НИСМО повећали број прислушкиваних грађана у односу на почетак године и тај тренд ће се наставити, потврдио је за ”Новости” шеф кабинета директора БИА Јован Стојић.

- На дан 16. јануара пресретањем комуникација остварен је увид у садржај на 1.325 телефонских линија и интернет адреса, што је упола мање него на исти дан претходне године, када је било пресретања комуникација на 2.740 линија. Данас се БИА креће у тим оквирима и тешко да се може очекивати смањење тог обима уз овај степен ангажовања Агенције - каже Стојић.

БИА је једина која је досад јавно изашла са податком колико линија прислушкује и убудуће ће вероватно једном годишње излазити са актуелним бројкама. Број људи ”на обради” МУП далеко је већи што показује информација повереника за заштиту података Родољуба Шабића: само код једног телефонског оператера за годину дана евидентирано је више од 270.000 узимања листинга. Када се ово помножи са бројем оператера, произилази да се увид остварује у милион листинга. Иза две трећине захтева стоји - МУП.

Поред тога што без одлуке суда не може да остварује увид у прислушкиване комуникације, БИА већ дуже време то не може ни кад су у питању телефонски листинзи. Однедавно то не могу ни ВОА ни ВБА, после измене закона.

У приватност телефонских разговора и мејлова, мимо судског решења, једино може да задире полиција. Али не задуго. Како нам је потврдио проф. Милан Шкулић, члан радне групе за измене Законика о кривичном поступку, прислушкивање уз налог тужилаштва убудуће ће бити прошлост.


СУДИЈА ДА ОБАВЕСТИ ОНОГ КО ЈЕ ПОД МЕРАМА ЗАМЕНИК републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Горан Илић сматра да би у Србији можда требало применити немачко решење:
- Када се мере примењују према некоме, а не буду искоришћене као доказ на суду, истражни судија обавештава лице да је било под мерама. Тако се развејава сумња у постојање било каквих злоупотреба, а органи који користе мере раде то опрезније и рестриктивније.

- Јавна расправа о ЗКП је завршена, нацрт је послат министарствима и Венецијанској комисији, и тренутно се уносе мање измене. ЗКП предвиђа да ће полиција моћи да пресреће комуникације само уз одлуку суда, и то решење је у сагласности са ставом УСС када је у питању Закон ВОА и ВБА. Зато би било добро хитно усвојити измене ЗКП - каже Шкулић.

Иначе, омбудсман Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић пре више од годину дана поднели су захтев пред УСС да се прогласи неуставним члан ЗКП који полицији омогућава да прислушкује само уз ”зелено светло” тужилаштва. УСС до данас о овоме није одлучивао.

- Полиција и даље прислушкује само уз захтев тужилаштва, јер када би и тражили решење суда, он би их одбио јер по закону за то није овлашћен - каже Јанковић.

Колики број људи прислушкује МУП знаће се тек када се промени закон и он заживи у пракси. Тада ће се видети ко је рестриктивнији у давању налога - тужиоци или судије.