Преписке не штите светиње

Драгана Матовић

04. 10. 2015. у 17:55

Преписке не штите светиње
ПОТАПАЊЕ дела локалитета Стари Рас, који је под водом већ пет месеци, заустављање радова у манастиру Манасија, изградња хотела у Пећкој патријаршији, само су неки од проблема са којима се бори оно што су нам преци оставили у аманет

ПОТАПАЊЕ дела локалитета Стари Рас, који је под водом већ пет месеци, заустављање радова у манастиру Манасија, изградња хотела у Пећкој патријаршији, само су неки од проблема са којима се бори оно што су нам преци оставили у аманет.

Руку на срце, велики број споменика је заштићен и сачуван, али није мало ни оних који пропадају или их је зуб времена у потпуности докусурио.

Оправдање за разна нечињења многи налазе у недостатку новца. Истина, у поређењу са земљама у окружењу на дну смо лествице по издвајању за заштиту споменика. Али, док живопис који је пронео славу наше старе уметности сваким даном ишчезава, зидају се нови манастирски конаци, сликају се нове фреске, поправљају сеоске брвнаре, раде разноразни пројекти попут најновијег за изградњу хотела у Пећкој патријаршији... Стручњаци сматрају да се овај озбиљан проблем неће разрешити све док се не донесе стратешки план за заштиту.

- Кључни споменици Студеница, Манасија, Царичин град, Смедеревска тврђава су у прилично добром стању. Заустављено је њихово пропадање, али далеко смо од тога да су им враћене све оне временом изгубљене вредности и да су презентовани на достојан начин. Здања стара више стотина година су као тешки болесници које треба непрекидно неговати - каже археолог др Марко Поповић.

Као велики проблем наш саговорник истиче несклад у плановима. Фреске у Богородичиној цркви у Студеници се први пут тек после шездесет година конзервирају. Питање је колико ће бити урађено, јер новца нема довољно.

- Крене се са одређеним програмима, а онда у току реализације понестане пара и посао се прекида - објашњава Поповић. - Сопоћани су од 1998. до 2008. једноставно скинути са дневног реда и нису финансирани. Слично је било са Студеницом, а сад се то догађа са Манасијом. Манасија је на потенцијалној листи светске баштине. Уместо да улажемо у њено уређење, да аплицирамо да постане Унесков споменик, програми су заустављени а новац је пребачен за обнову неких других споменика.

Поповић сматра да је политика коју води садашњи сазив Министарства културе погубна за споменике.

- Министарство не држи у рукама политику споменичке заштите, већ је то препустила извршиоцима. Више не учествује ни у планирању рада на најзначајнијим споменицима. Сматрају да су институције заштите задужене за споменичко наслеђе, а да је мишљење стручњака изван завода непотребно - каже Поповић. - Без ичијег утицаја, заводи сами одређују приоритете. А, то није добро, јер постоје и субјективни приступи. Не размишља се о интересу споменичког наслеђа које нам је поверено на чување. Новац се дели по кадровској структури, а приоритети одређују према профилу и хтењима запослених. Над извршиоцима мора постојати контрола. Тога сада нема и то се види на споменицима.

Један од драстичних примера је Стари Рас - пет месеци ништа није урађено за заштиту потопљеног локалитета Трговиште, иако је стручна екипа Републичког завода констатовала то још у јуну.

- Републички завод не сме да се задовољи тиме што је послао акт локалној заједници, који су им одговорили тек за два месеца. Преписке не штите споменик културе. Требало би видети које су сагласности дате власнику ресторана "Рас", који је подигао брану. Хтео је да сарађује, питање је да ли му је неко понуђен да га усмери. Завод је морао да спречи изградњу бране. Стручњаци морају да бдију над Старим Расом.

Отац Теоктист, игуман манастира Сопоћани, који заједно са Старим Расом чини целину и налази се на Унесковој листи светске културне баштине, истиче да новца да се среди српска постојбина - нема. Сопоћани ове године славе 750 година постојања. Јубилеј нису обележили, одложили су га за неку годину када ће нешто ново бити изграђено, па ће имати разлога за прославу.

- Овде је створена прва српска држава, а живопис у Сопоћанима јединствен је на свету. Цео комплекс је руиниран - каже отац Теоктист. - Друге земље када би имале овакав манастир, биле би поносне и не би допустиле да пропада. А ми?! Годинама узалудно молимо да се направи тоалет за туристе, да се огради цео комплекс и да се уради плато испред манастира, који се обрушава према падини и може да угрози људске животе. Пројекат за то постоји, новца, нажалост, нема.

Једна од најболнијих тема је шта ће се догодити са нашим споменицима на КиМ уколико Косово постане члан Унеска. Јавност је забринута да ли ће српске цркве и манастири постати косовски споменици.

- Све је постављено наопако. Косово није члан Уједињених нација, а треба да постане члан Унеска. Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка и даље су заштићени као Унескови споменици у опасности, јер су угрожени од албанских терориста - подсећа Бојан Поповић, управник Галерије фресака.

Али, у Приштини се спрема ригорозан закон о заштити културних добара који може да буде погубан за српске споменике. По новом закону СПЦ неће имати никаква права када је у питању споменичка заштита.

УСКОРО НОВИ ЗАКОНИ

МИНИСТАР културе Иван Тасовац најавио је да ће ускоро бити завршен сет закона о заштити културних добара.

- Надам се да ће неки од проблема са којима се сусрећу наши стручњаци бити исправљени - каже Марко Поповић. - На пример, закон не познаје конзерваторске радове као посебност, па је стручњацима ограничен боравак на терену. Апсурдно је да стручњаци Завода који надзиру рестаурацију фресака, када тај посао добије фирма путем тендера, не могу све време да буду ту, јер им је одређено да само пет дана месечно смеју да проведу на терену. Нигде на свету, осим у земљи Србији, не постоји да се овакви радови изводе без сталног присуства конзерватора. То мора да се исправи.

ОБНОВА ХИЛАНДАРА ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

КОМИСИЈА за Хиландар, коју је предводио министар Иван Тасовац, управо се вратила са Свете Горе, где је на лицу места проверила како се троши државни новац за обнову овог светилишта после пожара.

- Све је рађено у складу са могућностима и приливом средстава - каже проф. др Владета Јанковић, члан Комисије. - Сви грађевински радови требало би да буду завршени до 2019. године. Посао је компликован, раде се објекти из 17. и 18. века, а по грчком закону обавезно је да се све врати како је било, чак и материјал којим се гради мора да буде исти. Све то отежава и одлаже завршетак обнове Хиландара.

НЕЗАВРШЕНА ТВРЂАВА

ЧАК и када други дају новац за обнову наших споменика, овај посао ретко се заврши без турбуленција - ако се и заврши. Пример за то је Голубачка тврђава, за коју је ЕУ издвојила 6,5 милиона евра. Тврђава највероватније неће бити реконструисана до краја јуна, а преостала средства мораће бити враћена. Урадиће се пут, изместити тунел, визиторски центар, али сама тврђава, због које је све почело - остаће неконзервирана и незавршена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације