Александар Чотрић: Не памтимо као Јермени

Аутор је председник посланичке групе пријатељства са Јерменијом

18. 02. 2016. у 19:45

Александар Чотрић: Не памтимо као Јермени
Док Јермени брижљиво чувају сећање на своје страдале и о томе упознају цео свет, ми се невероватно небрижно односимо према три милиона Срба страдалих у Првом и Другом светском рату

НЕДАВНО сам, по други пут за годину дана, посетио меморијални центар Цицернакаберд у Јеревану, подигнут 1967, у спомен на милион и по Јермена уморених током геноцидног истребљења од 1915. до 1923. године.

Колико је много људи тада изгубило животе, показује чињеница да данашња Јерменија има три милиона становника. Меморијални центар је изграђен после окупљања више од сто хиљада Јермена, који су на педесетогодишњицу почетка прогона и убијања протестовали због ћутања совјетских власти и скривања великог злочина.

У оквиру комплекса налазе се обелиск, вечна ватра, зид сећања и музеј у којем су изложене фотографије, књиге, часописи, оригинални документи, видео-снимци и други артефакти који сведоче о страдању јерменских хришћана од власти Отоманске империје. Цицернакаберд, што у преводу значи "ластино гнездо", налази се на брду изнад главног града Јерменије и посећују га делегације, новинари и туристи који из иностранства долазе у ову земљу.

Док сам боравио у Јеревану, у сваком тренутку наметала су ми се поређења између јерменског и српског народа. Иако географски далеко, Срби и Јермени су блиски по вери, култури, менталитету и традицији. Оба народа су много страдала.

Постоји, међутим, и битна разлика. Док Јермени брижљиво чувају сећање на своје страдале и о томе упознају цео свет, ми се невероватно небрижно односимо према три милиона Срба страдалих у Првом и Другом светском рату.

Тридесетак парламената широм света усвојило је резолуције о признавању и осуди геноцида над Јерменима. Геноцид над српским народом од 1914. до 1918. и од 1941. до 1945. није осудио ни српски парламент. Ми ни после једног века од почетка Великог рата нисмо изградили меморијални центар који би упознавао и подсећао, и нас, и цео свет на српска страдања. Таква небрига, нажалост, ствара услове да се поново појаве злочинци, попут Адолфа Хитлера, који је 1938. године рекао: "Ко се још сећа Јермена?"

Јермена се свет, са великим закашњењем, ипак сетио. Бојазан је, међутим, да ће српске жртве прекрити заборав.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (11)

konan

18.02.2016. 20:01

Ti druze Cotricu i ne treba da se bavis srpskim narodom! Da se ne zaboravi, bio si jedan od onih "narodnih" poslanika koji su glasali za vreme vlade Vojislava Kostunice za zakon kojim se dozvoljava uvoz 11 puta radioaktivnije hrane i prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodni zakon! Tvoj predsednik Draskovic je tada kao ministar dao saglasnost da NATO trupe mogu prolaziti kroz Srbiju itd...

sydney

20.02.2016. 14:19

@Vuk S. Karadzic - VUCE, da poznajes svoj jezik verovatno bi shvatio da su vecina kroatizama u stavari srpske/slovenske reci i neke se vise nadju u knjizevnosti nego dnevnom govoru.ili, "srbizmi" poput, donacija, suicid, i slicnih engleskih kovanica verovtno bolje zvuce...to je jedina stvar na kojoj hrvatskoj zavidim - cuvaju i razvijaju svoj jezik bez nepismenih novinara koji pisu budalastine prevodeci nestrucno sto se vremenom nazalost odomaci. nama ja slabo sta sveto... upravo o cemu covek pise

Dumar

18.02.2016. 20:15

Da da, to smo mi, to. Nikada se opametiti necemo. Ko ne ume da postuje svoju proslost, kao slepac gleda u buducnost.

From South

18.02.2016. 21:11

Nije problem sjecanje i pijetet prema nevinim zrtvama, vec je problem u tome da su upravo Srbi fabricirajuci i visestruko uvecavajuci broj zrtava, ponajprije u Jasenovcu a onda i ostala stratista di su ubijani Srbi, ucinili sve da omalovaze i minimiziraju te zrtve. Zato danas za Jasenovac nije briga ni Srbe ni Hrvate. Prve zbog saplitanja u lazi, i fabriciranja, a druge zbog lazi prvih. Bitno je spomenuti da je tek manji dio Hrvata podrzavao Ustase i pristupao njima, uz obalu ih nije bilo npr.

Aleksandar, Republika Srpska

19.02.2016. 07:43

@From South - Mnogo griješiš,svjesno ili ne. Zarad nove politike bratstva i jedinstva nakon II svj. rata nije provedeno obuhvatno istraživanje o tačnom broju žrtava sistema logora Jasenovac,. Na pr. Kozarska Dubica (ranije Bosanska Dubica) koja se nalazi blizu Jasenovca, nikada poslije rata nije dostigla broj stanovnika kao prije rata. NDH je bila jedina tvorevina koja je imala logor za djecu, 20000 kozarske djece je ubijeno u ovom logoru.

Aleksandar, Republika Srpska 2

19.02.2016. 07:49

@From South - Kako je rat odmicao, sve više Hrvata je bilo u ustaško-domobranskim divizijama, tako da nije tačno da je manji dio Hrvata podržavao ustaše.Bilo ih je i na Staljingradu.Zašto ljudi iz Dalmacije i sa ostrva ne vole Pavelića, jednostavno je. Zato što je dio obale i ostrva prepustio Italiji, što je za Hrvate sa tih područja bilo razočarenje.Uostalom, svi smo vidjeli snimke ulaska njemačke vojske u ZG...

nn

18.02.2016. 21:38

Boravio sam u Jermeniji prve nedelje januara. Ljudi su zaista ljubazni, predusretljivi i voljni da pomognu. Ali, kad cuju da ste iz Srbije, jos vise se trude da budu od pomoci. Lepo je biti Srbin u Jermeniji! Topla preporuka putovati tamo!!!

zola

18.02.2016. 21:39

U trenutku sam hteo da ospem paljbu po komunistima ( srpskim naravno) kao jedinim krivcima za tu nasu sramotnu "zaboranost", ali se setih da posle 1918- te na vlasti nisu bili komunisti vec neki drugi. A ti drugi su opet bili "zaboravni" zbog neke druge ideje , a to je ideja jugoslovenstva. I složiše se kockice. Dve ideje, pokazalo se, pogubne po Srbiju kao drzavu, Srpstvo, narod, pogubne po sve....A zašto bi onda nosioci tih ideja imali obzira i prema milionskim srpskim zrtvama u 20-om veku?!

Ратко

19.02.2016. 09:57

Не треба се чудити што нас је тако мало, већ како то да нас уопште има.