Најбољи српски министар финансија: Тврдичлуком ушао у легенду

Иван Миладиновић

11. 10. 2015. у 08:49

Најбољи српски министар финансија: Тврдичлуком ушао у легенду

Лаза Пачу учио да лечи људе, а бавио се банкарством

Др Лазар Пачу, самоуки банкарски геније и, по многима, најбољи српски министар финансија. Динар под његовим надзором постао конвертибилна светска валута. Почетком 20. века наша монета вредела више од француског франка

СВАКО кризно време тражи да се најбољи стручњаци ухвате укоштац са највећим проблемима. Ову лекцију, коју данас, изгледа, тешко могу да савладају политичари, наши преци су је из прве научили, и то пре више од стотину година. Појавио се међу њима прави човек за тадашњу економску битку са Аустроугарском. Прави човек затекао се на правом месту. Др Лазар Пачу, министар финансија.

У првим данима јануара, 1906. године, Беч најзад баца све карте на сто. Почиње такозвани Царински рат између Аустроугарске и Србије. Београд је био природна препрека великој царевини за економски продор ка Солуну. Србију је требало бацити на колена. Ратом, никако. Он је био прескуп и за богату Аустроугарску. Изабран је онај други, економски рат. Сва српска роба остала је без купца. Земља се затекла потпуно сама на ледини европског тржишта, понижена у рату какав никада до тада није водила нити је на њега рачунала.

Државне финансије водио је др Пачу и то са таквим тврдичлуком да су се око њега испреле многобројне симпатичне анегдоте, јер је у ондашњој фамилијарној Србији само финансијски маг његовог калибра могао и самом Пашићу, а и краљу Петру, да каже "нема пара". Тако је ушао у легенду.

Гос'н Лаза, како су га звали у чаршији, рођен је 1855. у Бачкој, у Чуругу. Потиче из свештеничке породице која се са југа доселила у Аустроугарску. Отац Стефан био је парох, а мајка је потицала из породице којој је припадао Милош Цветић, познати драмски писац и глумац. По оцу Стефану је цинцарског порекла. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Новом Саду.

Лазар Пачу, краљ Петар и Никола Пашић

Студије медицине започео је у Цириху, где је упознао Бакуњина, али и Светозара Марковића, Васу Пелагића и будуће руководство Радикалне странке - Николу Пашића, Перу Тодоровића и Перу Велимировића. Ту је срео и Ленку Захо, којом ће се доцније у Београду оженити. Тих година посебно је волео да чита "дела о ренти, о стечају, о кредитима, о таксама, о конкуренцији, о валути, о царинским тарифама, о трговинским уговорима, као и о буџетирању општина и држава".

Студије је прекинуо 1878. године, када заједно са Пером Тодоровићем, долази у Нови Сад и оснива лист "Стража". Међутим власт ће их врло брзо протерати. Студије медицине окончаће у Берлину. Докторирао је са тезом о реуматским обољењима.

У Србију, односно Београд долази 1880. године и отвара лекарску ординацију. Учествовао је у оснивању Народне радикалске странке 1881. године и постао члан главног одбора. Писао је за "Самоуправу", лист Радикалне странке.

Када су радикали дошли на власт 1889. године и национализовали монополе дувана и соли, постављен је за управника државних монопола. На том месту, са неким прекидима када су на власти били либерали, био је до 1898. године. После успешног санирања ове значајне државне институције, Пачу долази на чело Београдске задруге у којој је показао да поседује банкарска умећа.

Негде на прелазу 19. у 20. век врх радикалне странке чинио је тријумвират тројице Пашић, Протић и Пачу. Пашић је био неспорни вођа странке који је "могао са сваким", Протић је био је "био прзница и свађалица", а Лазар Пачу, "добар говорник и мислилац, али без јаких контакта са базом радикала", па отуд и помало политички безопасан. O њему је цела Србија говорила да је био невероватно поштен, штедљив и вредан човек. Можда ће то бити пресудно да га Пашић, после Мајског праврата 1903. године, као већ доказаног стручњака, постави за министра финансија. Следећих десет година Пачу је суверено водио српске финансије у три радикалске владе.

