Сви су они пали узалуд

Мирослав Јанковић, новинар

18. 08. 2015. у 14:09

У оквиру верских или националних држава: Србије, Хрватске, Босне, Словеније, Македоније, Косова, Црне Горе сви идеолошки противници су се у рату муњевито ујединили и помирили, а окренули се против оних других - противника друге вере и нације

Сви су они пали узалуд

ПРЕДЛОГ Александра Вучића да се одреди заједнички дан сећања на све жртве наших минулих ратова, бивши "југорођаци" дочекали су различито. Словенце то уопште не интересује, Албанци све српско ионако одмах шутну ногом, Хрвати су кроз уста Милановића дрско одбрусили да "њима нико неће одређивати дане пијетета и сућути", а Бошњаци су по обичају све одћутали. Наравно, само једно краће време. А онда, као испод оних Андрићевих дубоких и тамних наслага (србо)мржње, шикнули су гејзири речи, натопљени свакојаким отровом.

Бивши реис Мустафа Церић је на страницама портала Bošnjaci.net, једног крајње исламистички радикалног гласила, казао како "Босна најречитије говори када шути", па отуда и њен нем поводом Вучићеве иницијативе. Зашто Церић, као да је, не дао бог - Толстој, ту њихову ћутњу прогласи најбољим одговором? (Наиме, великом Русу се приписује чувена изрека да је ћутња најбољи одговор). Па, зато да би одмах потом могао рећи "како је Балкан миран само кад је Босна мирна, како је Европа мирна само кад је Босна мирна" и како је Вучићева иницијатива реална и остварива тек када "човек оде на Марс и са собом одведе оне који су увек за рат, а никада нису за мир и помирење". Да је белодано јасно ко је то "увек за рат", Церић то и сам саопштава на крају текста, директно се обраћајући Вучићу. Цитирамо: "Вучићу, лако је одредити датум за заједничко сећање и молитву: 11. 7., Поточари".

Фатмир Алиспахић, један од нарадикалнијих исламолога данас у Босни, на истом месту пише да "не долази у обзир да Бошњаци ишта забораве од онога шта су претрпели, докле год се не укине Република Српска и не затре семе великосрпском злу на простору БиХ и Санџака". Он предлаже и рецепт и мере, а успут и открива бошњачке жеље и намере: "Нема опроста док Срби не буду живели на коленима, као Немци у односу на Холокауст", издеравши се притом на своје сународнике да се једном заувек престану "дивити лажима свог џелата". Алиспахић још додаје у свом тексту да је скандал то што су мајке Сребренице ставиле на ревер Вучићевог капута онај Цвет Сребренице, јер је то исто као да је "закачен на ревере капута Ратка Младића или Радована Караџића".

Једна обична, бенигна, добронамерна реченица премијера Србије прошла је кроз вербалног "топлог зеца" у Босни, исто као њен аутор 11. јула у Сребреници, оног стварног. Она је одмах преведена намерно погрешно. Као иницијатива Србије за помирење и међусобни опрост, а не онако како је стварно интонирана - да буде само један обични дан сећања, једна врста моралног обештећења страдалим и ништа више. Злуради ће рећи: тако Вучићу и треба, неки неће рећи ништа, а понеки ће се присетити сличних примера из историје света.

Шпански краљ Хуан Карлос, и монарх и демократа, успео је подићи споменик у Мадриду свим жртвама грађанског рата од 1936 до 1939, дакле и франкистима и комунистима. На том споменику стоји исписана само једна једина, велика реченица, већа и моћнија од многих других и реченица и целих књига. Гласи: "Сви су они погинули за Шпанију". У Шпанији је то било могуће, јер су се мирили католици различитих идеолошких уверења.

Пуна је историја идеолошких помирења, а готово да нема верских помирења. На овоме месту лежи сав апсурд и сва немоћ Вучићеве иницијативе. Рат на простору бивше СФРЈ је био верски, а не идеолошки. У оквиру верских или националних држава: Србије, Хрватске, Босне, Словеније, Македоније, Косова, Црне Горе сви идеолошки противници су се у рату муњевито ујединили и помирили, а окренули се против оних других - противника друге вере и нације. Шиити и сунити ратују 12 векова, католици и протестанти у многим државама света стотинама година, индуси и муслимани, муслимани и Јевреји, те Срби, Хрвати и муслимани међусобно исто толико...

Америку су, као наднационалну, направили, а 4. јула 1776. године прогласили државом француски масони, само зато што су у Америку дошли различити народи из далека, преко седам мора, и тамо одакле су дошли оставили своје националне фрустрације и митове. Тако окупани и катарзични, сву своју снагу и вољу су одмах уложили у заузимање (индијанске) земље, њене обраде и одбране од бивших власника. Које су, чим је у америчким пионирима малкице нарастао ген новонационалног идентитета - морали побити.

Француски масони су направили и две Југославије; следећи инструкције новог светског поретка, желели су да инсталирају у Европи реплику Америке. Није успело нити имало икакве шансе да успе, због страшних, дубоких, хиљадугодишњих верских оптерећења и због тога што су мале "југоамерике" прављене на тлу и у земљи коју су сви народи сматрали да је сва само њихова, а нимало онога другог. Две "југоамерике" су се распа(да)ле у крви и злочинима и неизбрисивим сећањима на њих и несавладивим оптерећењима због њих. Зато смо још толико далеко од обичног заједничког дана сећања на жртве, а тако близу старим сукобима и новим жртвама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Nina Jerković

20.08.2015. 11:09

Rat na prostoru bivše SFRJ je bio verski. U okviru verskih ili nacionalnih država: Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Makedonije, Kosova, Crne Gore svi ideološki protivnici su se u ratu munjevito ujedinili i pomirili, a okrenuli se protiv onih drugih - protivnika druge vere ........ Srpskom narodu je bilo najteže jer su se ateisti komunisti miloševića i lažni radikali šešelja udružili protiv Srba pravoslavaca, doprinoseći njihovom ubijanju i proterivanju pomažući turke, šiptare i ustaše.

Teška kategorija

20.08.2015. 13:39

@Nina Jerković - Zbog toga što " su se ateisti komunisti miloševića i lažni radikali šešelja udružili protiv Srba pravoslavaca, doprinoseći njihovom ubijanju i proterivanju pomažući turke, šiptare i ustaše" , svi oni su završili u Hagu!? Hajde Nina, popi terapiju, pokrijse, dugim, ušima i idi ninaj-nanaj, biće bolje tebi i tvojima! Takvi likovi su olovni tegovi na nogama srpskog naroda