ОНО што је до сада било незамисливо, сада је могуће! Сваки држављанин Србије може да истражује, у државним архивима Турске, нашу петовековну прошлост из времена Отоманске империје. После потписивања Протокола о сарадњи Архива Србије и Главне дирекције државних архива Турске - за то више није потребно посебно одобрење. Чак и туристи са пасошем могу да прегледају документацију коју желе, сниме је или фотокопирају.

Ово је, ексклузивно за "Новости", потврдио Угур Унал, генерални директор Дирекције државних архива Турске, који је недавно у Београду са првим човеком Архива Србије Мирославом Перишићем потписао протокол о сарадњи ове две институције. За наш лист детаљније објашњава пут уласка у једну од највећих светских ризница историје, поручивши да ће сва документација коју наше институције буду тражиле - бити достављена.

- Српски и турски народ везује дугогодишња заједничка историја - каже Унал. - У архивима су оригинална документа и друга грађа која говоре о ономе кроз шта смо прошли заједно.

* Да ли је познато колико у архивима Турске име докумената о Србима и Србији?

- Више стотина хиљада! Нека документа нису у фондовима који се односе на Србију, али садрже податке о њој. После потписивања протокола та грађа ће бити обједињена. Најважнији услов за истраживање је знање турског, али и османског језика. Највише списа написано је на османском језику. Зато је важна да истраживачи из Србије колико-толико савладају овај језик.

УЗ БРИГУ ДРЖАВЕ * Колико ваша држава брине о архивима?
- Све, свакако решавамо уз помоћ државе. Годишње се из буџета издваја 25 милиона долара. Имамо око хиљаду запослених, од тога 800 архивиста. Прошле године дигитализовали смо шест милиона докумената, следеће планирамо да урадимо још више.

* Који период обухвата грађа о Србији у турским архивима?

- Од 15. века, па до данашњих дана. У Османском архиву у Истанбулу чувају се документа до 19. века, док су новији списи у нашем архиву у Анкари. Најбогатија је грађа из 15. и 16. века и очекујемо да ће је ваши истраживачи темељно прегледати.

* Сматрате ли да ће рашчитавање појединих докумената бацити ново светло на важне историјске догађаје?

- Претпостављам да хоће. Проблем је у томе што је пажња истраживача до сада била усмерена углавном на ратове, а да се мало зна како су у том периоду Срби и Турци заједно живели. Важно је сагледати какав је био однос хришћана према муслиманима и обрнуто. Пронашао сам, на пример, ферман једног султана, којим се штити хришћанска црква у Анадолији. Када је срушена црква у Бурси, која је у то време била центар османске државе, послати су људи из Истанбула да је обнове. Из архивских докумената се може сазнати пуно о култури, сарадњи, обичном животу...

* Хоће ли нам бити доступни сви списи из архива?

- Да, биће сваки од тих докумената доступан. Једино неће бити они који су законом заштићени. Али, та грађа вама, верујем, није посебно ни интересантна, јер је настала после 1923. године.

* Колико су се турски историчари до сада бавили нашом заједничком историјом?

- Доста књига о историји Балкана објављено је последњих година. Потписивањем протокола биће много лакше и једној и другој страни да приступи документима. Планирамо да у исто време, у обе земље, објавимо сва документа из турских и српских архива. То је, у име историје, племенит посао. Архив Србије је за мене најважнија институција на Балкану. Овде постоји разноврсна и богата грађа која је свакако занимљива и нашим истраживачима. Они би, разуме се, требало да добро познају језик Срба.

ЗБОРНИК О ДИПЛОМАТИЈИ

* Шта мислите о најновијем издању Архива Србије - зборнику "Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1830 - 1868".

- Одушевљен сам зборником. За нас је значајно то што је на једном месту обједињена документација из 19. века, која је за нас веома важна.