Белег судбине народа

Р. МАРКОВИЋ

17. 12. 2006. у 18:39

Белег судбине народа
У јуну прошле године УНЕСКО је уписао "Мирослављево јеванђеље" у меморију света. То значи да је ова књига, писана крајем 12. века, пре УНЕСКО-а уписана у памћење света. Није случајно да се она нашла на таквом месту и да је на такав начин испоштована и кро
У јуну прошле године УНЕСКО је уписао "Мирослављево јеванђеље" у меморију света. То значи да је ова књига, писана крајем 12. века, пре УНЕСКО-а уписана у памћење света. Није случајно да се она нашла на таквом месту и да је на такав начин испоштована и кроз њу и они који су је писали и учествовали у њеном настанку, и који су успели и, поред свих мера и промена у току њеног постојања, да је сачувају. Судбина "Мирослављевог јеванђеља" је судбина нашег народа, свеукупне наше културе.
То је рекао митрополит црногорско-приморски Амфилохије у пригодној беседи о овом споменику културе на духовној академији "Вечна порука "Мирослављевог јеванђеља" која је одржана у Бијелом Пољу.
- Има неколико тачака по којима је ова књига достојна памћења. Почиње са тројицом јеванђелиста, чувеним речима којима је започела сва словенска култура, писменост и словесна историја словенских народа. То су речи Јовановог јеванђеља: "искони бје слово и слово бје од бога и бог бје слово".
Мирослављево јеванђеље по садржају је најдубље људско памћење, путоказ неизбрисивом памћењу не само о човеку, него и о творцу. Књига буди најдубље памћење, дарује знање о свету, о богу, о човеку, о људској судбини, и служи као путоказ нашем уму куда и како треба да ходимо, темељ истинског непролазног преображаја људскога бића и заједнице.
- Књига је први, таквог обима и лепоте, ћирилски рукопис, нема га до 12. века, не само код нас већ и других словенских народа - каже митрополит Амфилохије. - Чињеница да је овакав ћирилски запис настао овде за овај град и храм Св. апостола Петра, показује велики духовни успон онога времена и људи тога времена. Ћирилско писмо као темељ наше писмености, сведок тога темеља, на коме је саграђено све свето и честито што смо имали кроз нашу историју до данашњег дана и подсетник је савременицима и овом граду, Црној Гори и шире, које је наше писмо, из чега је изаткана наша свеукупна култура и наше памћење.
Ако наставимо путем којим смо кренули, бојим се да ће брзо доћи време да у Црној Гори, не само неписмени или полуписмени, неће бити у стању да прочитају оно што је написано у Никољцу и Манастиру Морачи, него и они који ће носити титуле академика, они неће бити у стању да дешифрују знакове својих предака и допру до темеља свога историјског бића и своје културе, оценио је Амфилохије.
- "Мирослављево јеванђеље" и његова очуваност и његова фототипска појава и реч о њему је добар подстицај свима нама да се замислимо над токовима наше савремене писмености и савременог образовања - казао је митрополит црногорско приморски Амфилохије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Ковач Југовић

18.12.2006. 01:48

Најпре, врло је неумесно отпочети хвалоспев о Мирослављевом јеванђељу позивањем на УНЕСКО, политичку и глобалистичку организацију која је настала 800 година после овог јеванђеља. То ме подсећа на оно неизоставно реторичко комунистичко ослањање на цитате Маркса, Енгелса и Лењина. Пустите ви УНЕСКО, нека он ради свој посао. Већу је истину рекло то јеванђеље о УНЕСКУ, него УНЕСКО о тој књизи. И једна исправка за господина Анфилохија Радовића (или можда за новинара који је пренео његове речи). То није први, него први сачувани српски рукопис! Да не испадне да је тако илуминацијски савршена и језичко-поетички богата књига - управо и прва (првенац) књига код Срба. (Било би и крајње нелогично.) И још нешто за господина Радовића. Инсистирати на вези између савремене Црне Горе и Мирослављевог јеванђеља - није мања грешка од оне с почетка мог текста.