Краљ Петар се није љутио на Лазу

Почео је да лечи људе, али је од тога дигао руке јер му није ишло - како је говорио. У банкарству је био самоук. Преузео је ресор министра финансија у тренутку кад Србији нико није хтео да одобри кредит, мало због атентата на краља Александра, мало због економског стања у земљи. Оштрим монетарним мерама, финансијском дисциплином и пре свега зналачки вођеним преговорима успео је прво да уравнотежи буџет, а потом врати поверење европских земаља. Пред Пачуом је био озбиљан задатак да обезбеди финансијска средства за нове политичке планове. Србија се тих година спремала за "велике историјске послове", требало се наоружати и проширити железничку мрежу. Од гос`н Лазе се просто очекивало да створи те паре.

Царински рат је трајало од 1906. до 1911. године. Српска пољопривреда је за длаку избегла пропаст и платила високу цену економске самосталности. Аустроугарска је затворила своје границе за српску стоку, наводно због заразе. Ова забрана укључивала је и границу Србије са Босном и Херцеговином. која је у том тренутку у оквиру Турске, али под аустроугарским протекторатом. Из блокаде, Србија је изашла јача. Историчари бележе да се тих година створила огромна енергија у Србији. Све је било подређено девизи: Извозити или умрети!

Министар финансија, Лазар Пачу, после великог спремања у свом финансијском ресору, почео је преговоре са Европом. Отворио је нова тржишта за нашу робу у Белгији, Немачкој, Француској, па чак и у Египту. Обрт спољне трговине повећан је сто одсто. Године 1912. износио је читавих 200 милиона динара у злату. У Бечу су се нашли у чуду. Србији су нуђени кредити са свих страна. Гос'н Лаза је тако мудро водио преговоре да је и током Царинског рата успео да привуче страни капитал у Београд. Улавном француски. Резултат је био отварање Француско-српске, а потом и Прашке банке. Финансијском дисциплином и урођеним тврдичлуком успео је, већ 1909. године, да покрије државни буџет од 103 милиона златних динара. Признавао је само новац са златном подлогом. У време балканских ратова, није имао дефицит у буџету - стручњаци кажу да такав случај није забележен у историји банкарства и историји ратовања. Током његове финансијске владавине српски новац постао је конвертибилан. У једном тренутку потукао је високо цењени француски франак. Веровали или не, златни франак вредео је мање од динара. За многе у Европи, то је било нечувено!

Никола Пашић је веровао министру финансија

Осим новина у царинској и пореској политици, др Пачу је на самом почетку министровања лансирао и нову никловану петодинарку са ликом Карађорђа и краља Петра и нови петопарац и двопарац.

Можда је Лаза претеривао у цицијашењу, како су многи мислили, па ипак, иза тога је стајао невероватно поштен и штедљив човек. Узети туђе, поготово завући руку у државну благајну, за његовом мишљењу је био смртни грех. Све привилегије које би по његовом мишљењу штетиле Србији - укинуо је. Сви који би нешто покушавали по том питању, наишли би на затворена варата - од министра до краља!

Кућа Лазе Пачуа у Симиној улици у Београду

Лаза Пачу умро је напрасно 12. октобра 1915. у Врњцима када је чуо да је министар војни закључио зајам у Енглеској без његовог знања.

"Са нашом уставношћу је готово!" - рекао је и умро.

Гроб Лазе Пачуа

НЕМА ПАРА ЗА КРАЉА

МНОГЕ су анегдоте везане за име Лазе Пачуа. Најинтересантнија је она око краља која заправо објашњава Лазине принципе и њега као човека. Краљу Петру Првом Карађорђевићу требало је хитно 200.000 динара. Послао је секретара код министра Пачуа да му унапред исплати ову суму од владареве плате. Гос'н Лаза саслуша секретара, кисело се осмехне и каже: "Не може"! Згранутом секретару своју одлуку објаснио је овако:

- Умре краљ, не дај боже, а смртан је као сви ми. Ко ће онда да врати дуг државној каси? - Зна се, Лаза. Или, политичари натерају краља да абдицира. Ко ће да плати дуг? - Опет Лаза. Него брате, да мене не би болела глава, иди ти у Кредитну задругу, они дају зајам - рекао је секретару Пачу.

