СИНДИКАТ запослених радника на одређено време (СЗРОВ) покренуо је петицију којом тражи да се измени Нацрт закона о извршењу и обезбеђењу и да његовом усвајању претходи Закон о имовинском цензусу са социјалним картама породице, како је учињено у свим земљама у окружењу. Већ првог дана на пункту испред ТЦ "Калча" у Нишу владало је велико интересовање грађана, јер ова тема дотиче сваког трећег становника Србије. Тренутно је пред судовима два милиона предмета за наплату дугова од грађана.

Иницијативи СЗРОВ придружила су се и удружења која окупљају ветеране, раднике којима се дугују плате, предузетнике и станаре који су незадовољни ценом грејања...

Мирослав Крстић, председник СЗРОВ, каже да поднели и званично предлог за измену нацрта на јавној расправи, али да се боји да се без овакве врсте притиска грађана предлагачи неће много обазирати.

- Циљ нам је да се донесе хуманији закон за дужнике и да иницирамо доношење закона о имовинском цензусу са социјалним картама породице. Не залажемо се за то да се рачуни не плаћају, али да, према социјалној карти породице, онај који нема посао или има минимална примања, пензију испод минималне потрошачке корпе, који не може да плаћа рачуне, прима социјалну помоћ којом може да плати комуналне трошкове - појашњава Крстић, који истиче да су нехумане одредбе да мимо Устава и суда извршитељи узимају две трећине од зараде и пензије и половину минималца!

Крстић каже да су нејасне и одредбе о сразмерности дуга те да није јасно да ли због дуга од 1.000 евра може да се прода стан који вреди 30 пута више.


КОМОРА

НИ у Комори извршитеља нису задовољни предлогом поменутог закона. Сматрају да би, ако би био усвојен, то значило и крај приватних извршитеља.