ПОДГОРИЦА - Преименовање српског језика у матерњи може у Црној Гори да разбукти нове страсти и сукобе. Власт не контролише суверено ситуацију, упркос томе што је - због противљења "реформама" - поделила отказе 27 никшићких просветних радника који су и данас на белом хлебу.
Један од њих, професор Веселин Матовић, каже за "Новости" да је заједно са осталим колегама буквално избачен на улицу.
- То сигурно није забележено у историји школства, али ни у историји насиља и бешчашћа. Против нас је, по налогу премијера Ђукановића, покренута немилосрдна медијска хајка. Проглашени смо малтене државним непријатељима и издајницима. Председник Скупштине Црне Горе јавно обећава да ће нам се следити крв у жилама од онога што нам спремају након избора - каже професор Матовић.
Он упозорава да дукљанистичку надрилингвистику не занимају никакве језичке чињенице, па ни оне које су видљиве голим оком, и додаје:
- То не треба да чуди, јер је цели њихов државни и културно-духовни пројекат преумљења Црне Горе заснован на лажима и фалсификатима.
Када говори о заговорницима "црногорског језика", који тврде да Дукљани, Зећани и Црногорци никада нису зборили српским језиком, већ "народним и "словенским", професор Матовић користи синтагму колеге др Драгољуба Петровића "аветлук без лијека"!
Поводом питања "Новости" - да ли би се у Црној Гори цео проблем око језика решио "повратком српскохрватског" - наш саговорник је категоричан:
- То би било погрешно. То је било вештачко име за службени језик у комунистичкој Југославији. Код нас Срба одржавало се тридесетак година, а Хрвати га никада нису прихватили, премда је сковано у њиховим лингвистичким ковачницама.

МИЛО НИЈЕ СОЛОМОН
- У УСТАВУ Црне Горе и њеним законима јасно пише да се "спорни" предмет зове "српски језик и књижевност". А те законе недавно је донела Скупштина РЦГ, управо на предлог министра Слободана Бацковића, подсећа професор Матовић. - НЈегова, за наивне и неупућене, прихватљива теза, да свако има право да језик зове својим националним именом - потпуно је бесмислена. По тој логици, исто би било и са именом државе, па бисмо онда у школска документа уписивали Монтенегро, Карадаг, или бисмо физику звали хемијом, а историју географијом. Тада би и НЈутнови закони били Бацковићеви, а Соломонове мудрости Ђукановићеве. Е, то не може, ма како то неко желео - упозорава Матовић.