НИ српска штампа није поштеђена од цунамија светске економске кризе. Уколико се остваре црне прогнозе, до краја године могао би да се угаси велики број новина и да више хиљада људи остане без посла. Ни листови који „преживе“, неће изаћи неоштећено из предстојеће битке за опстанак.

Конкретно - приход од плаћених огласа од почетка године смањен је у српским писаним медијима за око 30 одсто, а тренд пада продатог тиража дневне и периодичне штампе - наставља се. У августу прошле године све новине имале су тираж од око 900.000, а сада је он 600.000.
Све је мање живог новца у ланцу продаје, касни наплата потраживања од дистрибутера и оглашивача, а многим фирмама са којима медији сарађују већ су блокирани рачуни...
Уз све то, држава последњих година није много учинила да подигне културу читања дневне штампе и анимира млађе генерације. Подаци „Стратеджик маркетинга“ показују да је од 2000, иако је стандард растао, број читалаца новина стагнирао.
Сада, када је стандард почео да пада, и грађанима је најлакше да се прво одрекну штампе. А државне институције још немају стратегију за помоћ медијима. Изгледа, ни намеру да нешто конкретно учине.
Како се борити против кризе која је већ закуцала на врата новинских редакција у Србији? Шта ће се на медијском тржишту догађати наредних месеци? Да ли ће се у немилосрдној борби за сваког читаоца изгубити сви критеријуми независног и професионалног новинарства и на који начин би држава могла да подупре штампане медије?
О томе за „Новости“ говоре главни уредници водећих српских новина.

УГРОЖЕНИ ДО ОПСТАНКА

Драган Бујошевић, главни уредник „Политике“, каже нам да се први налет кризе већ осетио у овим новинама:
- Имамо мање огласа у јануару и фебруару ове године него у истим месецима лане и мање него што смо планирали. Друга опасност коју криза може да донесе је смањење тиража, али за сада је број дневно штампаних примерака „Политике“ стабилан. Кризи ће више кумовати беспарица него читање новина на интернету, што је појава у свету.
Драган Ј. Вучићевић, главни уредник листа „Прес“, истиче да штампани медији деле судбину српске привреде и да их је криза погодила смањеном продајом и мањим бројем огласа:
- Током кризе, људима је најлакше да се одрекну новина. Ипак, у Србији стање још није тако драматично. У овој фази је код нас боље него, на пример, у САД и Немачкој, где пад тиража достиже и 50 одсто. Али, до краја године у Србији ће преживети четворо дневних новина, плус „Политика“, коју ће само да сачувају утемељеност и традиција, а не тржиште. Надам се да ће међу преживелима бити и „Прес“.
Слободан Рељић, главни и одговорни уредник „НИН-а“, сматра да су у основи свуда у свету медији економски угрожени до питања опстанка:
- Лјуди све мање могу да издвајају новац за куповину информација, а пад прихода од маркетинга је драстичан. Оба тренда се настављају. То значи да ће садашња, иначе предимензионирана медијска индустрија, бити десеткована.
Драгољуб Жарковић, главни уредник „Времена“, наводи и да је поред свега невоља што у Србији нема домаћег папира, па се сви штампарски трошкови обрачунавају у еврима:
- У страху од губитка тиража и позиције на тржишту нико не сме да интервенише повећањем цене, а продајемо робу у динарима. Време је најскупљи недељник са ценом од 150 динара и први пут смо чак 7 пута скупљи од појединих дневних новина. То нам отежава позицију.

РЕЗАНЈЕ СВИХ ТРОШКОВА

Бујошевић истиче да „Политика“ није и неће прибећи наградним играма и неутемељеном сензационализму да би се одупрла евентуалним финансијским потешкоћама:
- Оно што морамо да чинимо јесте да брзо, поуздано и објективно информишемо наше читаоце. Мислим да је то најбољи начин да се боримо против кризе. Све док нам читаоци верују, нећемо имати већи адут у нашим рукама - сматра Бујошевић.
Да је борба медија са кризом, иста као и борба у свим осталим областима економије, сматра Вучићевић:
- Једноставно, рационализација свега је неопходна. Ми смо већ зауставили дневно издање „Бизнис“ и месечник „Фејм“, који је имао чак добру позицију на тржишту и пословао са добицима. Нужно је подизати рејтинг правовременим информацијама и поштеним и професионалним односом према реалности и читаоцима. „Пресова“ наградна игра траје од јула 2007. и није „продукт“ кризе. Али рецесија је утицала да модернизујемо и редизајнирамо наградну игру и да се више „бринемо“ о њој.
Уредник НИН-а Рељић објашњава да би смањење цене производње (мање страна, јефтинија штампа, мање запослених) можда помогло да се превазиђу финансијски проблеми, али само привремено.
- Засад најубедљивије делује Саркозијев рецепт. „Мали Наполеон“ је објавио да ће држава помоћи медије у борби за опстанак. Вероватно је да оваква интервенција не значи спас медијске индустрије - јер тај бизнис без профита уопште неће изгледати као досад. Вероватно ће се и у свету јавно мњење свести на медије без којих би опстанак демократског друштва био угрожен, јер медији су „четврти стуб“ демократије. А то ће вероватно водити мешовитом власништву над медијима и ко зна каквим све последицама.
Жарковић сматра да у борби против кризе постоји редослед потеза који ће најмање оштетити читаоце:
- Покренућемо посебне маркетиншке додатке уместо стандардног оглашавања. Следећи корак, ако нам ово не успе, биће смањивање обима листа. Све то биће праћено неким мерама унутрашње штедње, уколико је то уопште могуће, а страх ме је да је то у новинским кућама контрапродуктивно. Кад штедите, онда новинари не путују, мање телефонирају, а то убија природу посла. Тек у крајњој, крајњој нужди, ако баш дође до држања ноктима за симс, размишљаћемо о томе да смањимо број запослених - набраја нам Жарковић.

