ОД целе генерације са 69.000 малих матураната, само седморо се одлучило да оде у зидаре - шест у Београду и један у Бачкој Тополи. Али пошто је за једно одељење потребно бар 15 ђака, могло би да се догоди да се ове године нико не школује за зидарски занат. И са осталим занатима слика је иста или гора - Грађевинској школи у Београду пријавила су се по три тесара и армирача, један кровопокривач, у Лозници шест декоратера зидних површина...

Иако у овим школама ђаци добијају стипендије компанија, имају обезбеђен дом и посао налазе чим добију диплому, ове године интересовање је додатно опало. Нећемо имати ниједног новог машинбравара у Београду, а у целој Србији пријављена су 23. Кад би се заинтересовани за ауто-лимара из свих техничких школа скупили, једва да би формирали један разред. У целом Београду пријавило их се свега деветоро.

За обућара се пријавило по једно у Београду, Руми и Апатину и троје у Белој Паланци. Од 25 школа, које образују месаре, само шест је успело да прикупи квоту предвиђену планом уписа.

Са друге стране, за поједине школе била је права јагма. Најтеже је било уписати се у одељења за фармацеутског техничара. За овај профил последњи на листи у Нишу има невероватних 97 бодова, у Врању 96,75 у Новом Саду 95,75, у Крагујевцу 94,75, у Сомбору 94, у Лесковцу 93,75, Крушевцу 93,50... У чак 19 градова за овај смер било је потребно више од 90 бодова. Слично је било и за остале медицинске профиле - зубног и медицинског техничара, а за физиотерапеута у Нишу је било потребно 95, у Новом Саду бод мање.

Исти тренд као при упису на факултете показали су и мали матуранти - главом су већ у иностранству. Иако је плата медицинске сестре у Србији тридесетак хиљада динара, на ове смерове је највећа навала и најбољи ђаци одлазе за масере, бабице, неговатељице и друге медицинске профиле. Баш као што бруцоши бирају информационе технологије, уз аргумент да са тим могу најлакше у иностранство.

Гимназије су се мало "подигле" у односу на прошлу годину, када је рецимо у Земунској, након првог уписног круга, остао празан цео један разред, а уписивало се са 54 бода. Сада је лествица постављена на 71 поен.

За упис двојезичног, енглеског одељења гимназије "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду било је потребно минимум 112 бодова, а 110 и 107 била је доња граница за исто одељење у две нишке гимназије. Више од сто бодова било је потребно и за готово сва остала двојезична одељења у гимназијама. Све бодове преко максималних сто ђаци су стекли захваљујући наградама на такмичењима.

Граница је била високо постављена и за стандардна одељења друштвеног и природног смера у појединим гимназијама. За Прву крагујевачку потребно је 89,60, Прву нишку 91,75, Трећу београдску 94, Тринаесту београдску 90,28...

Али, са друге стране, многе гимназије немају пријављен предвиђени број ђака. Чак 31 од укупно 86 гимназија није попунила уписну квоту и остало им је места за други уписни круг. Ђаци су распоређени по школама у недељу, у понедељак и уторак траје упис у првом кругу, а паралелно ће ученици који нису распоређени према првој листи жеља моћи да напишу нову. Други уписни круг биће завршен у четвртак.

СЕНТА БЕЗ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

ГЕНЕРАЦИЈА гимназијалаца ове године, по свему судећи, неће бити уписана у Сенти. Само двоје пријавило се за ову школу, а предвиђен је упис једног одељења са 30 ученика. У појединим градовима критеријуми су толико пали да последњи примљени у гимназији у Сокобањи има свега 40 бодова, у Лазаревцу 42, у Гроцкој 43, а у Алексинцу 44 од максималних 100 поена.