Бе­бе за­кон ме­ња­ју

Ми­ша РИ­СТО­ВИЋ

16. 07. 2006. у 19:53

Бе­бе за­кон ме­ња­ју
Спе­ци­јал­ни ту­жи­лац и Суд за бор­бу про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла ис­пи­та­ће све при­ја­ве ро­ди­те­ља о не­ста­лој де­ци у по­ро­ди­ли­шти­ма. Скуп­шти­на Ср­би­је јед­но­гла­сно усво­ји­ла из­ве­штај Ан­кет­ног од­бо­ра, фор­ми­ра­ног ра­
НА­РОД­НА Скуп­шти­на Ср­би­је је за­вр­ши­ла ван­ред­но за­се­да­ње, ко­је је по­че­ло 5. ју­на, јед­но­гла­сним усва­ја­њем из­ве­шта­ја Ан­кет­ног од­бо­ра фор­ми­ра­ног ра­ди утвр­ђи­ва­ња исти­не о но­во­ро­ђе­ној де­ци не­ста­лој из по­ро­ди­ли­шта у ви­ше гра­до­ва Ср­би­је. Ка­ко је пре­до­чио пред­сед­ник Скуп­шти­не Пре­драг Мар­ко­вић, ово је пр­ви пут у исто­ри­ји срп­ског пар­ла­мен­три­зма да бу­де усво­јен из­ве­штај о ра­ду јед­ног Ан­кет­ног од­бо­ра.
У "ами­но­ва­ном" из­ве­шта­ју, на ше­сна­ест стра­на, по­ред мно­гих за­кљу­ча­ка, чла­но­ви Од­бо­ра су пред­ло­жи­ли и низ кон­крет­них "по­те­за", ка­ко би се до­шло до исти­не о не­ста­лим бе­ба­ма. Пр­ва пред­ло­же­на ме­ра је да се из­вр­ши де­бло­ка­да ра­да МУП-а, ту­жи­ла­штва и су­до­ва.
БЕЗ ЗА­СТА­РЕ­ЛО­СТИ
АН­КЕТ­НИ од­бор је ини­ци­рао да ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва обра­зу­је спе­ци­јал­ну је­ди­ни­цу, са­ста­вље­ну од струч­ња­ка ко­ји се ба­ве крв­ним де­лик­ти­ма, ор­га­ни­зо­ва­ним кри­ми­на­лом и тго­ви­ном љу­ди­ма. Она би би­ла од­го­вор­на ди­рект­но ми­ни­стру и има­ла ман­дат да ра­ди на ни­воу Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, са за­дат­ком да де­таљ­но ис­тра­жи све слу­ча­је­ве ве­за­не са сум­ње ро­ди­те­ља да су им но­во­ро­ђе­на де­ца не­ста­ла из по­ро­ди­ли­шта.
Ан­кет­ни од­бор ће до­ста­ви­ти ком­плет­ну рас­по­ло­жи­ву до­ку­мен­та­ци­ју ми­ни­стру, ко­ји ће у ро­ку од три ме­се­ца, по усва­ја­њу из­ве­шта­ја, под­не­ти ин­фор­ма­ци­ју Од­бо­ру за без­бед­ност пар­ла­мен­та о ра­ду и са­зна­њу МУП-а. Пред­ло­же­но је и да спе­ци­јал­ни ту­жи­лац и Спе­ци­јал­ни суд за бор­бу про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла по­сту­па­ју по свим при­ја­ва­ма ро­ди­те­ља.
Ка­ко је у ре­ша­ва­њу ових слу­ча­је­ва до­шло до за­сто­ја због за­ста­ре­ло­сти кри­вич­них де­ла, пред­ло­же­на је хит­на про­ме­на од­го­ва­ра­ју­ћих за­ко­на. На­род­на скуп­шти­на Ср­би­је, на пред­лог пред­сед­ни­ка, у ро­ку од пет­на­ест да­на од усва­ја­ња из­ве­шта­ја, тре­ба да фор­ми­ра рад­ну гру­пу од по­сла­ни­ка и прав­них струч­ња­ка ко­ји би утвр­ди­ли из­ме­не прав­не ре­гу­ла­ти­ве, ко­јом се ин­сти­тут за­ста­ре­ло­сти от­кла­ња. Ова гру­па би тре­ба­ло да у ро­ку од три ме­се­ца под­не­се ре­пу­блич­ком пар­ла­мен­ту пред­ло­ге за­ко­на.
