Исповест: Била сам мртва 120 минута!

Б. Радивојевић - В. Црњански Спасојевић

29. 09. 2013. у 21:30

Исповест: Била сам мртва 120 минута!
Тридесетогодишњој Јованки Неговановић у институту „Дедиње“ лекари у последњи час санирали расцеп грудне аорте. Операција под руководством доктора Мићовића трајала седам сати уз најсавременије методе

ЈОВАНКА Неговановић (30) из Аранђеловца има много разлога кад каже: „Срећна сам, хвала лекарима“. Јер, да би преживела расцеп грудне аорте и крвних судова врата, требало је стварно много среће - да на време стигне у болницу и да је у операциони блок уведе тим спреман да изведе изузетно компликован захват. А из хируршке сале Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ изведена је после седам сати, као пацијент који је најдуже одржаван у клиничкој смрти - пуних 120 минута!

То је оно што ову, иначе увек ризичну и тешку операцију, сврстава међу раритете и у врхунској медицини, за којом, генерално, здравство у Србији заостаје.

- Нисам знала да сам болесна. Спремала сам, 13. септембра ујутро, сина за предшколско кад ме је одједном заболело у грудима. Као да ме неко пробада ножем све до плећке. У аранђеловачкој болници тражили смо упут за Крагујевац, одакле су ме послали за Београд - прича Јованка за „Новости“.

Пошто је у фирми у којој је радила проглашена за технолошки вишак, после пола године остала је без здравственог осигурања.

- У Београду нико није питао за здравствену књижицу. Рекли су да је сваки минут драгоцен и да ме хитно пошаљу. У санитету сам само мислила на сина Филипа и да ли ћу стићи жива.

У „Дедиње“ је стигла животно угрожена. Докторка Лјиљана Јововић прегледом ултразвуком брзо је поставила дијагнозу. Са „поцепаном“ грудном аортом и крвним судовима врата за Јованку је време цурило као песак кроз прсте. Сваког минута ризик од фаталног исхода повећавао се за пет одсто.

Доктор Слободан Мићовић, кардиоваскуларни хирург, није имао дилему да ће ово бити дуг и компликован захват, а исход неизвестан. Јер, у прва 24 сата од расцепа аорте подлегне више од половине пацијената.

Кад је видела др Мићовића, Јованка је изговорила само једну реченицу: „Докторе, спасите ми живот да видим сина!“ Доктор је узвратио: „Ништа не брини. Кад се пробудиш, бићеш као нова и видећеш сина.“ То ју је умирило.

- Била је то драматична операција - прича др Мићовић.- Да бисмо урадили реконструкцију аорте и крвних судова врата, морали смо пацијенткињу да уведемо у клиничку смрт и потпуно прекинемо циркулацију.

Анестезију је водио др Синиша Јагодић, а др Мићовићу је помагао васкуларни хирург др Душан Бабић.

- Пацијенти се у клиничкој смрти током операције, по методи коју је 90-их година прошлог века у Америци усавршио, а онда нас обучио професор др Бошко Ђукановић, директор Института „Дедиње“, обично одржавају од 30 до 45 минута - објашњава наш саговорник. - Случај је, међутим, био толико компликован да нам је требало много дуже да оштећену аорту и крвне судове заменимо вештачким. Били смо свесни да клиничку смрт која дуго траје прати велики ризик да пацијент упадне у кому или да доживи мождани удар. Другог избора, ипак, нисмо имали.

СВЕ ВИШЕ ОБОЛЕЛИХ ОТАЦ Јованке Неговановић умро је у 36. години од расцепа грудне аорте. Чињеница да је и код ње дошло до пуцања овог крвног суда указује на породичну предиспозицију за ову патологију. Др Слободан Мићовић наглашава да би сви који у породици имају аортну болест редовно морали да иду на ЕХО кардиографију, јер расцеп аорте у највећем броју случајева завршава фатално. Последњих година ова патологија све је учесталија, посебно код младих људи.

Како мозак без крви не може да издржи дуже од три минута, доктор је применио посебну методу протекције централног нервног система. То је научио у Аустралији и пре две године почео да практитује у Институту „Дедиње“:

- Пацијент се хлади до 18 степени Целзијусових и потпуно се прекида циркулација. Катетери се уводе у крвне судове мозга и хладном крвљу храни централни нервни систем.

Драма је трајала пуних седам сати, а на јутарњем састанку лекари из „Дедиња“, који су др Мићовићу били професори, рекли су само: „Браво.“

- Овако компликовани захвати успешно се раде само у неколико центара у свету: у Немачкој, Белгији, САД, па и тамо 30 одсто пацијената током операције доживи мождани удар - каже др Мићовић. - Институт „Дедиње“ је овде референтна установа за аортну хирургију. Годишње урадимо више од 100 операција на усходној аорти и аортном луку, међу којима је десетак компликованих, али никада до сада пацијента нисмо тако дуго држали у клиничкој смрти.

