АКО Скупштина Србије усвоји предложене измене и допуне Закона о здравственој заштити, лекари после положеног стручног испита неће морати да напуне две године стажа да би могли да конкуришу за специјализацију, а један број незапослених доктора чекање на радну књижицу моћи ће да прекрати на волонтерским специјализацијама.

Тако Министарство здравља на челу са новим министром др Златибором Лончаром покушава да поправи лошу кадровску структуру у здравству.

- Затекао сам ситуацију да уопште нема пројекције колико ће нам специјалиста за пет или седам година отићи у пензију, а колико по другом основу напушта државно здравство - каже за „Новости“ министар Лончар. - Када нам један стручњак оде у пензију не можемо „преко ноћи“ да га заменимо, јер међу незапосленим лекарима готово да уопште нема специјалиста, или бар нема оних који су дефицитарни. Да бисмо ишколовали једног специјалисту, потребно је минимум четири до шест година, и још готово толико практичног искуства. Видели смо да је пред нама огроман јаз између броја оних који одлазе у пензију и на које више нећемо моћи да рачунамо, и оних који су започели специјализацију и треба да их наследе.

Да би решили тај проблем, министар Лончар и његов тим праве план колико и ког кадра ће бити потребно здравству Србије у наредних пет, седам и 10 година.

- Тако покушавамо да ублажимо последице лоше вођене кадровске политике - каже министар Лончар. - То не може да се уради одједном и не значи да ће сад сви моћи да добију специјализацију, али од октобра почињемо систематски да решавамо проблем да не бисмо дошли у ситуацију да нема ко да ради у здравству. Знамо да су нам дефицитарни радиолози, анестезиолози, неуролози, педијатри... Поставићемо и неке услове. Специјалиста ће морати да остане да ради у установи која му је дала специјализацију бар онолико колико је трајало усавршавање, да се не догоди да га ми школујемо, а он одмах оде у свет.

ИНТЕРНА, ПЕДИЈАТРИЈА..У последње две и по године одобрено је укупно 2.476 специјализација: 2012. године - 1.089, 2013. - 978, а од почетка ове године - 409. У Министарству здравља кажу да је највише специјализација одобрено из интерне медицине - 226, педијатрије - 123, анестезиологије - 118, опште медицине - 112, радиологије -100, гинекологије - 95...

Предлог измена закона који је иницирао нови министар здравља Влада Србије усвојила 24. јула и упутила га Скупштини.

- Предложеним изменама и допунама Закона о здравственој заштити укида се обавеза од две године обављања стажа по положеном стручном испиту, као један од услова за упућивање лекара на специјализацију и ужу специјализацију - речено је јуче „Новостима“ у ресорном Министарству. - Истим изменама дата је могућност незапосленим здравственим радницима да се специјализују у одређеним областима медицине, стоматологије и фармације увођењем тзв. волонтерских специјализација за дефицитарне гране медицине.

За незапосленог здравственог радника са високим образовањем који је завршио приправнички стаж и положио стручни испит одобраваће се волонтерска специјализација из области дефицитарних грана медицине, као и ужа специјализација по положеном специјалистичком испиту. Према овом предлогу министар здравља за сваку календарску годину доносиће одлуку о областима медицине, стоматологије, односно фармације које су дефицитарне у Републици Србији - на основу претходно прибављеног мишљења Завода за јавно здравље.

Тренутна кадровска слика у здравству је прилично забрињавајућа: од укупно 31.498 лекара, према подацима Лекарске коморе, чак 17 одсто - њих 5.529, старије је од 60 година. Између 50 и 60 година имају 9.042 лекара, а свега три одсто - 880, млађе је од 30 година!


БЕОГРАД “НАЈМЛАЂИ“

Најбоља старосна структура је здравственим установама у у Београду, где је 33 одсто лекара млађе од 30 година. У Војводини је свега седам одсто лекара млађе од 30 година, а чак 21 одсто има више од 60.