ЂУРЂЕВДАНСКА КИША

КАДА су се Пачу и Пашић враћали из Париза, где су договорили први велики и повољан кредит за време Царинског рата, министар финасија је био видно нерасположен. То није промакло Пашићу, па га приупита:

- Шта је с тобом, па прошли смо боље него што смо очекивали?

- Јесте, ал' ја морам да обезбедим паре да вратимо овај зајам!

Кад је нешто доцније Лаза отишао у Лондон да "иште још мало пара за домовину", Енглези су се мало "правили Енглези" па је Пачу остао мало дуже да притиска, кука и моли. Негде после Ђурђевдана стигао је у Лондон телеграм у коме је писало "Лазо, враћај се, пара не треба, пала ђурђовска киша".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (41)

Lazo

11.10.2015. 09:06

Ziva istina, kralj Petar poslao Lazu u Pariz da trazi kredit. U Parizu zatezanje, cenjkanje, nista od kredita. Onda kralj javlja Lazi "Lazo, vrati se kuci, ne treba nam kredit, godina je rodila"

Dumar

11.10.2015. 09:09

Gde smo mi od nasih predaka. Ne zasluzujemo, po mnogo cemu, da se zovemo njihovim potomcima.

POSTENO

11.10.2015. 09:12

Svetlih primera uvek je bilo i bice. Za zivota svoga niko nije bio toliko hvaljen kao gospodin Laza.On je svojim delom i zivotom bio i ostao uvek u skladu i dobar je primer za pokolenja.

Laki

11.10.2015. 09:43

Kazu da je Lazar Pacu na pisacem stolu imao dve mastionice, jednu drzavnu, Za slubena pisanja, i drugu, privatnu, ako bi stogod pivatno zapisao.

Nikola

11.10.2015. 10:22

"Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom."Znači da je danas živ i ministar sa dolarom se nebi petljao.

naranca

11.10.2015. 15:35

@Nikola - Zlatne reserve USA pokrivaju oko 1% ukupne dolarske mase u Svetu.

Logic

11.10.2015. 17:33

@Nikola - Vrednost dolara nije vezana za cenu zlata, dolar nema zlatnu podlogu, dolar se štampa, baš kao i evro.

naranca

12.10.2015. 12:56

@Nikola - @logic Vrednost Dolara nije vezana za nista!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Gradjanin

11.10.2015. 11:08

Dr.Lazar Paču je bio genije, i pravi domaćin. Da je danas živ prvo bi zaštitio građane od bankarskih aždaja, i ugovore u švajcarcima proglasio ništavim i zelenaškim. Njegoš:"Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi".

dfw

11.10.2015. 13:11

@Gradjanin - Zbog cega bi ponistio kredite u svajcarcima? Ko je treao ljude da se zaduzuju, u bilo kojoj valuti. Sam se peo, sam pao. Majko moja, nego to sve alavo pa bi 'leba bez motike. Taj isti Laza je rekao i Kralju da ne moze da mu da kredit iz u tekstu navedenih razloga, kamo lepe srece da imamo i danas nekoga ko ima petlju da kaze ljudima da se treba prostreti prema guberu a ne..... Tako bi rekao i "svajcarskim duznicima". Da da, kamo lepe srece da imamo nekog novog Lazu i danas.