Јованка се пробудила само два сата после захвата, као да операција није била толико ризична.

- Кад сам отворила очи, прва мисао ми је била: „Изгледа да је доктор био у праву. Преживела сам“. А онда сам поред кревета видела његово насмејано лице. Никад нећу успети довољно да му захвалим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (37)

Sanja Pajevic

29.09.2013. 21:52

Ovako dobri lekari su stvarno 3 zrnca peska u pustinji ! Njih drzava treba da nagradi, a sve one ostale, kojih je 99,9999999% od 100%, njih ponovo na fakultet i specijalizacije. Pojma bre nemaju. Ne umeju da naprave dijagnozu za slepo crevo, pa im pacijenti umiru, sramota! Dermatolozi ne znaju apsolutno nista, daju ti neke kreme za mazanje, pa ako radi-radi, ako izleci-izleci, ako ne, probace neku drugu i tako mesecima, dok ti posle ne kaze neki 15 dermatolog da ustvari imas vaske, ahahahhahaha!

pera

30.09.2013. 07:31

@Sanja Pajevic - Koliko VI imate godina? Ovakav komentar priliči osobi koja nema više od 15. Vi vidite gde ste! Da li vi znate koliko se operacija uradi dnevno u Srbiji, koliko se beba rodi, koliko se dece operiše, koliko tumora se otkrije.........Cinjenica je da ima zdravstvenih radnika koji ne rade svoj posao kako treba, ali je daleko veći broj onih koji svoj posao rade kako treba. Dobijaju čak i grdnje, uvrede, zbog onoga i što nisu krivi, a to je sistem, koga organizuje država!

ccccccc

30.09.2013. 08:26

@Sanja Pajevic - Tacno tako Sanja. Taj dermatolog ima platu skoro istu kao i ovakav strucnjak,a dermatologe mrzi da zive,a kamoli da ti slovo neko viska kazu,a strucni ne moraju ni biti, jer njihove greske u lecenju samo te kostaju para i ne dobijes cak ni izvini, a ovakav strucnjak koji zrtvuje svo svoje vreme, porodicu, odmor, covek koji ceo zivot uci, covek koji je spreman da u svakom momentu skoci i odradi operaciju koja spasava zivot , e kapa dole strucnjaku i coveku. Zasto se o ovakvima malo prica?

zikabulka

29.09.2013. 23:21

Alal vera postovani Dr. Micovicu! Bog neka Vam podari zdravlja i srece,a o parama necu jer nazalost znamo i Vi i ja gde radite i za koliko malo. Jos jednom svaka Vam cast i svima na "Dedinju"!

Сретен

29.09.2013. 23:24

Е овим људима би Николић требаo да дели ордење.

Milena

29.09.2013. 23:46

Свака част! Тако би требало да буду пожртвовани сви лекари. Тим доктора за пример.

Dragana

30.09.2013. 00:51

Doktore,Vi ste covek za divljenje. Svaka Vam cast,covek ostane bez reci kada procita ovako nesto. Sreca da Vas prati ceo zivot !!!!!!!!!

Rale

30.09.2013. 02:18

Nedavno sam imao operaciju na otvorenom srcu u IT i uvjerio sam se da su doktori izuzetni ljudi,koji spasavaju i produzavaju zivote.Drago mi je cuti kad takve komplikovane intervencije rade i kod nas.Imamo mi strucnjaka samo im treba omoguciti da rade,potrebno je nabavljati noviju opremu,na zdravlju se nemije stediti.

AAA

30.09.2013. 05:25

Mojoj babi, u Becu, je uradjena ista operacija 2003. godine. Tamosnji doktor, koji ju je uspesno operisao, dobio je, zbog toga, veliku novcanu nagradu. Svaka cast doktoru Micovicu. Jovanki puno srece i brz oporavak. :)

miroslav

30.09.2013. 06:57

Kolegu Micovica poštujem, ali se ovakve operacije rade u KCS na redovnoj bazi. Zaista nije ništa novo u nasoj medicini. U svakom slucaju super da je zena lepo prošla.

Svetlana

30.09.2013. 07:06

@ - Divna prica. Rasplakala sam se, a dostojanstvo profesije je ponovo dosegnuto.

Zoki

30.09.2013. 07:31

Video sam tu hrabru zenu, jer sam operisan u isto vreme u istoj bolnici. Nek je ziva i zdrava i nek uziva uz svog sina. Pozdrav za dr Vukovic Petra koji je mene operisao, kao i pozdrav za sve druge iz ove bolnice.

