БЕОГРАД - Угљендиоксид је одговоран за климатске промене и зато треба размислити о увођењу пореза на угљеник, који би плаћао загађивач и који би прве године износио 15 долара по тони, речено је данас на Трећем посланичком "Зеленом форуму: Спремни за климатске промене".

Форум је организовао посланик странке Зелени Србије Иван Карић, заменик председника скупштинског Одбора за заштиту животне средине, а којем су присуствовали, поред посланика, представници невладиног сектора и стручњаци из области климатских промена.

Ђорђе Самарџија из организације "Један степен Србија" истакао је неопходност анимирања државе и друштва за укључивање у међународне активности како би се створио пут ка енергетској стабилности и додао да је порез или такса на угљеник тренутно тренд у свету на чијем увођењу ради много међународних организација и држава.

"Принцип - загађивач плаћа, није нов и зашто би са угљендиоксидом било другачије. До пре 20 годна смо могли да полемишемо о томе, а сада више нема дилеме - ЦО2 је одговоран за промене климе. Такса би се наплаћивала на бушотини, у руднику или на граничном прелазу, ако је реч о увозу и плаћао би је произвођач или увозник, а не корисник", рекао је он.

Истакавши да је направљен прорачун, Самарџија је додао да би, у годинама које следе, било инкасирано од неколико стотина милиона евра до више од две милијарде евра од увођења тог пореза, који би плаћали загађивачи, а који то сада не чине.

"Са толиком новцем можемо да урадимо више ствари - да га ставимо директно у буџет, да оснујемо фонд за климатске промене или да сав приход распоредимо грађанима. Било која од ове три опције да се примени, исправићемо аномалије тржишта, друштво више неће толико инвестирати у здравстене промене и поплаве", рекао је он.

Самарџија је подвукао и да свака од те три опције има предности и мане, па би тако уплаћивање у буџет можда наишло на отпор грађана и компанија, јер би се сматрало да је то још смао један у низу пореза којим се финансира држава, друга опција би значила инвестирање у светлију будућност, али и могућност корупције.

Опција три, уверен је Самарџија, превазилази мане прве две, приход би се расподелио на равне делове свим грађанима и пореза практично не би ни било, јер би грађани добијали већи повраћај од тог пореза него што би давали новац за више цене енергије.

"Могао би да се укине, на пример, порез на имовину или би се новац грађанима уплаћивао једном месечно од тог пореза или таксе", рекао је он.

У прилог чињеници да Србија има огромне трошкове када је реч о климатским променама, Самарџија је навео да је 2012. године државу суша коштала милијарду евра, шумски пожари више од 300 милиона евра, а овогодишње полаве 1,7 милијарди.

"Такса треба реално да одсликава трошкове и треба је увести што пре. Када обновљиви извори енергије буду јефитинији од фосилних горива биће сулудо да се улаже у термоцентрале када за исте паре може да се направе соларне или ветро генератори који могу да произоде струју по нижој цени", закључио је он.

Звездан Каламар из Центра за одрживи развој рекао је да се климатске промене дешавају, а држава Србија је "бруто губитник" и са том чиненицом треба да се носи.

Каламар је мишљења да би грађани требало да буду натерани да се енергетски изолују, јер би се тако уштедело на, како је оценио, непотребном спаљивању угља у термоелектранама.

"Требало би основати значајан фонд за енергетску ефикасност, јер Србија ту највише губи, милијарду и по евра троши на увоз фосилних горива, као што је гас, 2, 8 милијарди евра на увоз моторних возила, око 700 милиона евра на опрему, разне машине и то је огроман потенцијал за уштеду", сматра он.

Србија, по његовим речима, мора да се усмери на смањење енергетског сиромаштва и утацаја на климу, а милијардама се мере давања кроз гаранције ЕПС за нова посторјења за спаљивање угља у Костолцу.

"Начин на који регулишемо реке бетонирањем не одговара савременим токовима, Србија има огроман потенцијал бујичних токова и претњи клизишта и све је то повезано са климатским променама, а при том нерешавањем ерозивних подручја угрожавамао становништво", истакао је Калмар.

"Србија нема стратегију о климатиским променама и то треба скупштина што пре да усвоји", рекао је Калмар, са чим је сагласан и Срђан Митовић из Архус центра Крагуејвац, који сматра да је неопходно да Србија добије и стратегију развоја енергетског сектора.

"Тема климатских промена је, када је реч о законодавству, нетакнута", нагласио је Митровић.

Циљ Форума био је размена искустава и упознавање народних посланика са последицама климатских промена, као и могућностима за адаптацију и ублажавање климатских промена у Србији, а најављено је одржавање јавног слушања на ту тему.