ЧИТАЈУЋИ текст објављен 18. априла о Задужбини краља Петра Првог нашао сам се затечен, као и моје колеге и сарадници, галиматијасом тенденциозних неистина. У самом тексту се налази моје име, иако ја нисам имао привилегију и прилику да ме аутор текста удостоји разговора. Одговорно тврдим да никакав интервју нити коментар нисам дао особи потписаној као аутор. У тексту се вређа установа на чијем сам челу. Својим тестаментом, краљ Петар Први формирао је Задужбину као самосталну правну установу, што је касније и потврђено оставинском расправом његовог сина краља Александра I. Задужбина је самостално куповала земљу и остваривала приход од имовине, од чега је издржавано 140 хектара парка и винограда. Након Другог светског рата целокупно имање је подржављено и Задужбини је одузето право да се издржава од прихода са имања. Данас се о целокупном парку, виноградима и објектима, који иначе „уживају“ највиши степен државне заштите (а од којих су многи у девастираном стању), брине искључиво Задужбина и то од продаје улазница и вина у својим објектима. Задужбина се самостално издржава и није на државном буџету. Што се тиче самог функционисања Задужбине и њених финансија, њом управља Управни одбор који се састоји из представника породице Карађорђевић, Министарства културе, Епархије шумадијске, Општине Топола и представника радника Задужбине. Сама цена улазница није никаква нова тарифа и она се није мењала годинама. Што се тиче ПДВ-а, улазнице у музејске објекте су ослобођене тога, што значи да се не издају рачуни, као и за сувенире, вина и све остале услуге.

Богослужења су редовна у Цркви Светог Ђорђа, а држе их свештеници опленачког намесништва. Позивамо све вернике да присуствују и увере се да ли се Задужбина бави окултизмом или одржавањем традиције предака.

Када држава буде решила имовинско-правни статус Задужбине, омогућиће јој се другачији начин финансирања, као и дислокација инфо-центра. До тада продаја улазница и вина јесте једини извор издржавања овог српског поноса.


Управник Задужбине

Драган Рељић