На овај на­чин, ка­ко се на­во­ди у из­ве­шта­ју Ан­кет­ног од­бо­ра, омо­гу­ћи­ло би се про­це­су­и­ра­ње свих еви­ден­ти­ра­них слу­ча­је­ва, за­сно­ва­них на сум­њи ро­ди­те­ља да су им де­ца не­ста­ла из по­ро­ди­ли­шта. Чла­но­ви од­бо­ра су пре­до­чи­ли и да из раз­го­во­ра са јав­ним ту­жи­о­ци­ма про­из­и­ла­зи да су при­мље­не 764 при­ја­ве, од ко­јих су 539 од­ба­че­не и то 383 због за­ста­ре­ло­сти а 157 из дру­гих раз­ло­га. У из­ве­шта­ју се на­во­ди и да је РЈТ упу­тио ни­жим ту­жи­о­ци­ма два упут­ства, 8. апри­ла 2003. и 11. но­вем­бра 2004. го­ди­не, ко­ја се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­ју. У пр­вом се до­зво­ља­ва по­сту­па­ње по кри­вич­ним де­ли­ма за ко­ја је на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост, а у дру­гом та мо­гућ­ност ни­је по­ми­ња­на.
НЕ­МА ОПРАВ­ДА­НЈА
- По­сто­ји спе­ци­фич­ност, ко­ју не мо­гу да ге­не­ра­ли­зу­јем, ве­за­на за под­руч­је Ни­ша - ка­же пред­сед­ни­ца Ан­кет­ног од­бо­ра мр Жи­во­дар­ка Да­цин. - Зна­чи, мо­жда има и у не­ким дру­гим сре­ди­на­ма, али ово мо­же да се ре­ги­стру­је као по­ја­ва да су у 90 од­сто слу­ча­је­ва мај­ке ко­је су би­ле у бра­ку, а ко­је су под уда­тим пре­зи­ме­ни­ма ра­ђа­ле, за­во­ђе­не под - де­во­јач­ким пре­зи­ме­ном. Вре­ди по­ме­ну­ти и два до­ку­мен­то­ва­на слу­ча­ја из Пан­че­ва где ро­ди­те­љи, по­сле 31 и 34 го­ди­не, до­би­ја­ју по­зив да оду у Цен­тар за со­ци­јал­ни рад да да­ју име­на сво­јој де­ци, ко­ја су или пре­ми­ну­ла или за­и­ста ни­су умр­ла, па се на­ла­зе у не­ким дру­гим по­ро­ди­ца­ма.
Ан­кет­ни од­бор је у свом из­ве­шта­ју кон­ста­то­вао и да по­ред зна­чај­них про­пу­ста при­ли­ком во­ђе­ња ме­ди­цин­ске до­ку­мен­та­ци­је, по­сто­је и мно­ге не­ло­гич­но­сти, ко­је те­шко мо­гу да се оправ­да­ју. У сво­јим за­кључ­ци­ма, Од­бор на­во­ди да је ве­ћи­на спор­них слу­ча­је­ва не­стан­ка де­це на­ста­ла у пе­ри­о­ду од 1970. до 1990. го­ди­не.
- Са­оп­шта­ва­ње ве­сти о смр­ти де­те­та род­би­ни, по пра­ви­лу ни­је пра­ће­но ни­ка­квим де­таљ­ним обра­зло­же­њем узро­ка смр­ти, или су из­ја­ве слу­жбе­них ли­ца ме­ђу­соб­но кон­тро­дик­тор­не - за­кљу­чио је Од­бор. - Ро­ди­те­љи су на сва­ки на­чин и бе­уз из­у­зе­та­ка спре­ча­ва­ни да ви­де сво­је умр­ло де­те. Има­ли су ве­ли­ких по­те­шко­ћа да до­би­ју ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју од здрав­стве­них уста­но­ва. По­сто­ји и не­по­ду­дар­ност из­ме­ђу кли­нич­ке ди­јаг­но­зе у по­твр­ди о смр­ти и оне на­кон об­дук­ци­је. То не мо­же да се под­ве­де под струч­ну гре­шку и оправ­да­ва сум­њу ро­ди­те­ља.
Ан­кет­ни од­бор пре­до­ча­ва да је вр­ло че­сто ро­ди­те­љи­ма су­ге­ри­са­но да је за њи­хо­во до­бро то што је бе­ба умр­ла, јер би има­ла те­шке по­сле­ди­це по раст и раз­вој да је оста­ла у жи­во­ту. Ово се до­га­ђа­ло и у слу­ча­је­ви­ма ка­да се из при­ло­же­не ме­ди­цин­ске до­ку­мен­та­ци­је не ви­ди да је де­те ро­ђе­но са вид­ним де­фор­ми­те­ти­ма.
