СРБИЈА није добра мајка. Сваке године све мање колевки се заљуља, а, осим масовне кукњаве због пада наталитета, власт мало чини да подстакне младе да буду родитељи. Да ли су заправо парови „сувише размажени“ па одбијају да се баве родитељством или им, пак, услови, вечна криза, мањак новца... сметају да остваре своје жеље - није постигнута сагласност.

И док се „кривац“ тражи за разним округлим столовима, бабице се у породилиштима хватају за главу, а статистичари бележе све гори биланс. Према последљим подацима Републичког завода за статистику и информатику, у нашој је земљи прошле године рођено 70.299 дечака и девојчица, а деценију раније чак 2.000 више.

ПРИМЕР ИЗ ИТАЛИЈЕ
БОЛНИЦЕ у северној италијанској покрајини Волцано бележе рекорд природних порођаја. За то је заслужан беспрекоран систем подршке родитељима - од послодаваца, који настоје да радно време прилагоде породичном животу, преко разгранате мреже јаслица, забавишта и „дневних мајки“ (које децу чувају у кућама), па до бесплатног школовања, три новчана додатка за децу (од државе, региона и покрајине). Ту су и „ситнице“ попут субвенционисаних камата за станове и куће, бесплатан превоз деце до 18 година, фирме које радницима излазе у сусрет кад год желе да део посла или све обављају од куће...

- Питање родитељства није, како то покушава да се наметне, питање наталитета или размажености данашњих родитеља, већ лоших економских услова - оцењује Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ“. - Осим социјалне политике, која се води зарад социјалног мира, нема одговарајућих подстицајних мера које би заиста помогле родитељима.

Драгана Соћанин образлаже да постоји много разлога који „одлажу“ родитељство, а међу највећима су недостатак посла, нерешено стамбено питање, несигурна будућност...

- Родитеље од самог почетка очекују проблеми - наставља она. - Боловање се, изузев у Београду, плаћа 65 одсто, лекови за одржавање трудноће и стручни ултразвучни прегледи много коштају, а сви знају и „тарифе“ за порођај.

Нежнијем полу је, додају у овом удружењу, нарочито тешко да ускладе посао са родитељством.

- Жене су изложеније дискриминацији, премештањима на лошија радна места због родитељских обавеза, а неретко потписују бланко отказе који се активирају ако затрудне. За четири године добили смо готово 500 питања родитеља који су имали проблем да остваре своја радна права због родитељства, а неки су били запослени и у државним институцијама.

И Стратегија за подстицај рађања, свечано усвојена пре две године, остала је „празна прича“.

- Родитељски додатак се и даље исплаћује у 24 рате и често касни, а ниједна друга одредба те пропале стратегије се не примењује, па чак ни у случајевема који заиста не захтевају много средстава - додају у „Родитељу“.

И у Министарству рада и социјалне политике нису презадовољни државном стратегијом. Министар Расим Лјајић је потврдио да се Стратегија за подстицање рађања, услед економске кризе, не примењује у потпуности.

- Као министар надлежан за ту област и као члан Владе Србије, не могу бити задовољан применом стратегије - рекао је министар Лјајић и додао да економске прилике нису једини, али јесу један од разлога ниске стопе наталитета.

ПРИВАТНИ ВРТИЋИ ПРЕСКУПИ ОГРОМАН проблем је и чување деце - кажу у „Родитељу“. - Вртића нема довољно, а приватни су скупи (од 200 до 300 евра). При том је и на производе за децу порез 20 одсто, а држава неће ни да чује да се смањи порез као стимулативна мера. Квалитетне дечје ципелице не могу се купити без 40-50 евра, колико кошта и обућа за одрасле. Само за првобитну опрему новорођенчета треба више од 1.000 евра, а касније су трошкови све већи.

И његов колега Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада и социјалне политике, сматра да су појединачни износи који се односе на висину дечјих додатака ниски, али да су, имајући у виду број корисника, издвајања за то значајна ставка у буджету републике.

- У прошлој години смо за накнаде породиљама, родитељске и дечје додатке и остала давања из области заштите деце и породице потрошили 33 милијарде динара, а до 20. октобра ове године већ 29 милијарди - рачуна Мартиновић. - И све то време обезбедили смо редовност у исплатама. Кроз ребаланс буджета обезбедиће се довољно средстава да тако остане до краја године, што је у условима економске кризе веома значајно за кориснике.

И општине умеју да прискоче у помоћ родитељима. То чине у зависности од сопствених примања. У Војводини се за децу издваја посебан додатак, а неки градови, као што је Јагодина, и новцем подстичу наталитет.

Ипак, чини се да су све ове мере недовољне.

- Рађање као основна компонента природног прираштаја већ дуже не обезбеђује ни просто обнављање становништва Србије. У последњих неколико година број умрлих је већи од броја рођених за око 30.000 годишње - сабирају у Републичком заводу за статистику.

Због неповољне разлике између броја умрлих и рођених, Србија сваке године у просеку изгуби по једну варош. Овакве појаве, међутим, нису ретке ни у остатку Европе, па је из тог разлога Европска унија решила да се позабави проблемом. Управо је донела препоруку да матерински додатак убудуће буде у висини плате коју су породиље претходно зарађивале. Са овом би мером, међутим, требало да се сагласе и локални парламенти. Мало ко је спреман да поверује и да хоће.