НИСАМ сигуран да ли сам претходне ноћи спавао, али сам одморан. Уназад 15 година техника је узнапредовала, па сам разапет између телефона, "Скајпа" и интернета. Нисам ни слутио колико технологије могу да буде толико корисне. Овако је, за "Новости", своју прву ноћ и прво јутро на слободи, у својој Србији, описао Драган Васиљковић, који је Лепоглаву напустио у суботу у зору.

Каже да су га звали многи и да је очекивао да није заборављен, мада искрено каже да се није надао тако великој знатижељи.

- Да ли зато што су новине без других прича осим о вирусу корона, али су ме новнари из целог света звали да питају како се осећам после затвора и шта мислим о 13,5 година украденог живота. Свима сам исто рекао, баш као и у Жупанијском суду: Никад у животу нисам починио ниједан ратни злочин, па ни у Глини нити у Книну. То што су се усташе осрамотиле у Глини, побегавши испред мојих момака, њихов је проблем. Мојом пресудом, њиховим заповедницима је опран образ за кукавичлук.

Подсећамо Васиљковића да се 2003. појавио на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, а да су медији писали о томе како се од сведока тужбе претворио у сведока одбране:

- Знам шта сам причао, само истину - каже Васиљковић. - Нисам био ангажован као припадник ДБ Србије, и то сам јасно рекао.

Капетан Драган открива нам да је своје ратовање описао у књизи на којој је радио последњих 10 месеци у самици. Каже да је написао само истину и ништа више, а да ће се неки можда видети и у другачијем светлу.

ЧЕТИРИ МАЧКЕ

ВАСИЉКОВИЋ нам каже и да је дуго разговарао са братом по мајци Кићом (Мајклом) који живи у Аустралији. Дуго се нису чули, а међународни разговори из Лепоглаве су му били скупи. На питање да ли га је посетила женска особа коју је прву назвао када је пешице ступио на тло Србије у суботу пре подне, након што су га претходно хрватски полицајци избацили из полицијског возила на граници, само се насмејао, а потом преко "Вајбера" послао слику четири мачке.