ТРАГ СЕ ГУ­БИ
- Ро­ди­те­љи­ма пре­ми­ну­ле бе­бе се ни­је до­зво­ља­ва­ло пре­у­зи­ма­ње те­ла ра­ди са­хра­не, чак и ка­да су они то из­ри­чи­то тра­жи­ли - на­во­ди Ан­кет­ни од­бор. - Ста­вља­ло им се до зна­ња да су по­сту­пак и тро­шко­ви са­хра­не­си­кљу­чи­ва бри­га здрав­стве­не уста­но­ве, уз су­ге­сти­је да око то­га не би тре­ба­ло да се ан­га­жу­ју и бри­ну. Од­бор ни­је до­шао до са­зна­ња да у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма по­сто­ји траг о пла­ћа­њу по­греб­них услу­га.
Ро­ди­те­љи ни­су мо­гли да до­ђу до по­да­та­ка и да ли је, ка­ко и где њи­хо­во но­во­ро­ђен­че са­хра­ње­но. При тра­га­њу за гроб­ним ме­стом, утвр­ди­ли су да се де­те­ту гу­би сва­ки траг из­ме­ђу здрав­стве­не уста­но­ве и по­греб­ног пред­у­зе­ћа. У овим уста­но­ва­ма, у го­то­во свим слу­ча­је­ви­ма, не­ма по­да­та­ка о са­хра­ни де­те­та са по­да­ци­ма из здрав­стве­не еви­ден­ци­је, од­но­сно по­да­та­ка при ма­тич­ним слу­жба­ма.
По­себ­но је ин­ди­ка­тив­на чи­ње­ни­ца да по­сто­ји еви­ден­ци­ја за оста­лу но­во­ро­ђен­чад, за ко­јом ро­ди­те­љи не тра­га­ју а пре­ми­ну­ла су тих го­ди­на, што ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност по­сто­ја­ња прак­се не­у­пи­си­ва­ња умр­ле но­во­ро­ђен­ча­ди у ре­ги­стар са­хра­ње­них. Ан­кет­ни од­бор је кон­ста­то­вао да је про­це­ду­ра за утвр­ђи­ва­ње вре­ме­на и узро­ка смр­ти, од­но­сно обудкци­ја, као и по­сту­па­ње са од­стра­ње­ним де­ло­ви­ма људ­ског те­ла про­пи­са­на од­го­ва­ра­ју­ћим пра­вил­ни­ком. За­то здрав­стве­ним уста­но­ва­ма ни­је оста­вље­на мо­гућ­ност да у том слу­ча­ју по­сту­па­ју по свом на­хо­ђе­њу.
Ме­ђу­тим, у раз­го­во­ру са ру­ко­вод­ством по­греб­ног пред­у­зе­ћа до­шло се до са­зна­ња да не по­сто­ји мо­гућ­ност да се из­гу­би траг о те­лу осо­бе па и умр­лом но­во­ро­ђен­че­ту, ако је из­дах­ну­ло у здрав­стве­ној уста­но­ви.
- Те­ла свих умр­лих осо­ба из здрав­стве­не уста­но­ве се, по пре­ци­зној про­це­ду­ри, тран­спор­ту­ју до ка­пе­ле где се по­да­ци о умр­лом упи­су­ју и трај­но чу­ва­ју у ре­ги­стри­ма - на­во­ди се у за­кључ­ци­ма. - Из ка­пе­ле се те­ла пре­да­ју род­би­ни, или тран­спор­ту­ју до гро­бља где се та­ко­ђе упи­су­ју у ре­ги­стре ко­ји се трај­но чу­ва­ју. Пре­ма то­ме, не по­сто­ји мо­гућ­ност да се по­да­ци осо­ба ко­је су умр­ле у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма не на­ла­зе у од­го­ва­ра­ју­ћем по­греб­ном пред­у­зе­ћу. Уви­дом у пред­ме­те ко­ји су до­ста­вље­ни Од­бо­ру, мо­же да се кон­ста­ту­је да ро­ди­те­љи ни­су на­шли по­дат­ке о сво­јој де­ци у еви­ден­ци­ји по­греб­них пред­у­зе­ћа.

