СВАКИ девети ученик у Србији тренутно пуши цигарете, девојчице нешто чешће него дечаци, подаци су последњег Глобалног истраживања о употреби дувана код младих старости од 13 до 15 година у Србији. Чак 16 одсто ученика седмог и осмог разреда основне и првог разреда средње школе користи неки дувански производ!

То је више него 2008. године, када је 8,5 одсто ученика пушило цигарете, а 5,8 одсто је користило неки други дувански производ (девојчице, опет, чешће него дечаци).

Од штетности дуванског дима не могу да побегну ни школарци који не пуше, јер се код више од половине њих (63,4 одсто) пуши у кући, а 61 одсто ученика удише свакодневно дим цигарета у затвореним јавним просторима.

Да се ефекти Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму смањују од почетка његове примене, показују и подаци истраживања из новембра прошле године: изложеност дуванском диму на радном месту порасла је са 22 одсто у 2012. години на 29 одсто у 2014. години, али и у школама и на факултетима - са четири процента у 2012. години на седам процената у 2014. години.

Др Биљана Килибарда, шеф Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", каже да је и поред свести о штетности цигарета, велики проценат оних који толеришу пушење у свом дому или на местима где је то забрањено.

ПОСЛЕДИЦЕ "ЕЛЕКТРОНСКИХ" НЕПОЗНАТЕ Не постоје довољно добри докази који би потврдили да ли су електронске цигарете добро средство за одвикавање од пушења, сматрају стручњаци. Никотин, без обзира на начин уношења у организам, изазива зависност и штетно утиче на развој мозга. Мањи број штетних материја у електронској цигарети не треба да буде оправдање за њихово коришћење, посебно због чињенице да су последице дугорочног коришћења електронских цигарета још непознате и стога се не може ни у ком случају тврдити да су безбедне.

- У само 13 одсто домова у Србији пушење је потпуно забрањено, иако чак 60 одсто људи сматра да и једна попушена цигарета може да нанесе штету здрављу, док 80 одсто њих сматра да пушач треба да бира где ће да запали цигарету - прича Биљана Килибарда. - Треба подстаћи младе и разна удружења грађана ради сузбијања проблема изазваних пушењем на јавним местима.

Иако тако на први поглед не изгледа, свест о штетности дуванског дима се ипак мења набоље, јер истраживања показују да више од половине становништва (53 одсто) подржава измену законске регулативе којом би пушење било забрањено у свим угоститељским објектима без изузетка. Јер, само потпуна елиминација дуванског дима из окружења може да заштити становнике од штетног дејства његових састојака.

На местима где излазе, дуванском диму је било изложено 64 одсто становништва, што је пораст у односу на 58 одсто у 2012. години. Више од половине одраслог становништва наводи да им изложеност дуванском диму смета.

Статистика бележи да је електронске цигарете у Србији пробао сваки десети становник старости од 18 до 64 године.

- Овај податак и не чуди када се зна да је у Србији готово 60 процената ученика од 13 до 15 година старости чуло или видело рекламе или промоције електронске цигарете на телевизији, радију, интернету или у апотеци у претходних 30 дана - каже др Килибарда. - Резултати истраживања о ефектима примене Закона о заштити становништва показују да 60 одсто анкетираних сматра да су електронске цигарете штетне по здравље.

РИЗИЦИ

Изложеност дуванском диму повећава ризик од настанка болести дисајних путева, рака плућа и других малигних болести, шлога или инфаркта и код непушача, упозоравају стручњаци и сматрају да је потребно унапређење постојеће законске регулативе, јер не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму.