ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР информационих технологија у ЕТШ "Никола Тесла" у Београду, медицинска сестра у Нишу и педијатријска сестра у Новом Саду - хит су овогодишњег уписа у средње школе! Чак 13 пута више ђака је ове смерове уписало као једну од прве три жеље, него што је било слободних места. То значи да је свако од ова три одељења било на врху листе жеља чак 400 ученика. Али зато је трећина места на занатима остала празна.

Највише бодова од свих гимназија било је потребно за природно-математички смер Треће београдске, где је уместо 120 примљено 129 ученика, јер су међу последњима, са једнаким бројем бодова - 96,75, били све сами вуковци! Од свих одељења у стручним школама најтеже је било уписати се за фармацеутског техничара у Нишу, где је доња граница постављена на чак 97 бодова, и Врању, где је та граница била за само 0,25 бодова нижа!

- Остало је нераспоређено 2.008 ученика, који ће моћи да конкуришу за неко од 10.064 преостала слободна места. Апсолутно су попуњене само медицинске школе - каже за "Новости" Мирјана Бојанић, специјална саветница министра просвете. - Код четворогодишњих профила попуњеност је 90,5 одсто, док је код трогодишњих попуњено 66 одсто квота. Највише ђака, око 26 одсто, уписало је гимназије. Следећи на листи су економски, правни и административни профили, које је изабрало 14 одсто генерације, али је остало слободних места.

Прве анализе уписа показују да су из године у годину деца све усмеренија ка занимањима са којима имају лакши пролаз у иностранству. Тако се стигло у помало парадоксалну ситуацију да ћаци, да би постали мајстори за компјутере или физиотерапеути, морају да буду вуковци са натпросечно положеном малом матуром и бар 95 бодова у збиру.

ПЕТ БОДОВА ВИШЕ ЗБОГ повећаног интересовања, доња граница за упис у медицинске школе померена је у односу на прошлу годину за неколико бодова, па је лествица углавном постављена на 90 или више поена. Тамо где је лане требало 85, ове године је то постало 90, а 75 постало је 80. За медицинску сестру у Ужицу је ове године требало 89,19, уместо прошлогодишњих 72,80. У Ћуприји је граница за исто занимање скочила за девет бодова.

- Годинама су медицински профили најпопуларнији, а интересовање не јењава, већ расте - објашњава др Нада Трифковић, директорка Медицинске школе Београд. - Могли бисмо да упишемо бар још два одељења, да смо имали такве квоте. Разумем да не треба отварати нова одељења најпопурнијих школа, јер и оне које нису тако популарне не треба да остану без ученика.

Иако се чини да су деца изабрала управо она занимања са којима могу директно у иностранство, посебно Немачку, наша саговорница сматра да то и није дугорочно и најбоље решење за медицинаре:

- Важно је да, пре него што оду, знају да их тамо не чека њихова струка, већ углавном посао болничара, што се рачуна у помоћно особље. И уговори су на шест месеци или годину дана. Једно време потражња је била велика, мада је и то сада стало. Немачка тражи наше кадрове само док не ишколује своје, који су за исти рад дупло више плаћени од наших.

И иза усмерања ка информационим технологијама мотив који се најчешће крије је одлазак у иностранство. Исти тренд показали су мали и велики матуранти. Директорка Електротехничке школе "Никола Тесла" у Београду Нада Камбан напомиње да већина ђака ове школе наставља школовање на Електротехничком факултету.

- Деца су практична и одлучују се за школе у којима ће добити добро теоријско и практично знање, са којима имају усмерење ка факултетима, али могу и одмах да се запосле - анализира Нада Камбан. - Добили смо одличну генерацију, па је на профилу за администратора рачунарских мрежа доња граница постављена на 95,25 бодова, а на смеру за електротехничара информационих технологија 96,50 поена.