МО­ГУ­ЋИ СЦЕ­НА­РИО
ДИ­РЕК­ТОР Цен­тра за со­ци­јал­ни рад из Но­вог Са­да Јо­ван Ко­чић из­нео је пред Ан­кет­ним од­бо­ром хи­по­те­тич­ки сце­на­рио кра­ђе бе­ба. Нај­пре, ка­ко је ис­та­као, же­на оде из свог гра­да код сво­јих ро­ђа­ка, да се не би ви­де­ло да ни­је труд­на, а по­сле из­ве­сног вре­ме­на се у до­го­во­ру са ле­ка­ром, "ста­ци­о­ни­ра" у не­ком по­ро­ди­ли­шту.
Ка­да се не­ка мај­ка по­ро­ди, ње­но де­те се про­гла­си мр­твим, а ова же­на се по­ја­вљу­је кроз па­пи­ре ди­рект­но као да је она ро­ди­ла.
- За­тим до­ла­зи ку­ћи, би­ла је на одр­жа­ва­њу труд­но­ће и вра­ћа се... - об­ја­снио је Ко­чић. - Та же­на до­би­ја ту­ђе де­те на сво­је име, а Цен­тар за со­ци­јал­ни рад је за­о­би­ђен.

ПО­КЛОН ЛЈУ­БАВ­НИ­ЦИ
ЈЕД­НА ста­ра­шна Алек­син­чан­ка већ го­ди­на­ма тра­га за сво­јим си­ном, ко­ји је на­вод­но умро још пре 45 го­ди­на. Би­ла је убе­ђе­на да јој је ме­зи­мац, игром суд­би­не, пре­ми­нуо на ле­че­њу у ни­шкој бол­ни­ци, не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле ро­ђе­ња.
Све до пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да јој се су­пруг на са­мр­ти при­знао да је њи­хов син и жив и здрав, али да га је по­сле ле­че­ња, уз по­моћ ле­ка­ра, по­кло­нио сво­јој љу­бав­ни­ци, ко­ја ни­је мо­гла да има де­цу!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Arandjel Nikolic

17.07.2006. 03:28

Strasno je to koliko nam je zemlja ogrezla u kriminalu i korupciji. I onako nam je prirodni prirastaj nizak,a ovakve stvari se dozvoljavaju. Bebe se prodaju onome ko vise plati, a to znaci i van Srbije. Takve stvari treba najstroze kaznjavati. Mafija koja to radi je srpska, ali je veci neprijatelj nasem narodu nego bilo kakvi siptari,hrvati i slicno. Problem je takodje u tome, sto oni imaju podrsku u odredjenim korumpiranim strukturama vlasti,gde se sve zataskava. Narode,treba da se resimo mafije i korupcije. Oni su ti koji rade samo za svoj interes. Heroji su da ubiju Djindjica u Beogradu (iz LICNIH razloga). Ako je to nesto patriotski (?) ,jer je on bio spijun (?), zasto ne ubise Rugovu ili Aliju? To su izdajnici, jer za pare ce sve da ucine. Doktore koji ucestvuju u takvim stvarima treba osuditi na dugogodisnju robiju, jer oni ubijaju nase nacionalno bice.

Бојан

17.07.2006. 14:36

Да се ово дешавало у Америци, сви доктори, медицинске сестре и они који су им помагали у крађи завршили би на доживотној робији.