ДРЖАВА НЕ ПОМАЖЕ

Уредник „Политике“ сматра да у Србији није изводљив пример Француске, где држава финансира годишњу претплату за неке најважније дневне новине за све младе људе који напуне 18 година:
- Наша држава могла би, на пример, да помогне издаваче и олакша дистрибуцију и смањи порез - предлаже Бујошевић.
Вучићевић нам каже да држава апсолутно не ради ништа да помогне штампу током кризе и да због тога прети тотално урушавање комплетне медијске сцене.
- Последица би могла да буде неколико хиљада незапослених. Држава је незаинтересована, немамо еснафска удружења јер су НУНС и УНС параполитичке организације, а уредници и издавачи су између себе углавном посвађани. На пример, „Прес“ је званично предложио да Влада уредбом укине забрану да се у медијима рекламирају акцизни производи - цигарете и алкохол, бар на годину дана. То су учинили и у САД и у Немачкој. Та једноставна мера значајно би помогла, али нисмо добили ни одговор из Владе - наводи Вучићевић.
Рељић указује да власти у Србији, засад, немају никакав план.
- Све ово што се дешава, још није убедило нашу владу како ништа више неће бити као досад, како се криза неће завршити враћањем на позиције пре него што је почела, те да „крв, зној и сузе“ није Черчилова симпатична досетка, него читав један сурови план за преживљавање. Онај ко верује да се негде у ЕУ, у Г 20, ММФ-у, Светској банци, Вашингтону, Москви, Пекингу - спремају „пакети помоћи“ који ће нам се бацати као „Труманова јаја“ - трагично губе време. Само оно што урадимо сами биће урађено. Криза медија у томе не може бити никакав изузетак. Што пре направимо неки наш државно-друштвени план учинићемо своју агонију сношљивијом.
Први човек „Времена“ признаје да не воли да му држава помаже, али сматра да би морала да створи климу за опстанак штампаних медија, који су, између осталог, и у функцији очувања српског језика.
- Овде се јавља једна озбиљна претња, а то је да новине, губећи класичне оглашиваче, буду присиљене да преговарају са разним министарствима, парадржавним институцијама, агенцијама... Тако можемо доћи у ситуацију да будемо изразито конфликтно друштво, уздрмано глобалном кризом која ће ускоро постати и социјална и политичка, а да имамо бесконфликтне медије зато што сарађују с влашћу. 
    
СРЂАН БОГОСАВЛЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР „СТРАТЕДЖИК МАРКЕТИНГА“
ТРЕЋИНА НЕ ЧИТА


- СРБИЈА има велики број дневних и недељних листова, много већи него што може да „издржи“ земља са 7 милиона људи, од којих једна трећина никада ништа не чита. У Словенији, која је четири пута мања од Србије, прода се приближан број примерака новина као и код нас - каже за „Новости“ Срђан Богосављевић, директор Стратеджик маркетинга.
Последњих месеци забележен је значајан пад огласа у новинама. Ако се такав тренд настави, објашњава Богосављевић, медији који не могу да покрију трошкове штампе од продаје, наћи ће се у озбиљном проблему.
- Вероватно ће ускоро неки листови морати да се угасе. Овде се већ годинама број читалаца не повећава, тако да у наредним месецима очекујем љуту борбу између различитих новина сличног профила око преотимања купаца.

