Хиландарско братство прославило је своју крсну славу Ваведење, а значајан јубилеј везан за једног српског монаха обележен је и овде, у Србији.
Навршило се 600 година откако је монах Лазар Хиландарац осмислио, израдио и поставио велики механички часовник у московском Кремљу, што је био не само први такав часовник у Русији, већ се сматрао технолошким чудом свога времена.
Сат је радио без прекида пуних 217 година, а његовим постављањем на прочеље двора великог кнеза у Кремљу изашао је из "моде" обичај да човек, будним посматрањем Сунца и сунчаника, ударцима чекића означава време. Одатле идеја у Србији да се јубилеј везан за овог "чернеца" (црнорисца) обележи низом свечаности, које би помогле да дело монаха Лазара добије достојан белег у нашој историји.
Идеју су подржали како наши, тако и руски културни радници, јер, како каже њен промотор, инж. Желимир Стефановић из Смедеревске Паланке, градитељ и обновитељ механичких часовника, управо дело овог монаха подсећа да смо својевремено не само у култури, већ и у техничко-технолошком смислу, били у врхунцу ондашњег света.
- Сви се позивају на то да смо се ми Срби служили виљушкама пре многих других Европљана, али, нажалост, нико не помиње Лазарев часовник, последњу реч технике оног доба - каже познати архитекта и професор Академије СПЦ за уметност и конзервацију Пеђа Ристић.
Он подсећа да Лазар, ипак, није све измислио сам, већ је занатску вештину стицао на ономе што су људи пре њега измислили. У Призрену је својевремено боравио славни полихистор Теодор Метохит, који је ту писао и подучавао Еуклидове аксиоме преносећи поруку цариградских универзитета. Одатле чврста претпоставка да је Лазар такође био врло учен, јер је у Кремљу направио модел хелиоцентричног система.
О Лазару Хиландарцу, монаху који је после боја на Косову вероватно избегао у најсевернију православну земљу, сведочи и једна сачувана минијатура из 16. века, на којој је Лазар приказан како великом кнезу показује своје тек свршено дело. На минијатури се јасно очитава бројчаник са црквенословенским бројкама аз, буки, вједи...
Виде се и три тега поред казаљки која су покретала чекиће за откуцавање четвртина часова, што је у то време била реткост. У писаном тексту, говори се да је један од чекића био у рукама човекове фигуре чији су замаси означавали пуне сате (нешто слично може се видети још у Венецији).
- Према сакупљеним подацима из европске литературе, од око 950 најпознатијих часовничара Европе Лазар је, хронолошки гледано, четврти по реду - каже Стефановић. Исти часовник као Лазарев, иначе, видели смо и на звонику манастира св. Ђорђа, 60 километара јужно од Темишвара, који је 1485. дала да се сагради властелинска породица Бранковић. Сат из Румуније говори о четвртом језику - словенском, поред већ постојећа три на којима је Јеванђеље било написано.
Обележавање 600. годишњице Лазаревог технолошког чуда посебно је поздравио директор Руског дома у Београду, Глеб Вишински, а у прослави с низом изложби, семинара и пројекција узели би учешће и представници Српске цркве. Тим поводом, на згради Академије СПЦ јуче је откривен сунчани сат, у спомен на Лазара Црнорисца. Меморијални часовник, представљен на фреско-приказу догађаја из 1404. године, конструисао је Милутин Тадић, професор Географског факултета.

ДОШАО СА СВЕТЕ ГОРЕ
О Лазару Хиландарцу постоје трагови у старим књигама и записима, па тако у једном руском летопису из 16. века пише: "У лето 6912. (1404) велики кнез (Василиј Први) науми часник (часовник) и постави га на своме двору код цркве Св. Благовести... Мајстор и уметник овога беше неки монах, који је дошао са Свете горе, родом Србин, по имену Лазар, а цена овоме беше 150 рубаља..."