НИКАДА више нећу да се коцкам, само ми помозите и вратите дугове! Кладионица није коцкање, то сви раде! - ово су само неке од реченица које свакодневно чују запослени у неколико домаћих болница и центара за одвикавање патолошких коцкара. Процене су да у Србији има 250.000-300.000 зависника од клађења, покер-апарата, рулета. Само у Београду је, према истраживању организације "Масми", 30.000 зависника и око 20.000 људи на корак од зависности.

Чак 80 одсто деце је бар једном, у кладионицама које су им доступне на сваком ћошку, опробало своју срећу, а најмлађи регистровани коцкар има свега 12 година! Са коцкањем се, из радозналости, почиње у време адолесценције, а просечна старост оних који су већ дотакли дно је 27 година. Ово је показало истраживање које је на својим пацијентима спровео новосадски Центар "Живот није игра".

- Коцкари се на лечење готово никад не пријављују сами, то чине њихове очајне супруге, мајке, сестре - каже Јасмина Лековић, психотерапеут и један од оснивача новосадског центра. - На почетку терапије ту су и чланови породица, да би она касније постала индивидуална.

Контакт терапеута са породицом ипак се не прекида, јер само породица може да обезбеди да бивши коцкар никад не располаже количином новца која би га довела у ново искушење.

- Најмлађи коцкар лечен овде имао је 17, а најстарији 61 годину - наставља Лековићева - Има их свих - од средњошколаца до људи са дипломама факултета. Међу играма предњаче кладионице, следи рулет, слот машине и карте.

Коцкање спада у најтежу групу болести зависности и теже се лечи него наркоманија. На пример, наркомани узимају таблету и по лека "налтрексон", а коцкарима је потребно шест!

Патолошки коцкари су углавном мушкарци (86 одсто), стари 18-29 година (40 одсто). Већина има средње образовање, а петина је факултетски образована. Две трећине су неожењени или разведени, а међу овом популацијом проценат развода виши је у односу на општу популацију (14 одсто у односу на шест).

- За последње две године кроз Специјалну болницу у Драјзеровој прошло је око 200 људи које смо лечили од коцке, а тренутно их је седамдесетак - каже др Јасна Дараган Савељић, директорка болнице. Она додаје да им се до 2010. тек по неколико људи годишње обраћало, али је онда број порастао.

На Клиници за заштиту менталног здравља у Нишу тренутно имају четрдесетак пацијената.

- Најмлађи има 20 година, а стручну помоћ пружамо и онима у четвртој и петој деценији - каже др Верица Арсенијевић, шеф Одељења за болести зависности. - Пацијенти су различитих занимања, доводи их родбина, али долазе и сами.

У последњих петнаест година четворица нишких патолошких коцкара извршила су самоубиство због банкротства, а један Нишлија "прокоцкао" је сопствену супругу!

- Не само да је у порасту број зависника, већ је алармантан број малолетника који постају коцкари. Наш најмлађи пацијент има 13 година. Са адолесцентима је теже радити, јер су бунтовни, траже себе, постају агресивни. Свесни су да родитељи немају да им купе патике које носе њихови вршњаци, па узму паре од ужине и уплате тикет. Тако почињу - каже психолог Јелена Манојловић Петковић из СОС центра за одвикавање од коцкања.

Осим економске кризе, један од разлога зашто је коцка у процвату, по овој саговорници, јесте и то што је она у интересу државе, која од тога убира леп порез. А колико је ревносна контрола, најбоље говори податак да је до пре две године Србија имала само шест инспектора, а званично је, после БиХ, друга земља у Европи по броју коцкарница и кладионица у односу на број становника!


ПЕТИНА СКЛОНА САМОУБИСТВУ

ХИПЕРТЕНЗИЈА, инфаркт миокарда, мигрена и чир на желуцу само су нека од обољења патолошких коцкара, а најчешћи психијатријски поремећај је депресија, од које пати 50-75 одсто. Чак 24 одсто испитаника потврдило је склоност ка самоубиству.