 27. марта 1941. године, с породицом одлази у изгнанство у Грчку, а затим у Египат, Кенију и Енглеску.

У Другом светском рату ангажовао се као пилот-добровољац Краљевског ваздухопловства Велике Британије, а после рата је био и пилот цивилног ваздухопловства. Из два брака има петоро деце, четири сина и кћерку. Године 1955. оженио се принцезом Маријом Пијом Савојском, кћерком италијанског краља Умберта Другог и принцезе Мари-Жозе од Белгије, иначе праунуком краља Николе Првог Петровића Његоша. Са другом супругом, принцезом Барбаром од Лихтенштајна, с којом се у грађанском браку венчао 1973. године, има сина кнеза Душана Карађорђевића.

- Александар је био мој херој - каже, за "Новости", кнегиња Јелисавета Карађорђевић. - Када смо одлазили из Београда, сећам се, све време ме је држао у крилу и читао ми бајке да ме смири. Била сам уплашена, имала сам само четири године. Али мој најстарији брат је био ту. Уз њега сам се мање бојала. Животи су нас касније одвели на различите стране, нисмо се често виђали. Када је пре четврт века промовисана књига о нашем оцу, ја сам се већ вратила у Београд. Карађорђевићи су у то време и даље тешко улазили у Србију. Морала сам да тражим дозволу за њега. Није било лако, али добио ју је.

ОДАНИ ПАТРИОТА СРБИ из Париза памтиће га као народског кнеза, одмереног, учтивог човека, краљевског држања, блиског обичним људима и оданог патриоту. Често је, у пратњи своје супруге принцезе Барбаре, могао да се види на хуманитарним скуповима, на свечаностима у амбасади, цркви и дијаспори. Редовно је, док га је здравље служило, посећивао и Српско војничко гробље у Тијеу надомак Париза.

Кнез Александар је говорио да је најзначајнија личност његовог детињства био његов стриц краљ Александар Ујединитељ. Често се догађало да му при помену стричевог имена око засузи.

- Све време је бранио историјску улоги свога оца кнеза Павла и његов покушај да поштеди Србију од трагедије Другог светског рата - говори Срђан Станишић, председник Фондације кнеза Александра Карађорђевића. - Пажњу српске јавности посебно је привукао 1999. године, када је српском народу упутио извињење због учешћа породице Карађорђевић у стварању Југославије. Југославију је сматрао трагичном грешком.

Исте године иступио је из масонске ложе због бомбардовања Србије. У Србију је дошао после пада режима Слободана Милошевића. Годину касније, био је гост команданта авијације СРЈ, и том приликом је авионом "супергалеб" летео изнад Србије. Од тада је, у жељи да надокнади изгубљено време, често долазио у отаџбину. Обишао је целу Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, био на Хиландару.

- Када се после много година вратио у Србију, прво је отишао у крипту Цркве Светог Марка да обиђе гробове краља Александра Обреновића и краљице Драге, како би се у име породице Карађорђевић измирио са другом српском династијом - каже Станишић. - Од тог доласка па до саме смрти, инсистирао је на помирењу и уједињењу српског народа. Посебно је био забринут за положај Срба и светиња на Косову и Метохији. Обишао је све енклаве и манастире. Молио је за помоћ Уједињене нације и Европску унију. Био је српски племић у правом смислу те речи.


ВЕЛИКИ ЏЕНТЛМЕН

- МОЈА супруга Бригита и ја веома смо потресени и тужни због губитка кнеза Александра. Била је привилегија познавати га - каже његов рођак принц Владимир Карађорђевић, син Андреја Карађорђевића. - Био је велики џентлмен, али и Карађорђевић. Поносан на свој народ и своје корене. Волео је Србе. Наша срца су с његовом супругом и његовом децом. Вјечнаја памјат!

ДВА ИЗГУБЉЕНА ЖИВОТА

ПРЕМА породичном правилнику краљевског дома из 1930. године, носио је титулу кнеза од Југославије, а пасош наше земље враћен му је тек 2002. године.

- Пробао сам да избројим колико је времена прошло од када су ми узели пасош. Избројао сам отприлике 22.000 дана. То су скоро два цела изгубљена живота. Али живот за мене сада почиње из почетка - изјавио је том приликом кнез на свечаности у амбасади тадашње СРЈ у Паризу.

МОЛИТВА

- СА тугом сам примио вест о упокојењу мог рођака, кнеза Александра Карађорђевића - каже, за "Новости", принц Александар Други Карађорђевић. - Моја супруга, ја и читав краљевски дом, придружујемо се жалости и упућујемо најдубље саучешће породици кнеза. Наше молитве и мисли су са његовом породицом у овом тужном тренутку.