РИПЛИЈЕВСКИ одзвања податак да је само један ученик у Србији пожелео да буде водоинсталатер. Чак и у Црној Трави, колевци зидарства, тамошња техничка школа "Милентије Поповић" кубури са бројем уписаних. Сви беже од мистрије!

Драган Коцић, директор некад чувене школе, вели да нуде све за џабе: и смештај, и исхрану, и уџбенике... Упркос томе, само двадесетак нових школараца. У "златно доба" седамдесетих уписивало се око двеста ђака. То је, очигледно, прошлост.

Подаци казују да је у Србији 30.000 празних занатских места и да недостају мајстори грађевинске, текстилне, кожарске и машинске струке. У развијеним земљама западне Европе траже 100.000 квалитетних занатлија. Без обзира на то, сви би да се упишу у велике школе и да ускоче у тамна одела. Ко да ради у време ријалитија и баханалија свих врста.

Док занати изумиру и док су трогодишње мајсторске школе пред гашењем, штанцују се докторати!

На приватним факултетима и високим школама студира 30.000 студената! У сиротој Србији произведу се два доктора наука дневно! Како ствари стоје, у следећој деценији бићемо препознатљиви и по броју доктора и докторчића који ће бити на бироу незапослених, јер ни носиоци не разумеју своје радове који се, углавном, преписују са интернета. По систему - плати па клати!

Ко данас да држи мистрију или да поправља славине, да копа тврду земљу, кад се створила клима у којој од рада треба бежати као ђаво од крста. Кулирај и уживај, докле год имаш спонзора. Нека шљакају пензионери, а тинејџери ће у кул кафићима чекати дипломе монденских школа.

Сада разумем зашто се чује толика дрека око градње две куле на обали Саве. Увозићемо мајсторе и извозити докторе наука! Зар нам није била боља променада бродских олупина, крша и лома, урушених кућерака, пропалих пруга и оноликог блата.

Замислите како будаласто, и ретро звучи она песмица из прошлог века са рефреном "Да нам живи, живи рад"? Кога, бре, она може да пробуди?!