УМЕСТО да потежу за тужбама, грађани Србије спорове могу да решавају - мирним посредовањем. Управо ову могућност доноси медијација, која, и поред тога што је озакоњена, код нас још није заживела у пуном обиму. И док се у развијеним земљама уз помоћ медијатора (посредника) успешно окончава чак 70 одсто случајева, у Србији је овај начин преговора ван суда тек у повоју.

Адвокати указују да медијација штеди време и новац, јер се процењује да укупни трошкови у медијацији износе свега 10-15 процената судских трошкова.

- Примењује се код имовинско-правних захтева. То значи у трговинском, привредном, породичном, радном, управном, па чак и у кривичном праву када се односи на имовинско-правни захтев, код спорова у области туризма, банкарских услуга, лизинга, осигурања - објашњава, за “Новости”, адвокат Славица Граховац, која је била блиска сарадница недавно преминулог адвоката Вељка Губерине.

Она наглашава да је поступак медијације поверљив, што је нарочито важно у привредним и трговинским односима, јер велике компаније не желе да се прочује да су изгубиле спор. Поступци се решавају за тридесетак дана, када се добија извршна исправа која замењује извршну судску пресуду. Најважније је то што сукобљене стране проналазе трајно решење да поправе односе. Тако се поступак окончава споразумом о плаћању, компензацијом, променом пословне политике или пословног понашања.

Посебну улогу за развој медијације има адвокатура, јер је за успешну примену неопходно да се зна шта може а шта не може да се решава на овај начин. Главне предности су, наглашавају стручњаци, поверљивост, непристрасност, ефикасно решење проблема у смислу да је економски повољније и брже од судског поступка, јер захтева мање формалности.

ПОГЛАВЉА 23 И 24 РЕЗУЛТАТ медијације у односу на судске поступке је практично исти, чак и бољи, а постиже се за краће време. Њен значај види се и у томе што је Србија преузела обавезу да развија медијацију, што је регулисано поглављима 23 и 24 о приступању ЕУ. Иначе, овај алтернативни начин решавања спора је у правни систем Србије уведен 2002. године преко “недеље поравнања”, у судове 2005. путем Закона о медијацији и два подзаконска акта, а потом је основан и Републички центар за медијацију.

- Уместо атмосфере свађе и надметања, подстичу се поверење, извињење и помирење. Медијација је поступак који на хуманији начин решава проблем, а главне улоге не играју судије, адвокати, тужиоци, разни експерти, чак ни медијатори који посредују. Право одлучивања практично се враћа онима од којих је спор потекао, јер сукобљене стране доносе одлуку - истиче Граховац.

Да би медијација у пуној мери заживела у Србији, поред подршке државе, неопходно је и да медијатори стекну неопходно знање.

- Будућим медијаторима се неосновано обећава велики и брз приход, хонорари из “холивудских филмова”, и тако се оправдава висока цена петодневне обуке - наглашава адвокат Славица Јањић. - У покушају да се наметне монопол, без икакве стратегије се обучава превелики број медијатора који не могу да добију прилику да раде и стекну искуство.

Јањићева поручује да свако ко жели да буде медијатор мора да схвати да ће у тек 20 одсто случајева радити за накнаду која је симболична или покрива само основне трошкове. Да би се стигло до профитабилног процента, неопходно је да се уради и организује десетине и стотине медијација.

ТРОШКОВИ

* СВАКА страна у медијацији сноси своје трошкове, а заједничке подједнако, уколико споразум није другачији.

* У ЗАЈЕДНИЧКЕ је уврштена награда за рад посредника, као и накнада трошкова у поступку (на пример путни трошкови, ако је медијатор из другог града).

* Висина се одређује према Правилнику министарства правосуђа.