Србија у шуми нуклеарки

Марија Јанковић

недеља, 08. 11. 2015. у 22:00

Србија у шуми нуклеарки

Илустрација ВН

Колико је наша земља, окружена са 10 нуклеарних реактора на удаљености до 600 километара, безбедна у случају хаварија. О градњи погона код нас расправљаће се тек за пет до 15 година

ЗЕМЉОТРЕС који је прошле недеље погодио околину хрватско-словеначке нуклеарке “Кршко” поново је отворио тему безбедности производње нуклеарног горива код нас и у региону. Иако су сеизмолози, у међувремену, утврдили да нуклеарка ради поуздано и да није било последица потреса, домаћи стручњаци објашњавају да би се озбиљнији проблем у овом, или неком другом од укупно 10 нуклеарних погона на удаљености до 600 километара око Србије, у њу пренео - у року од сат времена.

Последице евентуалне хаварије која би се десила у нуклеаркама у Мађарској, Бугарској, Румунији, Словенији са собом би донеле и све последице које један нуклеарни инцидент може да произведе.

Ипак, Србија и након истека Мораторијума о забрани коришћења нуклеарних погона, који је био на снази до почетка 2015. године, и даље не размишља о изградњи нуклеарних погона.

- На годишњицу катастрофе у Чернобиљу, ове године смо упутили упутити захтев за продужење двадесетпетогодишњег мораторијума, односно предлог за усвајање новог закона о забрани изградње нуклеарних електрана у Републици Србији - каже народни посланих странке Зелени Србије Иван Карић. - Из Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије смо добили тумачење у којем се каже да се постојеће решење, којим се забрањује употреба нуклеарне енергије у Србији, и даље на снази. Зато престаје да важи мораторијум и забрана је трајна.

Србија је у правој “нуклеарној шуми”, јер готово сви суседи имају своје реакторе. Мађарска има два погона у Паксу, на Дунаву, близу границе са Словачком, док Хрватска и Словенија имају заједничку пограничну нуклеарку у Кршком. Румунија има електрану код Черне Воде на Дунаву и планира страним капиталом, да изгради још једну, у централном делу земље. Словачка је затворила оба погона застареле руске технологије.

КАЛКУЛАЦИЈА У свету има 439 активних нуклеарних електрана и тај број константно расте. Цена изградње нуклеарне електране је висока у поређењу са ценама електранана фосилна горива, али једна електрана на нуклеарни погон може да траје и до 60 година са могућностима продужења. Процене цене опреме и изградње су од 2.000 и више долара по киловату инсталисане снаге, не рачунајући цену финансирања. У зависности од цене финансирања, коначна цена нуклеарне електране се процењује на 4.000 до 6.000 долара по инсталисаном киловату.

Стручњаци мисле да би Србија о нуклеарним постројењима требало да размишља за пет или 15 година.

- Имамо довољно лигнита за експлоатацију за наредних 60 или 70 година - каже Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду. - О нуклеаркама би требало расправљати 2020. или чак 2030. године. Чак и да почнемо да се бавимо нуклеарном производњом, суочићемо се са недостатком новца, али и стручњака јер је годину дана после украјинске катастрофе угашена катедра за нуклеарну физику Електротехничког факултета у Београду.

Иако бисмо у будућности могли да останемо без енергије, за нуклеарни погон треба нам - минимално две милијарде долара, колико је коштала мала нуклеарка “Кршко”.


БУГАРСКИ ПОГОН НАЈОПАСНИЈИ

Пуцање система за хлађење нуклеарке, који су у готово свим досадашњим случајевима узроковали експлозије на нуклеарним постројењима, толико су велике да се последице очитавају стотинама хиљада километара далеко, а у Европи су погони на удаљености од нас на свега неколико стотина километара. Тако су, на пример, загађења од чернобиљске катарстрофе забележена - и на Новом Зеланду!

  • Државе су у обавези да добију одобрење од земаља у региону, када желе да граде нови или прошире постојећи нуклеарни погон - кажу у Удружењу за енергетику у ПКС. - Како се Мађари на Дунаву шире, прошле године су за то тражили дозволу Србије. Нашој земљи заправо највећа опасност прети из Бугарске, која је морала да угаси четири од шест блокова у Козлодују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

sale

09.11.2015. 00:00

Stop trovacima koji sagorevaju lignit! Termoelektrane emituju znacajno zagadjenje, i emisije ugljen-dioksida koji utice na globalno zagrevanje. Sa druge strane nuklearke ne emituju ugljen-dioksid uopste i ne emituju zagadjenje u vazduh. TENT truje pola Srbije mikrocesticama koje direktno uzrokuju kancere.Uticaj nuklearki na ekonomiju zemlje je isto povoljan, jer zahtevaju visoko obrazovanu radnu snagu, dok za termoelektrane su potrebni rudari i fizikalci.

...AndJusiceForALL

09.11.2015. 17:55

@sale - Ne kažem da to nije tačno vezano za termoelektrane ali sa savremenom tehnologijom i filterima to bi se moglo regulisati.Nuklearne katastrofe se retko dešavaju ali kada se dese veoma su fatalne da hiljadama godina niko ne može da živi u ozračenoj oblasti.

alex

09.11.2015. 03:25

@Dragan Deroko - U pravu si Dragane, sve se meri do, ili od beogradskog Pasaluka, kao da Srbija i ne postoji. Dobri ste !

Nikola

09.11.2015. 07:08

Zasto ti smeta Beograd? Jel treba da nabrajaju koliko su udaljene od svakog grada ili sela u Srbiji da bi ti bio zadovoljan?

Miloš

09.11.2015. 12:01

Mi smo toliko ozračeni za vreme bombardovanja da bi trebalo oni nas da se plaše...

Boxi

09.11.2015. 14:14

Nukleare elektrane unose nesigurost kod građana, najverovatnije zbog neobaveštenosti. Termo elektrane zagađuju okolinu, za hidro elektrane nema dovoljno potencijal. Mini elektane su beznačajne i skupe. Jedini izlaz za dovoljno struje je nuklearna elektrana. Sve ostalo je nedovoljno. Pitanje je hoćemo li veću energetsku nezavisnost i od Rusa u od zapada i da li smo sposobni da ti uradimo?