грађанин

11.10.2015. 19:03

@Gradjanin - Тачно,али је цитирао народну мудрост....

cincar

11.10.2015. 11:15

cicija mozes da budes samo sa svojim novcem, a sa drzavnim si odgovorna osoba i neko ko ne uzima od naroda tako sto ne trosi, i zato takvu osobu nikada ne treba nazivati cicijom

Zika

11.10.2015. 11:57

@cincar - Srbija je bila jaka i napredna dok su je drzali Jevreji. Jevreje se nije smelo rdjavo tretirati. Geca Kon je bio najveci Srpski izdavac knjiga. Jedna od njegovih kuca bila je u Tolstojevoj 33 u koju se uvalio Slobodan Milosevic. Jadni Geca Kon je smaknut 1941. u Beogradu.

naranca

11.10.2015. 13:01

@cincar - @zika Vi Ustase ste jako slabi u Srpskoj istoriji.Ali trudite se.Geca Kon je bio vlasnik knjizara u BGD.Nije imao nikakvog uticaja na drzavne finansije .A smaknuli su ga Nemci vlasnici Ustasa.Kuca je bila vlasnistvo Kralja Aleksandra koga su ubile Ustase u Marseju

naranca

11.10.2015. 13:15

@cincar - @zika Za tvoju informaciju Pacu je Rumunsko prezime jer je u DSrbiji uvek bilo mesta za sve.Za razliku od vase kifle.

Logic

11.10.2015. 17:27

@cincar - Paču - cincarsko poreklo. Cincari nisu Rumuni, oni su Armanji, Aromuni, Armuni, zovu ih i Vlasi ali nemaju nikakve veze sa Vlasima istočne Srbije. Imaju i svoj jezik. Kod nas oduvek cenjeni kao izuzetno bistri, preduzimljivi i izrazito štedljivi.

naranca

11.10.2015. 20:45

@cincar - @logic Pa odakle su, mislim iz koje zemlje?Rumunije?Ili su to Jermeni iz ondasnje Turske?Samo nemoj oped da mi pricas o nekim Hazarima itd.

TEPELIN

13.10.2015. 08:14

@cincar - MOSKOPOLJE je razorio Ali-paša Janjanin Tepelinski 1769.Bio je to cincarski glavni grad od mermera sa cca 80 000 stanovnika (1769. !).Pod suludim izgovorom da Cincari pomažu svoju pravoslavnu braću Ruse i generala Orlova u ekspediciji kod Peloponeza, Ali-paša dozvoljava divljačkim hordama Gega i Toska da opljačkaju i razore Grad.Niko nije bio kažnjen !Toliko bogati Grad morali su da još jednom razore 1786, a sravne 1821. Danas je selo u kojem je E,. Hodža držao ludnicu. "Čibuk puši Ali-paša...".

Dejanbg

11.10.2015. 11:51

Kad bi Laza Paču oživeo i video Srbiju danas, odmah bi umro kad bi video koliko parazita danas ima u državnoj službi. Kako ništa od njega nisu naučili naši vajni ekonomisti ?

zanimljivo je da

11.10.2015. 12:22

U Svakoj drzavi izvori prihoda su mnogobrojni i u okviru zakonske vrednosti i ima stabilne, planirane i vremenskim uslovom napravljene troskove.

Đorđe

11.10.2015. 12:24

Ovo me pisanije podseti na "našeg Lazu genija sa Jejla". Gde vam je Laza Genije? Gde je otišao i zašto? Kad će da se vrati Laza Genije? Vratite nam Lazu Genija, hoćemo da imamo Genija za ministra!

LoL

11.10.2015. 13:30

@Đorđe - Da, Laza Genije... Uopšte, naše vlade su postale sklone "ekspertskoj predofiliji" - u svakoj bar jedan mladi junoša iskočio niotkuda, anoniman i bez komeptencija. Mene je sramota do čega smo doveli ovu zemlju za manje od jednog veka, sramota...

Mali bata

11.10.2015. 12:33

Hteo sam da vas postedim mojih komentara ali. Ne mora, na osnovu novog Ustava, ako Ustav Srbije lici na srpski neoptereceni moral, i oslobodjen je svih banalnih laskanja dobrocudnosti. Uspeli smo da napravimo novi Ustavni poredak koja oslikava se, na stari a u svetu poznat srpski parlametarizam. Na taj nacin dobijamo mnog u ustedi vremena i novca i ispravljamo nepravdu prema zakonodavstvu, finasijskim i tuzilackim sposobnostima Srbije.