Shkomi

30.09.2013. 09:18

Dr Slobodan Micovic je vrhunski stručnjak i još veći čovek. Nažalost živimo u društvu koje takve ljude ne ceni mnogo, ali verujem da mu znači što ga puno porodica spominje sa osmehom na usnama i večito su mu zahvalne. Zahvaljujući njemu moj tata je živ i sada može da se igra sa unucima. Hvala doktore.

kasper

30.09.2013. 10:29

Ovakvi napisi mi ulepšaju dan. Pod pojmom doktor je prva asocijacija ljudi kao dr Mićović. Humanista i stručnjak idelna kombinacija. Bravo za doktora a pacijentu brz oporavak.

Marija Panić

30.09.2013. 11:05

Imala sam tu cast da me ovaj izuzetni covek i strucnjak operise prosle godine,moja porodica i ja smo mu zbog toga zahvalni do neba!!!Sigurna sam da na stotine porodica ciji je neko od clanova operisan od strane dr.Micovica deli moje misljenje!!

Marija Panić

30.09.2013. 13:34

@Marija Panić - I samo da dodam da je sramota za kako malu platu ovakvi stručnjaci rade i u kojim uslovima,takvu platu koju oni imaju ima svaki drugi menadzerčič po kojekakvim firmama,to je jos jedan dokaz da je ovaj doktor i naravno njegove kolege sa ,,Dedinja,,pre svega human i veliki čovek!!!!

Milena

30.09.2013. 13:15

Moja je majka sa istom dijagnozom operisana 2006. Operisao je dr. Putnik u KCS. Svaka mu cast. Nemamo dovoljno reci da mu se zahvalimo.

Goran

30.09.2013. 13:42

Dr.Mićovića poznajem iz srednje škole.Još tad se videlo da će biti veliki stručnjak i veliki čovek.Mićo sve najbolje tebi i tvojoj porodici.

Goran Ilic

30.09.2013. 15:30

Svakako, čestitke Dr.Babiću, tu nema reči. Ali treba čestitati i lekarima u arandjelovačkoj i kragujevačkoj bolnici koji su reagovali blagovremenim upućivanje u Beograd. Do sada sam čitao o tragičnim ishodima samo zato što je pacijent neblagovremeno upućivan recimo iz Vranja u Niš. Zbog nestručnosti ili sujete, djavo bi ga znao. Ovo je primer koji je poučan za sve.

Goran Ilic

30.09.2013. 15:32

Zaboravih. Čestitke Dr.Baboviću ali i svim članovima tima koji je učestvovao: Anesteziji, instrumentarkama, asistentima Dr.Babovića.

Miroslav Miša Savković

30.09.2013. 16:00

Dragi moj dr,Kad čovek ostari, nekako popusti, omekša, pa tako i ja. Nisam mogao suze da zaustavim dok sam čitao članak. Majke mi! Nemoj misliti da foliram.Mnogo te voli, poštuje i želi sve najlepše tebi i porodici tvoj pacijent Dr Miroslav Savković, red. prof. beogradskog Univerziteta umetnosti.Tvij Miša, profa!!

Vitke

30.09.2013. 18:34

Podrzavam ideju da se ovoj ekipi dodeli orden! Iako kazu da tako rade na KCS, ali iz clanka se vidi da je problem bio sto je klinicka smrt morala da se produzi do 120 minuta. Hvala Bogu majka ce gajiti svog sina!

Dragana

16.10.2013. 11:00

Dr. Micovic je mom ocu spasio zivot !!! Jedno neposredno,veselo i nasmejano bice, koje svojim osmehom pleni pozitivnoscu i ulliva snagu i nadu svakom pacijentu. Iznad svega veliki stucnjak a i veliki covek !!! Onaj ko ima tu cast da ga upozna veliki je srecnik. Njegovo ime se u nasoj porodici izgovara sa postovanjem. Beskrajno mu hvala na svemu !!!

Bisa

25.11.2013. 22:04

Striko Božo mi je rekao za tvoj poduhvat a evo sad pročitah i članak u Novostima. Moje čestitke i želje da i dalje budeš uspešan, ponosim se tobom. Tvoja rođaka Biserka (Rajkova) Mićović Đorđević

nislija

30.11.2013. 15:54

Za svaki spaseni zivot kao u ovom ili slicnom slucaju treba debelo nagraditi lekara a nasuprotom tome olos koji kalja beli mantil i humanu profesiju odmah osuditi i baciti na robiju tako bi bilo bolje za sve nas!