МИНИСТАРСТВО:
МЕДИЈИ НЕМАЈУ КОНКРЕТАН ПРЕДЛОГ


На питање „Новости“, има ли држава стратегију борбе против кризе у медијима, из министарства културе смо добили писмен одговор:
- Када је планиран буджет за 2009. годину није било речи о економској кризи. Међутим и упркос томе не треба занемарити да у буджету Министрства културе постоје значајна средства опредељена за подршку и заштиту јавног интереса у области информисања, која се на најодговорнији начин додељују како медијским кућама, тако и професионалним и пословним медијским удружењима - између осталог саопштава нам Министарство културе.
Они нам кажу да Србији још постоје опречна мишљења када је реч о предлогу мера помоћи медијима - од оних да интервенција државе није потребна, чак да је непожељна, до оних да држава треба да суфинансира неке од основних трошкова пословања медијских кућа:
- Истина је да до Министарства културе нису стигли конкретни, јединствени предлози мера струке, већ само неколико различитих иницијатива које не износе решење за проблеме у целости, већ инсистирају на решавању појединачних проблема. Једини исправан пут за дефинисање мера помоћи медијима на основу кога би Министарство културе могло основано формирати предлог мера и предочити га Влади, јесте јединствено иступање професионалних и пословних медијских удружења, са конкретним предлозима за решавање проблема у целости, при равноправном третману свих учесника на тржишту, а првенствено у интересу заштите права грађана на информисање.

ЕНГЛЕСКА
ПАДАЈУ ПРОФИТИ


Неколико хиљада људи већ је изгубило посао у британским медијима, а свакога дана власници дневних и недељних листова најављују нове редукције у броју запослених. Читаоци масовно прелазе на тзв. онлајн изворе информисања, оглашавање се смањује, бесплатне новине преплавиле су тржиште, а трошкови штампе расту. Профити престижних британских новина пали су и до 30 одсто. „Сан“, лидер на тржишту са тиражем од 3,1 милион, смањио је цену, како би продају задржао на истом нивоу. Једино се још колико-толико држи „Фајненшл Тајмс“ са тиражем од 451.000.

АМЕРИКА
СМРТ НОВИНАРСТВА

ПРВИ пут у последњих 86 година, уредници америчких новина отказали су традиционалну конвенцију на којој расправљају о проблемима у бранши. Проблеми које имају у сопственим новинама превелики су да би се бавили било чиме другим. Прогнозе су црне, па се чак чују и речи попут „крај штампаних медија“ и „смрт новинарства“.
Почетком марта Херст Корпорација запретила је да ће, уколико се криза настави, угастити „Сан Франциско Кроникл“, који излази 144 година. Он је за само шест месеци забележио пад тиража од 30.000. „Сан Дијего Унион Трибјун“ је на продају од прошлог јула, али се није јавио ниједан једини купац. „Роки Маунтин Нјуз“ из Денвера престао је да излази почетком марта,после 149 година, јер су бележили месечне губитке од милион евра. „Кристијан Сајанс Монитор“ после једног века постојања прелази на интернет издање. „Нјујорк Тајмс“ за сада држи главу изнад воде само због зајма мексичког милијардера, краља телекомуникација Карлоса Слима.

НЕМАЧКА
ВАЦ ОТПУШТА

АЛЕКС Спрингер, издавач најтиражнијих немачких новина „Билд“ и „Ди Велт“, прошле године направио је профит од 572 милиона евра, дупло већи него 2007. Компанија је објавила да је ова зарада резултат тога то су на време инвестирали у интернет- издања својих новина.
Ово је и једини немачки издавач који за сада није озбиљније погођен кризом. Она се посебно осећа у издавачком диву ВАЦ-у у чијим се издањима рапидно смањује број огласа. Извршни директор ВАЦ-а Бодо Хомбах најавио је укидање 300 радних места. Као покушај да изађе из незавидне ситуације, ВАЦ покушава да смањи трошкове стварањем једне, суперцентралне редакције.
В. Мт.

ФРАНЦУСКА
САРКОЗИ СПАСАВА НОВИНЕ


Председник Француске Никола Саркози је изнео свој план за опоравак штампаних издања с низом конкретних мера. Обећао је државну помоћ од 600 милиона евра, која ће, кроз разне програме, бити убризгана током три године. Француске новине су ослобођене повећања поштанских трошкова у року од годину дана (24 милиона евра), за подршку продавцима новина издвојено је 60 милиона, а за разношење новина по кућама још 80. Такође, сваки житељ Француске, у 18. години живота, имаће право на годину дана претплате на дневни лист по избору, чиме се подстиче навика на читања. Саркози је најавио и стипендије за будуће студенте журналистике.     
Г. Ч.

НАШИ ЛИСТОВИ НАЈЈЕФТИНИЈИ

Дневне новине у Србији су до три пута јефтиније него у Словенији и Хрватској, два пута него у Мађарској, а цене су сличне као у Румунији.
Србија, „Вечерње новости“ - 0,3 евра (30 динара)
Словенија, „Дело“ - 1 евро
Хрватска, „Јутарњи лист“ - 1 евро (7 куна)
БиХ, „Дневни аваз“ - 0,5 евра (1 КМ)
Румунија, „Либертатеа“ - 0,3 евра
Мађарска, „Блиц“ - 0,4 евра