грађанин

11.10.2015. 19:01

@Mali bata - Браво,седи,поједи сендвич на миру,заслужио си!

naranca

11.10.2015. 13:35

Pa koliko vidim iz texta on je samo uzimao neke zajmove.To I ovi danasnji rade.Anegdote su duhovite ali se kladim da nisu tacne.I jeste dinar je bio konvertibilan ali zato narod umirao sa 40 godina od jektike I drugih bolesti siromastva.Tipican burzujski bankar kao I ovi iz MMF-a.Zato je I kod nas u Srbiji pobedila autohtona komunisticka revolucija.Tj ne pomognuta iz SSSR-a.

sadrzaj je veoma zanimljiv u ovom kontekstu

11.10.2015. 14:11

@naranca - Bas iz tog razloga i treba da napravimo stabilnu politiku na principu podele vlasti, koja ce da prati razvoj napredak i potrebe u drustvu.

Logic

11.10.2015. 17:15

@naranca - Naranča, cenim tvoje komentare (skoro uvek, izvini). Jektika, jevtika, jeftika, - tuberkuloza - je visoko infektivna bolest i bila rasprostranjena i po najbogatijim porodicama, prenosila se sa člana na član, neizbežno. I harala je po Evropi, ne samo po Srbiji.

naranca

11.10.2015. 20:40

@naranca - @logic Drugo ime je'' bolest siromaha''.Jeste da neko od bogatasa zakaci ali pretezno je bila sirotinja.U Kragujevcu se cello jedno onda sirotinjsko,naselje zvalo(I sada se zove) Susica.Tj Tuberkuloza.Nisam ni rekao da nije harala po Evropi.Kao sto I AIDS danas hara po USA ali hara I po Africi.He he he.Pa ti vidi gde je vise.

Zika

11.10.2015. 15:53

@mo - Cika Lazar Macu je zasluzio krst na grobu. Bez Lazara Srbija danas ne bi bila savremena drzava.

Tomo

11.10.2015. 15:43

Ekonomija je "seljačka politika" a neka velika nauka, u kojoj poštenje treba da igra glavnu reč. Paču je to dokazao na najbolji način...

naranca

11.10.2015. 23:58

@Tomo - Tada je u Engleskoj postojao tzv ''Dzentlmenski sporazum'' Sastanu se dva biznismena dogovore oko posla ,rukuju I niko nikoga ne ''zavrce''.To je to.E zato su oni bili imperija.A danas svako gleda da te prevari I/ili ustine. Od Predsednika I Kraljeva do prosjaka.Od banke do stranke.

Logic

11.10.2015. 17:02

Koliko bi puta do danas pametni ministar ("A ko će to da plati?") naprasno umro? P.S. Ništa uvredljivo, ništa lično, nemam na umu nijedno ime, nijednu ličnost, samo mislim na dugove "na poček od 15,20 godina" sa dospećem za naplatu 30,50 godina.

Оzy Ozborn-četnik

11.10.2015. 18:34

Eee, da je danas jedbog takvog, a ne ovi što su zadužili državu 28 milijardi e, neće se za 300 godina vratiti taj dug!!

Mali bata

11.10.2015. 19:24

To je ta klasika, oni a nisu kao mi Srbi, i bore se za pare, a ne za ono sta daje vrednost novcu.

naranca

12.10.2015. 12:51

Da budemo posteni. Dinar je bio konvertibilan I neko vreme za vreme Ante Markovica.

Dragan

01.02.2016. 16:08

@naranca - Dinar je bio konvertibilan ali samo na TV Dnevniku. Onaj ko je 1990. godine pokusao jugoslovenskim dinarima npr. u Kuvajtu da kupi naftu ili da u Roterdamu kupi dijamante ili u Las Vegasu da kupi zetone za kockarnicu ili da dinarima vrati drzavni dug napravljen u dolarima ili markama ili nekoj trecoj valuti a po kursu Narodne banke Jugoslavije nije uspeo jer dinare nigde van YU nisu ni primali ni menjali. Toliko o konvertibilnosti.