У СРБИЈИ је готово једнак број оних који тренутно спремају докторат са укупним бројем доктора наука. Када се зброје сви доктори наука - професори универзитета, научници у институтима, запослени у привреди и државним институцијама - има их 16.972. Са друге стране, у процесу припреме доктората је 14.331 кандидат!

Ту је 10.500 студената докторских студија по „болоњским“ програмима и још 3.832 академца који тезу припремају по старом, после магистратуре.

Нико не зна да ли нам је хиперпродукција докторанада потребна и шта би тачно сви ти људи могли да раде. Њихов број повећава се, ипак, сваке године. А капацитети на факултетима су још већи од броја уписаних. У односу на број места акредитованих на докторским студијама, у школској 2013/2014. чак 40 одсто је остало непопуњено.

Ови подаци о стању највишег нивоа образовања у нашој земљи објављени су у публикацији „Докторске студије у Србији“ која је јуче представљена у Ректорату Универзитета у Београду. Истраживање су радили национални савети за науку и високо образовање.

- После увођења „Болоње“, сви факултети изјаснили су се да неће више имати магистарске студије. У пракси су, међутим, магистре и после тога школовали неки факултети који никада нису имали дозволу за ту врсту студија - рекла је проф. др Вера Дондур, председница Националног савета за науку и технолошки развој.Она је нагласила да забрињава велики број оних који ће да докторирају по старим програмима. То указује да су многи и после 2005. уписали магистарски, иако је то требало да буде забрањено. А са магистратуром, могу пречицом до титуле доктора.

Истраживање је показало да је у друштвено-хуманистичким наукама од 2005. до данас десет пута више људи докторирало по старим него по новим програмима. Да би се добила титула „др“ по новом, потребно је да докторске студије трају три године и да кандидат пре одбране тезе има објављен рад у угледном научном часопису, са такозване СЦИ листе. По старом, брани се само докторска теза.

Од 2005. до данас на државним факултетима је докторанада по старом три пута више него по новом.

- Последњих десет година имамо поплаву докторских звања. Ове студије постале су само форма, да неко прикачи титулу - казао је академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ. - Докторске студије не смеју бити масовне. Немогуће је да један наставник ради са 10 или 20 студената. Било је случајева да факултети распишу конкурс за 50 или 100 студената докторских студија, а да немају више од десет наставника са потребним квалификацијама.


МАЛОБРОЈНИ НА ПРИВАТНИМ

НАЈВЕЋИ број доктора наука излази са државних универзитета. Докторске студије прошле школске године на Сингидунуму је уписало 36, на Мегатренду 49, а на Привредној академији 38 кандидата.